ЖАКЛИНА МИЛОВАНОВИЋ ИЗ МАЈУРА У ЛОВУ ПРОНАШЛА ДРУШТВО И ЉУБАВ ПРЕМА ПРИРОДИ
СПЕЦИЈАЛНОСТ ЈОЈ ЛИСИЦЕ
Судоперу и маказе у руци радо мења за ловачку пушку
Желела је и учила да буде фризерка или кројачица али све то је после школовања помало заборавила и посветила се више лову. Жаклина Миловановић из Мајура и данас поред судопере и маказа у руци, све то радо мења за ловачку пушку. На срећу, није јој било тешко јер и муж Владимир воли исто, дружење и боравак у природи.
- Не проналазим се у многим пословима али ме привлачи рекла-казала-видела. То сам пронашла у лову и више му се посветила. Знатно ми боље “леже“ птице али лисице су моја специјалност, каже у шали ова млада жена, једна од ретких која обожава лов, дружење и шетњу у природи. То је све пронашла у овом захтевном спорту или хобију, како о лову често суде старије колеге.
Жаклина је са ловом почела пре шест година. Прво у шабачком Ловачком друштву “Селе Јевтић“, а потом је себе пронашла у Удружењу ловаца “Мачва“ у Богатићу. Тврди да ту много боље проналази себе, а њен први ловачки пас звао се Клео и био је расе поентер.
- И данас у дворишту имамо доста кучића и једну жуту мацу. Обожавам их, баш као и друштво и боравак у природи. То ми све лов омогућава и зато ми није тешко да испуњавам сва његова правила, а то је у сезони пре свега рано устајање и готово беспрекорна тачност, наставља причу наша саговорница.
Она станује у једној кривудавој улици, близу села. Најчешће лови са друговима у атару Узвећа.
- Доста времена ми одузима син Лука. Он је ученик другог разреда основне школе у селу. Заједно вежбамо разне задатке, а у мојој ловачкој екипи данас су: Зоран Петровић, Радован Фирауновић из Узвећа и мој муж. Добри су сарадници али мислим да би данас требало да има много више жена у лову и свему осталом. Не бих послове делила према полу, закључује на крају ове приче за “Глас Подриња“.
- Не проналазим се у многим пословима али ме привлачи рекла-казала-видела. То сам пронашла у лову и више му се посветила. Знатно ми боље “леже“ птице али лисице су моја специјалност, каже у шали ова млада жена, једна од ретких која обожава лов, дружење и шетњу у природи. То је све пронашла у овом захтевном спорту или хобију, како о лову често суде старије колеге.
Жаклина је са ловом почела пре шест година. Прво у шабачком Ловачком друштву “Селе Јевтић“, а потом је себе пронашла у Удружењу ловаца “Мачва“ у Богатићу. Тврди да ту много боље проналази себе, а њен први ловачки пас звао се Клео и био је расе поентер.
- И данас у дворишту имамо доста кучића и једну жуту мацу. Обожавам их, баш као и друштво и боравак у природи. То ми све лов омогућава и зато ми није тешко да испуњавам сва његова правила, а то је у сезони пре свега рано устајање и готово беспрекорна тачност, наставља причу наша саговорница.
Она станује у једној кривудавој улици, близу села. Најчешће лови са друговима у атару Узвећа.
- Доста времена ми одузима син Лука. Он је ученик другог разреда основне школе у селу. Заједно вежбамо разне задатке, а у мојој ловачкој екипи данас су: Зоран Петровић, Радован Фирауновић из Узвећа и мој муж. Добри су сарадници али мислим да би данас требало да има много више жена у лову и свему осталом. Не бих послове делила према полу, закључује на крају ове приче за “Глас Подриња“.
Љ. Ђукић
Најновији број
25. април 2024.
