Инфо

4. фебруар 2016.4. феб 2016.

„ВИНАВЕРОВИ ДАНИ“ У ШАПЦУ

Град Шабац ће у априлу организовати манифестацију „Винаверови дани европске културе у Шапцу“, посвећену Станиславу Винаверу. На овај начин, град чува сећање на Шапчанина који се сматра једним до водећих српских интелектуалца 20. века.
- Шабац је град културе, а Станислав Винавер део нашег културног наслеђа. Покушавамо да у времену скрајнуте културе, у Шапцу направимо оазу у којој се култура живи на модеран начин. Град Шабац ове године из буџета за културу издваја седам процената, а држава 0,6 одсто. Верујем да ћемо овог пролећа у Шапцу имати великих и важних културних догађаја, каже градоначелник Шапца Небојша Зеленовић.
Оснивача српске авангарде, најбоље описују речи професора Гојка Тешића, који Винавера сматра најевропскијим интелектуалцем српске књижевности прошлог века. Тешић поздравља одржавање манифестације посвећене Станиславу Винаверу.
- Када би у Србији било више интелектуалаца какав је Винавер био, ова земља би било много боље место за живот. Намера Шапца темељи се на ширењу и упознавању свеукупног друштва са идејама које је Винавер унео из европске и светске традиције у српску књижевно-уметничку баштину, што ће допринети и даљем развоју и афирмацији модерних вредности у српском културном и уметничком простору. Манифестација „Винаверови дани европске културе у Шапцу“ засниваће се на развијању сарадње са књижевним и уметничким удружењима и организацијама у земљи и иностранству; потом на сарадњи са иностраним факултетима, културним и уметничким институцијама на којима се изучава и негује српска књижевност, уметност и култура, рекао је Тешић.
„Први Винаверови дани“ биће посвећени француској традицији, култури и уметности. Организатори се надају да ће манифестација постати традиционална, те да ће Шабац у наредном периоду оправдади епитет града културе.“
„Страшно сам волео да слушам жабе, ту тешку меланхолију њиховог крекетања. Једна од друге се разликују за осмину тона. У почетку када их слушате то је само један огроман хор, касније осетите те осминске интервале. Пропутовао сам цео свет, а само сам једанпут чуо нешто веће. То су цврчци. На Звездари има један зид изнад Дунава, тамо их има лети сигурно преко пет стотина хиљада. Скоро сваки дан одлазим да их слушам. У почетку сам разликовао око педесет звукова, сада разазнајем пет до шест хиљада тонова у том концерту. Музика цврчака је музика малих интервалских распона. Као музика српског језика. Наш језик је био као жабе, цврчци и фрула. Ја сам у српском осетио фрулу, покушао сам да дам реченице са зрикавцима, жабама и фрулом.“
У свом тексту „Како се родила песма „Санта Мариа делла салуте“, Винавер је писао:
- Преписка између Лазе и Тесле даје увид у срж оба ова занесена духа, од којих је један хтео да верује само у романтику, а други само у древне праузроке и праскозорја. Елем: Лаза је заљубљен у Ленку Дунђерску. Али се, оронуо, не осећа достојан ње. Тражи јој достојног мужа. Налази: Лаза је напунио романтичну Ленкину главу Теслиним ликом. Она је, доследно, волела њега, Лазу: он се, Лаза, уплашио и гетеовски побегао од ње, у Крушедол. Ленка верује Лази. Кад није Лаза “” нек је Лазин Тесла.
„Јуче је Апелација једном сељаку, који је убио оца, смањила казну са две године робије на шест месеци затвора. Првостепени суд судио је јуче опет господину Сими Пандуровићу због увреда и клевета које је нанео господину Станиславу Стефановићу у самом судском спору око превода Хамлета и осудио га на педесет дана затвора. Због сличних увреда и клевета на истог господина, господина Пандуровића је исти суд осудио на педесет дана затвора пре једва месец дана. Али ово суђење господину Пандуровићу није последње, јер је господин Стефановић дигао још неколико тужби против њега. И, по свему судећи, господин Пандуровић ће имати да одседи у затвору као да је бар два оца убио.“
(Винаверов текст објављен у листу

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa