СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ, САВЕТНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА ШАПЦА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
СУБВЕНЦИЈЕ НИСУ ТРОШАК, ВЕЋ РАЗВОЈ
За сетву једног хектара кукуруза потребно је уложити 500 евра, што у овом моменту може само око девет одсто ратара. Питање ликвидности државног буџета решава се додатним задуживањем, пре свега код ММФ, а самим тим кредитор поставља одређене макроекономске пропорције, наглашава наш саговорник
Магистар је агроекономских наука, дипломирани економиста, а у бившој “Протеинци“ садашњем представнику сточне хране “Де Хеус“ Шабац задужен за сарадњу са пољопривредним газдинствима с циљем обезбеђења сировина. Светозар Марковић о коме је реч од недавно је и саветник градоначелника Шапца задужен за пољопривреду. То је био и непосредни повод за разговор, будући да пролећна сетва, велики и важан посао, од кога се много очекује, куца на врата.
Ког реда величина су потребна улагања, да би почев од сетве жетва била богата и квалитетна?
- Пројектована сетвена површина за пролеће на простору Шапца и околних села је различита. Нема сумње да ће кукуруз и даље задржати примат. Процена је да ће од припреме земљишта преко других неопходних агротехничких мера за сетву једног хектара ове културе бити потребно улагање од 500 евра. Нажалост тај новац у овом тренутку има само око девет одсто домаћина, оних који располажу са више од 20 хектара обрадивог земљишта. И наредних петнаестак одсто ће с више или мање мука обавити предстојећи велики посао, док око 75 одсто имају велике проблеме, како да обезбеде неопходан новац.
Да ли је тај проблем ликвидности пољопривредника новијег датума ?
- Проблем је присутан још од Другог светског рата, само што је осамдесетих година и даље све израженији. Проблем је што се социјална сигурност грађана дуго “лечила“ ниским ценама пољопривредних производа. Недостатак новца је постајао хронична и све већа бољка, а потпуно се испољио у доба либералног капитализма и отвореног тржишта. Осиромашена пољопривреда изложена је још већој конкуренцији, посебно робе споља и даљем још већем недостатку новца за улагање. Системом субвенција држава то на одређени начин ублажава али посматрано дужи временски период политику субвенционисања видећемо да је она у готово директној зависности са спољном ликвидношћу земље.
Тренутна ситуација је таква да се спољни дуг повећава, а ликвидност земље се решава њеним додатним задуживањем, уместо да се решава субвенционисањем, премирањем и значајним подстицањем домаће производње, што би значило већи обим и вредност производње, а самим тим и већи приход од ПДВ у буџету.
Питање неликвидности државног буџета решава се додатним задуживањем, пре свега код ММФ. Другим речима кредитор поставља одређене макроекономске пропорције. Он не каже смањите субвенције. Он каже смањите расходе у буџету, а повећајте приходе.
Шта у конкретном случају овај савет значи ?
- У Србији има око три милиона хектара обрадивих површина. Смањење субвенција, претходно пензија и плата и онда благо повећање пензија и плата ) значи испуњавање критеријума кредитора. Јасно је да таквом одлуком, креатор система ( Влада Србије) испуњава захтеве ММФ.
Али је сметнула са ума да премије и субвенције у пољопривреди немају трошковни већ развојни карактер. Из Министарства пољопривреде у јавним наступима тврде супротно, што није тачно. Субвенције у Србији у текућој години износе 30 евра по хектару, а у Хрватској 300. Истина хрватски пољопривредници имају знатно више, квалитативне предуслове које морају испунити да би остварили поменуте субвенције. Питам се који то квалитативни предуслов не би могао испунити српски сељак за 300 евра по хектару, субвенција.
Из којих средстава ће српски пољопривредник обезбедити свој развој и подизање нивоа конкурентности, да би могао да испуњава европске захтеве?
- Та средства се делимично и у врло малом обиму, искључиво код највећих произвођача, виде у њиховом профиту. Потом у мерама домицијалне подршке развоју ( аграрни буџет, премије, субвенције, регреси... ) Заправо потребно је подизање опште свести код произвођача. Пре свега и код креатора економског система у циљу испуњења захтева које Европа поставља за коришћење предприступних фондова, по уласку у Европску Унију и других подстицајних средставаУније.
Од 2015. до 2020. Србија има на располагању 175 милиона евра из приступног фонда ИПАРД ИИ али у прошлој години није искоришћен ни један евро. У текућој години има право да користи 16 милиона евра, под околностима да се испуне предуслови ЕУ. Прво држава мора код Европске Уније акредитовати Управу за аграрна плаћања. Исти захтев био је и прошле године, као уосталом и у свакој другој земљи чланици.
Било је предвиђено да се та акредитација обави до краја јуна ове године, али озбиљна препрека би могла бити избори и формирање нове Владе, како би европска комисија имала легитимног саговорника.
Други суштински предуслов је да се ураде стратегије аграрног и руралног развоја на нивоу локалне самоуправе, идентификују стратешки циљеви, програми рада, појединачни пројекти и уради акциони план примене те стратегије.
