СРПСКЕ МУКЕ И ЈАДИ

Личну драму српског сељака у вихору Првог светског рата са свим чемером и јадом на Велику сцену „Љубиша Јовановић“ Шабачког позоришта прошлог петка донео је глумац Синиша Максимовић. Монодрама „Четири сузе Лазарове“ рађена по тексту Зорана Мијаљевића, а у Максимовићевој режији, прати горку судбину Лазара Тешића.
Идилични сеоски живот породице прекида Први светски рат у коме кроз голготу војничког живота пролазе Лазар и његова три сина Јован, Ђорђије и Вук. Раздвојени ратним неприликама, поред повременог сретања на бојиштима, преживеће Лазар и рањавање у коме је остао без леве руке и мукотрпно повлачење преко Албаније све зарад наде да ће се породица по завршетку рата поново окупити. Смрт вољене супруге Љубице, последњи дани сина Ђорђија и изненадна смрт најстаријег Јована погодиће га као гром из ведра неба. Ипак, нада у повратак најмлађег Вука са бојишта остаје. Нада која полако гасне са првим злим слутњама извученим из неизговорених речи Вуковог преживелог саборца. И док проклиње судбину тражећи одговор од Бога за своја сагрешења међу каменим споменицима где су покопана само три тела најмилијих уз авионске звуке надолазећег новог ратног таласа издаје га снага.
Док се спуштају последње сенке позоришне сцене праћене сузама присутних остаје горак укус наших мука и јада сагледаних кроз визуру аутора текста Зорана Мијаљевића и идејног творца и главног актера монодраме Синише Максимовића који је и овога пута успео да на начин својствен само њему продре до срца и душе позоришне публике.