ИНТЕРВЈУ СА ДР ВЕСНОМ РАДАКОВИЋ
БУБРЕЖНЕ БОЛЕСТИ
Светски дан бубрега обележава се 10. марта на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и интернационалног удружења Фондација за бубрег у више од 100 земаља широм света. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и о учесталости болести бубрега, о којима се недовољно зна. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Болести бубрега код деце ““ спречимо на време“ упозорава јавност да постане свесна чињенице да болести бубрега утичу на милионе људи широм света, укључујући и децу.
О важности овог органа и опасностима које носе бубрежне болести, разговарали смо са др Весном Радаковић, педијатром на ужој специјализацији из нефрологије.
Које су фунцикије, поред примарне ““ излучивање штетних продуката метаболизма, које обављају бубрези у човековом организму?
- Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма, регулација воде, електролита, ацидобазне равнотеже, регулација артеријског притиска, секреција хормона.
Шта се дешава када бубрези не раде правилно?
- Када бубрези не раде правилно доћи ће до поремећаја свих функција које бубрези обављају, у зависности од тога да ли је оштећење настало акутно (нагло) или као последица постепеног, прогресивног и трајног пропадања оба бубрега, јавиће се различити симптоми, знаци и различити поремећаји: кардиоваскуларни (артеријска хипертензија и хипертрофија леве коморе срца), метаболички (ацидоза, резистенција на инсулин, хиперлипидемија), хематолошки (анемија), ендокринолошки (резистенција на соматотропне хормоне, хипергонадотропни хипогонадизам, смањена производња еритропоетина), коштани (ренална остеодистрофија) и водено-електролитне поремећаји (хипонатријемијска дехидратација, хиперволемија и хиперкалијемија).
Које су најчешћи узроци болести бубрега?
- Код одраслих најчешћи узрочници хроничне бубрежне инсуфицинеције су гломерулске и тубулоинтерстицијумске болести, а данас у развијеном свету све већу улогу имају шећерна болест и хипертензија. У нашој земљи су гломерулске болести још увек водећи узрок, а након тога долазе наследне цистичне болести бубрега, гломерулоксклероза, шећерна болест и група тубулоинтерстицијумских болести укључујући и Балканску ендемску нефропатију.
Шта је карактеристично за обољење које сте поменули, познато као Балканска ендемска нефропатиија?
- То је породично хронично обољење бубрега житеља ограничених региона Србије, БиХ, Хрватске, Румуније и Бугарске. Јавља се највећим делом дуж притока Дунава, али и притока реке Дрима тј . дуж алувијалних равни. Не испољава се пре двадесете, а најчешће између 30 и 60 године живота. Карактерише је удруженост са високим степеном малигнитета уротракта. Етиологија је непозната, а манифестује се спором прогресивном бубрежном инсуфицијенцијом праћену анемијом, бледо сивом бојом коже, туморима уротелијума, протеинуријом.
Који симптоми указују да су бубрези оболели?
- Болести бубрега могу да се презентују специфичним клиничким симтомима и знацима као што су појава крви у мокраћи, отоци, болно и отежано мокрење , смањено излучивање урина-олигурија, повећано излучивање урина, знацима системске и локалне инфекције, повишен крвни притисак. Симптоми и знаци могу бити и неодређени, и неспецифични. Озбиљна обољења бубрега могу да протичу асимптоматски или да предоминирају симптоми и знаци од стране других органских система: гастроинтестиналног (повраћање, мука, анорексија, гастритис), кардиоваскуларног (повишен крвни притисак, едем плућа, кардиомегалија), хематолошки поремећаји (анемија, поремећај коагулације), коштано мишићна болест (рахитис, остеомалација, миопатије), метаболички поремећаји (ацидоза, интолеранција глукозе, повишен ниво триглицерида), хормонски поремећаји (хиперпаратиреодизам, смањен еритропоетин, тиреоидни хормон и витамин Д), и имунолошки поремећаји.
Због чега деца обољевају од бубрежних болести?
- Бубрежне болести код деце најчешће су последица урођених аномалија бубрега и уротракта (нпр. деца рођена са само једним бубрегом или са бубрезима који имају ненормалну структуру, наследних болести (нпр. полицистичних болести бубрега, ), инфекција, примарних и секундарних гломерулских болести, нефротског синдрома, системских болести (шећерна болест, лупус), застоја у отицању мокраће (опструктивне аномалије уринарног тракта, везико-уретералног рефлукса са понављаним инфекцијама и ожиљним променама на бубрезима, васкуларних болести бубрега. У ризику су и деца мале телесне масе на рођењу она која су имала акутну бубрежну инсуфицијенцију, акутни нефритис, као и деца са артеријском хипертензијом. Урођене мане и наследне болести бубрега су водећи узроци отказивања функције бубрега у периоду до четврте године живота. У периоду од 5. до 14 године живота, инсуфицијенција бубрега најчешће је последица наследних болести, нефротског синдрома и системских болести.
Ваша порука за читаоце „Гласа Подриња“.
- Требало би да обрате пажњу и да се јаве лекару уколико постоје поремећаји мокрења (учестало или смањено излучивање урина, болно и отежано мокрење, ноћно мокрење или немогућност мокрења), промене у саставу мокраће (бактерије, леукоцити, крв, протеини, липиди и кристали у урину), бол (туп, оштар, повремен, континуиран, типа колике), отоци (тестати, генерализовани), повишен крвни притисак .
