ОДРЖАНА ТРИБИНА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ
ЦЕНЗУРА И МЕДИЈИ ДАНАС
Саучествовали смо у стварању једног монструма који је пажљиво одгајен, а који је усавршио Александар Вучић, рекао је Обрадовић на трибини “Цензура и медији“. Аутоцензуре нема без цензуре, поручио Шкоро
У оквиру Трибинске сцене у Културном центру у Шапцу, протеклог уторка је одржана трибина о цензури у медијима, теми која је у Србији више давнашња него данашња.
- Нажалост, ово није нека посебна прилика, а нису ни посебни гости, немојте да ми замерите, али да сам бирао два најгора могућа новинара, горе не бих могао изабрати, духовито је новинар “Гласа Подриња“ Ненад Кулачин најавио Вукашина Обрадовића, председника НУНС и Срђана Шкора, бившег шефа деска у „Вечерњим новостима“, који је после гостовања у јутарњем програму РТС, у ком је критиковао премијера Вучића пре две године, премештен у „Спорт“, а сада пише за лист „Зов“.
На питање у каквом се стању данас налазе медији и новинари данас у Србији, Обрадовић је рекао да вести нису добре, шта више, ситуација у медијима у последњих 25 година није била гора него што је данас.
- Није то више питање медија и цензуре, него српског друштва и цензуре. Имамо један структуиран систем који почива на строго контролисаним информацијама. Медији јесу четврти стуб демократије у цивилизованим друштвима, али ми имамо посла са једним живим феноменом. Ми новинари нисмо политички противници, како нас власт представља, немамо намеру да се бавимо политиком, него да радимо свој посао. Саучествовали смо у стварању једног монструма, који је пажљиво одгајен, ког је усавршио Александар Вучић, довео до перфекције оно што су претходне власти радиле, а ми се нисмо довољно снажно суочавали, рекао је председник НУНС и додао да физички напади на њега и претње смрћу плаши његову породицу и да је то осећај свих новинара који покушавају да се изборе за елементарна права ““ Мој пример није усамљен, он је матрица по којој се ова власт обрачунава са неистомишљеницима. То је стварност коју ми живимо и о којој морамо да размишљамо, јер нико није сигуран.
На Кулачиново питање да ли је плеоназам Вучић и цензура, како је насловљена Шкорова књига, новинар је одговорио да званично нису, али да се подразумевају, једно без другог не могу. Поделивши са присутнима свој пут од „Вечерњих новости“ до „Зова“, нашалио се да ће „на крају завршити у “Трећем оку“, јер оно што тамо може да се прочита природно је стање наше државе и друштва“.
- Аутоцензуре нема без цензуре. Сада људи отворено признају да плаше када су у питању трибине оваквог типа, књиге које не смеју да објаве или продају. Постоји основани страх, он је природан. Сви имамо породице и питање је колико је одговорно према њима и према самом себи и свом здрављу радити ово што ми радимо. Али, када анализирамо медијску сцену Србије, видимо премијера на свим телевизијама, у свим терминима, чак и репризним, ријалити програме, оне који певају и оне који кувају и деле рецепте. Између тога ““ ништа, не постоји ниједна озбиљна емисија. Скинута је добра пољопривредна емисија зато што је речено да смо увезли 300.000 свиња и да смо тиме оштетили наше произвођаче, рекао је Шкоро.
На трибини је било речи о одговорности новинарске професије, јер грађани доносе одлуке на основу информација које добијају - Стање је жалосно у нашој професији, мало је људи који су спремни да ризикују и да се супротставе. Ми морамо да направимо јасну границу, без правдања егзистенцијом, да не лажемо грађане или да им ускраћујемо информације да бисмо прехранили породицу. Потребан је разговор унутар професије, морамо да заведемо строге критеријуме и поново придобијемо грађане. У супротном, новинарство одумире, нагласио је Обрадовић.
Поред одговорности новинара, постоји и одговорност грађана, а најбоље је да постоји њихова интеракција, један је од закључака трибине. И да не би требало сву одговорност да пребацујемо на премијера, „ми смо бирали ову власт и живот у друштву у коме нема дијалога“. Уосталом, како је Шкоро приметио, „увек је нека власт нешто бранила, никад нисмо имали слободу о каквој смо сањали, питање је да ли она негде и постоји, али смо се довијали да се изборимо за једно њено парче“.
