БЕЗ РАЗВОЈА ХЛЕБА НЕМА

Транзиција и економска криза највише погађају људе који траже посао. Држава све сиромашнији регулатор политике запошљавања. Јавни радови и нове инвестиције у производњу шанса за армију лица са тржишта рада. Колико незапослени имају поверења у филијалу Националне службе за запошљавање у Шапцу
Од времена кад се српска држава определила за економски систем либералне економије и слободног тржишата, а посебно од времена кад је глобална економска криза погодила српско друштво у транзицији, највећи проблем који се испречио пред људе који су преузели одговорност за вођење Србије је како запослити милионску армију незаапослених грађана ове земље. Суочена са овим проблемом, који непрекидно прети да подрије све њене напоре да земљу извуче из кризе и да је укључи у европске токове развијеног тржишта знања, рада и капитала, Влада Републике Србије покушава да створи колико-толико прихватљив амбијент и да, кроз различите стимулативне програме обезбеди услове да грађани дођу до радног места и тако реше егзистенцију себи и својим породицама. Кључни национални пројекти, као што је Коридор 10, јесу од стратешког значаја. Ови пројекти отварају перспективе за запошљавање великог броја људи, пре свега из грађевинске оперативе, али њихов значај је и у томе што су они иницијална каписла за покретање и експанзију низа других пратећих грана, како у производњи, тако и у сфери услуга. Ипак, због низа пратећих проблема, изградња и поменутог коридора, али и других капиталних инфраструктурних пројеката не одвија се по планираној динамици и бреме незапослености све више притиска не само оне који немају посла, већ и цело друштво.