Између 8 и 11% светске популације има хроничну болест бубрега, која има тренд повећања. Болести бубрега могуће је на време дијагностиковати. Клиничким прегледом узорка мокраће, крви и крвног притиска, могу се открити рани знаци бубрежне болести.
О важности овог органа и опасностима које носе бубрежне болести, разговарали смо са др Весном Радаковић, педијатром на ужој специјализацији из нефрологије.
Које су фунцикије, поред примарне ““ излучивање штетних продуката метаболизма, које обављају бубрези у човековом организму?
- Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма, регулација воде, електролита, ацидобазне равнотеже, регулација артеријског притиска, секреција хормона.
Шта се дешава када бубрези не раде правилно?
- Када бубрези не раде правилно доћи ће до поремећаја свих функција које бубрези обављају, у зависности од тога да ли је оштећење настало акутно (нагло) или као последица постепеног, прогресивног и трајног пропадања оба бубрега, јавиће се различити симптоми, знаци и различити поремећаји: кардиоваскуларни (артеријска хипертензија и хипертрофија леве коморе срца), метаболички (ацидоза, резистенција на инсулин, хиперлипидемија), хематолошки (анемија), ендокринолошки (резистенција на соматотропне хормоне, хипергонадотропни хипогонадизам, смањена производња еритропоетина), коштани (ренална остеодистрофија) и водено-електролитне поремећаји (хипонатријемијска дехидратација, хиперволемија и хиперкалијемија).
Које су најчешћи узроци болести бубрега?
- Код одраслих најчешћи узрочници хроничне бубрежне инсуфицинеције су гломерулске и тубулоинтерстицијумске болести, а данас у развијеном свету све већу улогу имају шећерна болест и хипертензија. У нашој земљи су гломерулске болести још увек водећи узрок, а након тога долазе наследне цистичне болести бубрега, гломерулоксклероза, шећерна болест и група тубулоинтерстицијумских болести укључујући и Балканску ендемску нефропатију.
Шта је карактеристично за обољење које сте поменули, познато као Балканска ендемска нефропатиија?
- То је породично хронично обољење бубрега житеља ограничених региона Србије, БиХ, Хрватске, Румуније и Бугарске. Јавља се највећим делом дуж притока Дунава, али и притока реке Дрима тј . дуж алувијалних равни. Не испољава се пре двадесете, а најчешће између 30 и 60 године живота. Карактерише је удруженост са високим степеном малигнитета уротракта. Етиологија је непозната, а манифестује се спором прогресивном бубрежном инсуфицијенцијом праћену анемијом, бледо сивом бојом коже, туморима уротелијума, протеинуријом.
Који симптоми указују да су бубрези оболели?
- Болести бубрега могу да се презентују специфичним клиничким симтомима и знацима као што су појава крви у мокраћи, отоци, болно и отежано мокрење , смањено излучивање урина-олигурија, повећано излучивање урина, знацима системске и локалне инфекције, повишен крвни притисак. Симптоми и знаци могу бити и неодређени, и неспецифични. Озбиљна обољења бубрега могу да протичу асимптоматски или да предоминирају симптоми и знаци од стране других органских система: гастроинтестиналног (повраћање, мука, анорексија, гастритис), кардиоваскуларног (повишен крвни притисак, едем плућа, кардиомегалија), хематолошки поремећаји (анемија, поремећај коагулације), коштано мишићна болест (рахитис, остеомалација, миопатије), метаболички поремећаји (ацидоза, интолеранција глукозе, повишен ниво триглицерида), хормонски поремећаји (хиперпаратиреодизам, смањен еритропоетин, тиреоидни хормон и витамин Д), и имунолошки поремећаји.
Због чега деца обољевају од бубрежних болести?
- Бубрежне болести код деце најчешће су последица урођених аномалија бубрега и уротракта (нпр. деца рођена са само једним бубрегом или са бубрезима који имају ненормалну структуру, наследних болести (нпр. полицистичних болести бубрега, ), инфекција, примарних и секундарних гломерулских болести, нефротског синдрома, системских болести (шећерна болест, лупус), застоја у отицању мокраће (опструктивне аномалије уринарног тракта, везико-уретералног рефлукса са понављаним инфекцијама и ожиљним променама на бубрезима, васкуларних болести бубрега. У ризику су и деца мале телесне масе на рођењу она која су имала акутну бубрежну инсуфицијенцију, акутни нефритис, као и деца са артеријском хипертензијом. Урођене мане и наследне болести бубрега су водећи узроци отказивања функције бубрега у периоду до четврте године живота. У периоду од 5. до 14 године живота, инсуфицијенција бубрега најчешће је последица наследних болести, нефротског синдрома и системских болести.
Ваша порука за читаоце „Гласа Подриња“.
- Требало би да обрате пажњу и да се јаве лекару уколико постоје поремећаји мокрења (учестало или смањено излучивање урина, болно и отежано мокрење, ноћно мокрење или немогућност мокрења), промене у саставу мокраће (бактерије, леукоцити, крв, протеини, липиди и кристали у урину), бол (туп, оштар, повремен, континуиран, типа колике), отоци (тестати, генерализовани), повишен крвни притисак .
Између 8 и 11% светске популације има хроничну болест бубрега, која има тренд повећања. Болести бубрега могуће је на време дијагностиковати. Клиничким прегледом узорка мокраће, крви и крвног притиска, могу се открити рани знаци бубрежне болести.
М. Филиповић
Најновији број
18. април 2024.
