ДВОСТРУКИ ДОБИТНИК НИНОВЕ НАГРАДЕ ДРАГАН ВЕЛИКИЋ
ПРИЗНАЈМО СЕБИ ЗАБЛУДЕ И ЛАЖИ
Нинова награда за „Иследника“ учиниће мојим читаоцима и оне који то не би били. Страх од губљења идентитета је измишљотина дневне политике. Тешко да ћу пре маја почети да пишем нови роман
Овогодишњи лауреат најпрестижније српске књижевне награде ““ Нинове, сврстао се у ред пробраних писаца који су је добили два пута ““ Добрица Ћосић и Живојин Павловић. Испред њих је само Шапчанин Оскар Давичо који је једини писац са три Нинове награде. Аутор „Иследника“ за „Глас Подриња“ каже да је веома леп осећај добити ово награду два пута. Награђени роман је, додаје, настао као и сва његова ранија дела ““ вишегодишњим радом.
Нинова награда је најпрестижнија награда у Србији. Шта она значи за Вас?
- Нинова награда је једина наша награда која значајно проширује читалачку публику. Иако сам ту награду први пут добио за роман „Руски прозор“ пре осам година, иако сам после толико романа и есеја стекао завидан број читалаца, свакако ће ова друга Нинова награда за „Иследника“ учинити мојим читаоцима и оне који то не би били. Јер, ово пето издање „Иследника“ објављено је у тиражу од тридесет хиљада.
Неминовно уз Нинову награду иде и повећано интересовање за књигу. Колико су светла и гламур, које носи награда, добар маркетинг за нашу књижевност?
- Само уколико је награђени роман заиста високе уметничке вредности то онда има и неку мисионарску улогу у ширењу националне књижевности и на друге језике. Моји романи преведени на петнаест језика, а летос је „Руски прозор“ објављен у Каиру у преводу на арапски језик.
Идентитет је линија водиља Вашег романа „Иследник“. Рекли сте да је идентитет нешто чиме си бавите у свим својим делима. Колико је идентитет важан за свакога од нас?
- Не бих рекао да је идентитет линија водиља. Наравно да све што пишем је у дубокој вези са мојим искуством и погледом на свет. Другачије не би ни могло. Идентитет није једном за свагда створена структура, већ је идентитет један непрекидан процес. Страх од губљења идентитета је измишљотина дневне политике. Свако од нас има свој идентитет, као што има и отисак прста.
Колико је у свима нама укорењен иследник, и колико сви ми волимо да будемо иследници?
- Природно је да у неком часу поставимо себи нека суштинска питања, да се суочимо за самима собом, да подвучемо црту, да признамо себи заблуде и лажи. Само се тако нећемо мимоићи са нама самима.
Како ће се наставити Ваш књижевни пут?
- Са следећим романом који још нисам почео. Међутим, тешко да ћу пре маја почети нови роман због свакодневних обавеза везаних за промоцију „Иследника“. Међутим, као што постоји време када се риба лови, тако постоји и време када се мреже суше. Увек између два романа правим дугу паузу.
Имамо ситуацију да је сатира све присутнија у нашем друштву. Недостају нам Нушић, Сремац, Домановић?
- Свако време има своје писце. У том погледу не би требало страховати да и наше време неће времену будућем испоручити дела високе уметничке вредности.
КњиЖевност победила музику
Како је књижевност победила музику у Вашем случају?
- Није то била борба. Одувек сам знао да је књижевност мој забран. Зашто сам тако мислио? Не знам ни сам. Можда се, ипак, део одговора налази у „Иследнику“.
Разнолика књиЖевна сцена
Каква је српска књижевна сцена?
- Разнолика. У Србији су писци и винари на високом нивоу. Када би нам такви били и политичари, било би угодно живети у тој земљи.
Нинова награда је најпрестижнија награда у Србији. Шта она значи за Вас?
- Нинова награда је једина наша награда која значајно проширује читалачку публику. Иако сам ту награду први пут добио за роман „Руски прозор“ пре осам година, иако сам после толико романа и есеја стекао завидан број читалаца, свакако ће ова друга Нинова награда за „Иследника“ учинити мојим читаоцима и оне који то не би били. Јер, ово пето издање „Иследника“ објављено је у тиражу од тридесет хиљада.
Неминовно уз Нинову награду иде и повећано интересовање за књигу. Колико су светла и гламур, које носи награда, добар маркетинг за нашу књижевност?
- Само уколико је награђени роман заиста високе уметничке вредности то онда има и неку мисионарску улогу у ширењу националне књижевности и на друге језике. Моји романи преведени на петнаест језика, а летос је „Руски прозор“ објављен у Каиру у преводу на арапски језик.
Идентитет је линија водиља Вашег романа „Иследник“. Рекли сте да је идентитет нешто чиме си бавите у свим својим делима. Колико је идентитет важан за свакога од нас?
- Не бих рекао да је идентитет линија водиља. Наравно да све што пишем је у дубокој вези са мојим искуством и погледом на свет. Другачије не би ни могло. Идентитет није једном за свагда створена структура, већ је идентитет један непрекидан процес. Страх од губљења идентитета је измишљотина дневне политике. Свако од нас има свој идентитет, као што има и отисак прста.
Колико је у свима нама укорењен иследник, и колико сви ми волимо да будемо иследници?
- Природно је да у неком часу поставимо себи нека суштинска питања, да се суочимо за самима собом, да подвучемо црту, да признамо себи заблуде и лажи. Само се тако нећемо мимоићи са нама самима.
Како ће се наставити Ваш књижевни пут?
- Са следећим романом који још нисам почео. Међутим, тешко да ћу пре маја почети нови роман због свакодневних обавеза везаних за промоцију „Иследника“. Међутим, као што постоји време када се риба лови, тако постоји и време када се мреже суше. Увек између два романа правим дугу паузу.
Имамо ситуацију да је сатира све присутнија у нашем друштву. Недостају нам Нушић, Сремац, Домановић?
- Свако време има своје писце. У том погледу не би требало страховати да и наше време неће времену будућем испоручити дела високе уметничке вредности.
КњиЖевност победила музику
Како је књижевност победила музику у Вашем случају?
- Није то била борба. Одувек сам знао да је књижевност мој забран. Зашто сам тако мислио? Не знам ни сам. Можда се, ипак, део одговора налази у „Иследнику“.
Разнолика књиЖевна сцена
Каква је српска књижевна сцена?
- Разнолика. У Србији су писци и винари на високом нивоу. Када би нам такви били и политичари, било би угодно живети у тој земљи.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