Град Шабац је урадио стратегију, идентификовао циљеве, програме и 84 појединачна пројекта, који третирају све области аграрног и руралног развоја. У поступку је израда Акционог плана. Намера је да крајем трећег квартала ове године имамо урађено, према методологији ЕУ 15 приоритетних, стратешких пројеката и да са њима конкуришемо за средства из ИПАРД, чим Управа за аграрна плаћања буде акредитована.
Ког реда величина су потребна улагања, да би почев од сетве жетва била богата и квалитетна?
- Пројектована сетвена површина за пролеће на простору Шапца и околних села је различита. Нема сумње да ће кукуруз и даље задржати примат. Процена је да ће од припреме земљишта преко других неопходних агротехничких мера за сетву једног хектара ове културе бити потребно улагање од 500 евра. Нажалост тај новац у овом тренутку има само око девет одсто домаћина, оних који располажу са више од 20 хектара обрадивог земљишта. И наредних петнаестак одсто ће с више или мање мука обавити предстојећи велики посао, док око 75 одсто имају велике проблеме, како да обезбеде неопходан новац.
Да ли је тај проблем ликвидности пољопривредника новијег датума ?
- Проблем је присутан још од Другог светског рата, само што је осамдесетих година и даље све израженији. Проблем је што се социјална сигурност грађана дуго “лечила“ ниским ценама пољопривредних производа. Недостатак новца је постајао хронична и све већа бољка, а потпуно се испољио у доба либералног капитализма и отвореног тржишта. Осиромашена пољопривреда изложена је још већој конкуренцији, посебно робе споља и даљем још већем недостатку новца за улагање. Системом субвенција држава то на одређени начин ублажава али посматрано дужи временски период политику субвенционисања видећемо да је она у готово директној зависности са спољном ликвидношћу земље.
Тренутна ситуација је таква да се спољни дуг повећава, а ликвидност земље се решава њеним додатним задуживањем, уместо да се решава субвенционисањем, премирањем и значајним подстицањем домаће производње, што би значило већи обим и вредност производње, а самим тим и већи приход од ПДВ у буџету.
Питање неликвидности државног буџета решава се додатним задуживањем, пре свега код ММФ. Другим речима кредитор поставља одређене макроекономске пропорције. Он не каже смањите субвенције. Он каже смањите расходе у буџету, а повећајте приходе.
Шта у конкретном случају овај савет значи ?
- У Србији има око три милиона хектара обрадивих површина. Смањење субвенција, претходно пензија и плата и онда благо повећање пензија и плата ) значи испуњавање критеријума кредитора. Јасно је да таквом одлуком, креатор система ( Влада Србије) испуњава захтеве ММФ.
Али је сметнула са ума да премије и субвенције у пољопривреди немају трошковни већ развојни карактер. Из Министарства пољопривреде у јавним наступима тврде супротно, што није тачно. Субвенције у Србији у текућој години износе 30 евра по хектару, а у Хрватској 300. Истина хрватски пољопривредници имају знатно више, квалитативне предуслове које морају испунити да би остварили поменуте субвенције. Питам се који то квалитативни предуслов не би могао испунити српски сељак за 300 евра по хектару, субвенција.
Из којих средстава ће српски пољопривредник обезбедити свој развој и подизање нивоа конкурентности, да би могао да испуњава европске захтеве?
- Та средства се делимично и у врло малом обиму, искључиво код највећих произвођача, виде у њиховом профиту. Потом у мерама домицијалне подршке развоју ( аграрни буџет, премије, субвенције, регреси... ) Заправо потребно је подизање опште свести код произвођача. Пре свега и код креатора економског система у циљу испуњења захтева које Европа поставља за коришћење предприступних фондова, по уласку у Европску Унију и других подстицајних средставаУније.
Од 2015. до 2020. Србија има на располагању 175 милиона евра из приступног фонда ИПАРД ИИ али у прошлој години није искоришћен ни један евро. У текућој години има право да користи 16 милиона евра, под околностима да се испуне предуслови ЕУ. Прво држава мора код Европске Уније акредитовати Управу за аграрна плаћања. Исти захтев био је и прошле године, као уосталом и у свакој другој земљи чланици.
Било је предвиђено да се та акредитација обави до краја јуна ове године, али озбиљна препрека би могла бити избори и формирање нове Владе, како би европска комисија имала легитимног саговорника.
Други суштински предуслов је да се ураде стратегије аграрног и руралног развоја на нивоу локалне самоуправе, идентификују стратешки циљеви, програми рада, појединачни пројекти и уради акциони план примене те стратегије.
Град Шабац је урадио стратегију, идентификовао циљеве, програме и 84 појединачна пројекта, који третирају све области аграрног и руралног развоја. У поступку је израда Акционог плана. Намера је да крајем трећег квартала ове године имамо урађено, према методологији ЕУ 15 приоритетних, стратешких пројеката и да са њима конкуришемо за средства из ИПАРД, чим Управа за аграрна плаћања буде акредитована.
Љ. Ђукић
Најновији број
18. април 2024.