Лист за који радим посвећен је љубитељима природе и животиња. Прво што сам тамо научио је да вучиће не би требало узимати док су мали, то је чак забрањено у нашем закону, јер, кад порасту, постану опасне звери и нису ни за природу, ни за друштво
Срђан Шкоро
Медијско питање је демократско питање, у оној мери у којој имате слободу медија, у тој мери имате и демократију у друштву. Простор за размену мишљења се драстично сузио, колико на штету нас новинара, толико на штету грађана, који имају уставно право да буду информисани
Вукашин Обрадовић
- Нажалост, ово није нека посебна прилика, а нису ни посебни гости, немојте да ми замерите, али да сам бирао два најгора могућа новинара, горе не бих могао изабрати, духовито је новинар “Гласа Подриња“ Ненад Кулачин најавио Вукашина Обрадовића, председника НУНС и Срђана Шкора, бившег шефа деска у „Вечерњим новостима“, који је после гостовања у јутарњем програму РТС, у ком је критиковао премијера Вучића пре две године, премештен у „Спорт“, а сада пише за лист „Зов“.
На питање у каквом се стању данас налазе медији и новинари данас у Србији, Обрадовић је рекао да вести нису добре, шта више, ситуација у медијима у последњих 25 година није била гора него што је данас.
- Није то више питање медија и цензуре, него српског друштва и цензуре. Имамо један структуиран систем који почива на строго контролисаним информацијама. Медији јесу четврти стуб демократије у цивилизованим друштвима, али ми имамо посла са једним живим феноменом. Ми новинари нисмо политички противници, како нас власт представља, немамо намеру да се бавимо политиком, него да радимо свој посао. Саучествовали смо у стварању једног монструма, који је пажљиво одгајен, ког је усавршио Александар Вучић, довео до перфекције оно што су претходне власти радиле, а ми се нисмо довољно снажно суочавали, рекао је председник НУНС и додао да физички напади на њега и претње смрћу плаши његову породицу и да је то осећај свих новинара који покушавају да се изборе за елементарна права ““ Мој пример није усамљен, он је матрица по којој се ова власт обрачунава са неистомишљеницима. То је стварност коју ми живимо и о којој морамо да размишљамо, јер нико није сигуран.
На Кулачиново питање да ли је плеоназам Вучић и цензура, како је насловљена Шкорова књига, новинар је одговорио да званично нису, али да се подразумевају, једно без другог не могу. Поделивши са присутнима свој пут од „Вечерњих новости“ до „Зова“, нашалио се да ће „на крају завршити у “Трећем оку“, јер оно што тамо може да се прочита природно је стање наше државе и друштва“.
- Аутоцензуре нема без цензуре. Сада људи отворено признају да плаше када су у питању трибине оваквог типа, књиге које не смеју да објаве или продају. Постоји основани страх, он је природан. Сви имамо породице и питање је колико је одговорно према њима и према самом себи и свом здрављу радити ово што ми радимо. Али, када анализирамо медијску сцену Србије, видимо премијера на свим телевизијама, у свим терминима, чак и репризним, ријалити програме, оне који певају и оне који кувају и деле рецепте. Између тога ““ ништа, не постоји ниједна озбиљна емисија. Скинута је добра пољопривредна емисија зато што је речено да смо увезли 300.000 свиња и да смо тиме оштетили наше произвођаче, рекао је Шкоро.
На трибини је било речи о одговорности новинарске професије, јер грађани доносе одлуке на основу информација које добијају - Стање је жалосно у нашој професији, мало је људи који су спремни да ризикују и да се супротставе. Ми морамо да направимо јасну границу, без правдања егзистенцијом, да не лажемо грађане или да им ускраћујемо информације да бисмо прехранили породицу. Потребан је разговор унутар професије, морамо да заведемо строге критеријуме и поново придобијемо грађане. У супротном, новинарство одумире, нагласио је Обрадовић.
Поред одговорности новинара, постоји и одговорност грађана, а најбоље је да постоји њихова интеракција, један је од закључака трибине. И да не би требало сву одговорност да пребацујемо на премијера, „ми смо бирали ову власт и живот у друштву у коме нема дијалога“. Уосталом, како је Шкоро приметио, „увек је нека власт нешто бранила, никад нисмо имали слободу о каквој смо сањали, питање је да ли она негде и постоји, али смо се довијали да се изборимо за једно њено парче“.
Лист за који радим посвећен је љубитељима природе и животиња. Прво што сам тамо научио је да вучиће не би требало узимати док су мали, то је чак забрањено у нашем закону, јер, кад порасту, постану опасне звери и нису ни за природу, ни за друштво
Срђан Шкоро
Медијско питање је демократско питање, у оној мери у којој имате слободу медија, у тој мери имате и демократију у друштву. Простор за размену мишљења се драстично сузио, колико на штету нас новинара, толико на штету грађана, који имају уставно право да буду информисани
Вукашин Обрадовић
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
