МАЧ СА ДВЕ ОШТРИЦЕ

Потписивањем Меморандума о сарадњи у развоју елемената дуалног образовања у средњем стручном образовању у Србији, који представља својеврсну подршку Аустрије нашој земљи, покренут је низ питања и полемика. Док се с једне стране сматра да ће оваквим начином образовања смањити стопа незапослености младих, с друге стране реално је повећање друштвене неједнакости која не нуди ни каснију могућност да се тај јаз смањи. Министар просвете Срђан Вербић истакао да је један од најважнијих задатака развијање модела занатског образовања.
- Дуално образовање је један изузетан вид јавно-приватног партнерства. Партнерства какво желимо да развијемо. Оно подразумева сарадњу компанија и школа на свим нивоима, не само са средњим стручним већ и са основним школама и факултетима - изјавио је министар Вербић по потписивању Меморандума.
Овај начин образовања представља својеврстан систем школовања који у раној фази дели децу на две категорије: једну која ће кроз стандардно образовање у вишим разредима основне школе и у средњој школи стећи довољно знања да могу да наставе студије и слободно изаберу професију и другу која се усмерава ка одређеној групи практичних занимања и нема перспективу да то касније промени.
- Лично не видим ниједну предност дуалног образовања. Наиме, заговорници тог система обично истичу како се у том систему лакше долази до посла. То је у основи тачно, али нико не говори о томе да су то најчешће начини образовања који не нуде никакву перспективу даљег развоја, не омогућавају напредовање и што је још опасније нестају са развојем технологије. Другим речима, у данашњем технолошки развијеном свету од система образовања очекује се да појединцу да широко опште знање и да га оспособи да самостално учи како би се непрекидно припремао за радно окружење које се стално мења. Оваква врста образовања се извесно не може стећи у дуалном систему ““ истиче Србијанка Турајлић, ванредни професор катедре за Сигнале и системе Електротехничког факултета Универзитета у Београду у пензији.
Непостојање јаке економије озбиљна је препрека за реализацију оваквог начина образовања. У Немачкој и Аустрији подела се врши на основу испита који деца полажу после четворогодишњег основног школовања, дакле у десетој години живота. У Швајцарској подела се врши тек на нивоу средњих школа и то на основу претходног успеха с могућношћу да се уз додатни разред ученик врати на такозвани академски смер. У свим осталим земљама Европе избор започиње на крају обавезног образовања, најчешће девет година школовања. Готово све земље имају могућност уписа свих облика студија независно од завршене средње школе.
- У извесном смислу, дуално образовање може да се схвати као осавремењена верзија некадашњих школа ученика у привреди, које смо ми као друштво успели да превазиђемо још седамдесетих година прошлог века и обезбедимо макар прилику за остваривање веће социјалне једнакости кроз равноправан приступ образовању. Мој утисак је да је цела та прича о дуалном образовању више маркетиншког карактера. Несумњиво је, наиме да то функционише у Немачкој. Али не треба изгубити из вида да Немачка има велики број гастарбајтера којима су у великом броју намењени ти некреативни послови, те да је социјална неједнакост саморазумљива. Са друге стране тај систем се у Немачкој постепено уводио деценијама. Тешко се то може пресликати, а свакако не преко ноћи. Мислим да би нас и сам покушај пресликавања, као друштво вратио уназад ““ упозорава проф. Турајлић.
У Школској управи Ваљево тренутно су у изради планови конкурса који ће се објавити у мају тако да још увек немамо податак колико се средњих школа пријавило за овакав начин образовања. Оно што је сигурно је да делимичан начин дуалног образовања већ постоји у средњим школама.
- Дуално образовање није лоше. На известан начин одавно га спроводимо јер наши ученици на трогодишњим смеровима имају праксу. Сви нам радо излазе у сусрет по том питању, поготово Електродистрибуција. Када су у питању стипендије до сада смо имали само један позитиван одговор. Сваки почетак је тежак. Време ће показати своје ““ уверен је Чедомир Смиљанић, директор Техничке школе Шабац.
Прича око увођења дуалног образовања у средње школе за др Светислава Лазарева, директора Високе технолошке школе струковних студија у Шапцу, није уопште нова.
- Према условима Болоњске декларације ми као висока струковна школа имамо предвиђену стручну праксу. То је посебно изражено кроз студијски програм као што је здравствена нега где су наши студенти два дана у седмици на стручној пракси и практичним вежбама у болници, а три дана на теоријској настави у школи. Слично је и са студентима гастрономије који имају праксу у хотелима. Све то обезбеђујемо кроз уговоре о пословно-техничкој сарадњи како са државним установама тако и са низом приватних. Немамо по том питању лоше искуство. Функционише без обзира на примедбе о томе како је ситуација у привреди лоша. Имали смо и студенте са стипендијама али само оне који су већ у радном односу па су трошкове школарине сносиле фирме, предузећа, Дом здравља у Шапцу.
Краткорочно гледано, на нивоу једног изборног циклуса дуално образовање би можда смањило незапосленост, али би извесно поделило млађе генерације на оне који могу да обављају само послове ниже категорије и оне којима су сви путеви отворени. Ако се сетимо старе кинеске пословице која каже „дај човеку рибу и нахранио си га за један дан, научи га да пеца и нахранио си га за цео живот“, онда се дуално образовање може разумети управо као та „риба“, док би нормално средњошколско образовање свакако одговарало „пецању“, каже проф. Србијанка Турајлић.