успеШни ШапЧани

Математичка гимназија у Београду је недавно још једном скренула пажњу на своје ђаке када су на Међународној олимпијади у Казахстану освојили прегршт медаља. Нема међународног такмичења на којем учествују, а да себе и државу не обрадују одличјима. Значајан допринос тим успесима дали су и ђаци који су из Шапца уписали ову престижну школу. Ова прича, међутим, имала је и другу страну, ону горку. Идеја је била да заједно са европским првацима у ватерполу, грађани са чувеног балкона поздраве и младе олимпијце из Математичке гимназије. Био би то диван гест, који је могао да врати поверење у значај вредног учења. То се, међутим није десило. Чувени балкон није толико чврст и стабилан да прими огромну количину знања и тежину освојених медаља. Управо о тој горчини, отварамо разговор са директором Математичке гимназије Срђаном Огњановићем.
Сви смо били одушељени идејом да се и учесници Олимпијаде у Казахстану поклоне публици са чувеног балкона. Неспоразум или не, можда доказује апсурд о којем говоримо ““ непажњи ка будућности ове земље?
- Пропуштена је прилика да се међу младима промовишу праве вредности ““ рад, знање, таленат. Надам се да ће следећег пута бити више разумевања и да ће се представити не само млади математичари, већ и неки уметници, можда успешни пијанисти, виолинисти или сликари.
У чему је тајна успеха Гимназије?
- Математичка гимназија ове године обележава 50 година постојања. То је 50 година рада, љубави, ентузијазма и борбе против неразумевања. У Србији имамо много талентоване деце, са њима треба само на најбољи начин да се ради.
Шта је оно што Математичка гимназије нуди ђацима?
- Посебни планови и програми; са надареним ученицима раде талентовани професори и развијају са њима посебан однос пун међусобног уважавања и разумевања; сарадња са Универзитетом и институтима за математику и физику.
Математичка гимназија редовно има ђаке из Шапца. И они дају, или су дали значајан допринос успесима школе?
- Ми имамо много ученика из читаве Србије, а Шапчани су баш међу најуспешнијима. Тешко је пребројати медаље које су на светским олимпијадама освојили на пример Душан Милијанчевић и Раде Шпегар. Ту је такође и изузетна некадашња ученица Милица Мисојчић која је сада међу најбољим младим професорима математике у нашој школи и многи други. Очито је да се у основним школама у Шапцу ради врло солидно и да то даје резултате.
Где све „заврше“ Ваши ђаци?
- Пре свега сви упишу факултете које су желели и практично сви их и заврше. То су и неки од најпознатијих факултета на свету, од Оксфорда и Кембриџа у Европи, до МИТ и Стенфорда у Америци. Касније постају професори домаћих и страних универзитета, раде у многим значајним институтима и великим компанијама или рачунским центрима. Наши ученици раде и у Мајкрософту, Нокији, Сони-Ериксону, Гуглу, Фејсбуку, професори су на Кембриџу и Оксфорду...
Како сачувати успешне ђаке, како их вратити после студија у иностранству?
- Ту мора много да се ради и добро осмисли план који би бар део најталентованијих младих људи из света вратио у Србију. Њихово знање, познанства у земљама у којима су радили, неки мали капитал, који су зарадили, највећи је потенцијал које Србија има.
Политичарима су уста пуна подршке за младе и талентоване ученике, али утисак је да их олако испушта из руку. Зашто држава не препознаје ово природно богатство које у све већем броју напушта земљу?
- Ми морамо да признамо да смо сиромашна земља. Немамо море, ни нафту, ни нека велика рудна богатства. Највредније што имамо су наши млади људи ““ њихов таленат и знање. Ствар је организације да пронађемо начин како да то богатство искористимо.
Три уЧеника на једно место
Није лако у земљи у којој су мејнстрим ријалити програми и старлете, борити се знањем и памећу. Колико је интересовање ђака из Србије за упис Математичке гимназије и да ли то говори да за све нас има наде?
-Интересовање је све веће из године у годину. Три до четири ученика конкуришу за упис на једно место. Талената има, треба само да се са њима ради, а то није ни скупо ни компликовано. И, наравно, да се та деца усмеравају и развијају на прави начин.