24. МАРТ, СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ
ЗАЈЕДНО ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ
Овогодишња кампања Светског дана борбе против туберкулозе, који се обележава 24. марта, носи слоган “Заједно против туберкулозе“. Иако је оптерећење овом болешћу последњих година смањено, превенција и контрола туберкулозе у Србији, још увек није на нивоу развијених земаља Европе.
Према подацима добијеним из електронске базе података о оболелима од туберкулозе у Републици Србији, у току 2014. године је регистрована 1051 оболела особа, што чини стопу пријављивања (нотификациону стопу) туберкулозе од 15/100.000 становника.
Од укупног броја оболелих од туберкулозе у Србији, 952 (90%) су чинили новооболели, а 10% раније лечени. Укупна бактериолошка потврђеност је износила 75%. Плућну локализацију болести је имало 86% оболелих, од којих је 81% било културом потврђено, док су код 57% бацили туберкулозе нађени директном микроскопијом спутума. Од ванплућних локализација, најчешће се јављају плеура (49%) и екстраторакалне лимфне жлезде (20%).
Најниже стопе оболевања су пријавили Севернобанатски (3/100.000), Севернобачки, Средњебанатски округ (5/100.000), и Рашки округ (6/100.000). Највиша стопа је забележена у Мачванском округу - подокруг Шабац (27/100.000), Колубарском, Златиборском и Мачванском округу- подокруг Лозница (24/100.000). Однос оболелих особа мушког пола према женама је 1,4:1.
Од придружених болести, код оболелих од туберкулозе, као и у претходним годинама, најчешће су евидентирани дијабетес (9%) и алкохолизам (6%).
Од 43 особе умрле од туберкулозе, 40 је имало плућну, 1 туберкулозу плеуре а две специфични менингитис. Највећи број, 39 (91%) су били новооболели. Од укупног броја, једанаест је жена а 32 мушкараца. Највећи проценат умрлих (60%) је припадао добној групи од 65 и више година а једна особа је из добне групе 25-34.
Анализа исхода лечења нових директно позитивних случајева туберкулозе у последње две године показује континуиран пад успеха лечења због повећања броја умрлих, броја особа које су прекинуле лечење и броја оболелих са непознатим исходом лечења. Проблем повећања броја оболелих са исходом „прекинуто лечење“ (7%) указују на смањену доступност здравствене службе за оболеле који потичу из удаљених села, присуство све већег броја оболелих из ризичних групација становништва и са придруженим обољењима, немогућност остваривања права на здравствену заштиту, на продужену економску кризу и сиромаштво али и на квалитет пружања услуга од стране здравствене службе. Повећање броја оболелих са непознатим исходом лечења (6%) указује на потребу ажурнијег вођења регистра оболелих.
У току 2014. године, пријављено је 14 оболелих од мултирезистентне туберкулозе, што је двоструко више него 2013. године. Обухват тестирањем резистенције на антитуберкулотске лекове прве линије је износио 96% у 2014. години, што је више у односу на претходне године. Број регистрованих оболелих од туберкулозе у заводима за извршење кривичних санкција у 2014. години је износио је 14, што је значајно мање него протеклих неколико година.
Према подацима добијеним из електронске базе података о оболелима од туберкулозе у Републици Србији, у току 2014. године је регистрована 1051 оболела особа, што чини стопу пријављивања (нотификациону стопу) туберкулозе од 15/100.000 становника.
Од укупног броја оболелих од туберкулозе у Србији, 952 (90%) су чинили новооболели, а 10% раније лечени. Укупна бактериолошка потврђеност је износила 75%. Плућну локализацију болести је имало 86% оболелих, од којих је 81% било културом потврђено, док су код 57% бацили туберкулозе нађени директном микроскопијом спутума. Од ванплућних локализација, најчешће се јављају плеура (49%) и екстраторакалне лимфне жлезде (20%).
Најниже стопе оболевања су пријавили Севернобанатски (3/100.000), Севернобачки, Средњебанатски округ (5/100.000), и Рашки округ (6/100.000). Највиша стопа је забележена у Мачванском округу - подокруг Шабац (27/100.000), Колубарском, Златиборском и Мачванском округу- подокруг Лозница (24/100.000). Однос оболелих особа мушког пола према женама је 1,4:1.
Од придружених болести, код оболелих од туберкулозе, као и у претходним годинама, најчешће су евидентирани дијабетес (9%) и алкохолизам (6%).
Од 43 особе умрле од туберкулозе, 40 је имало плућну, 1 туберкулозу плеуре а две специфични менингитис. Највећи број, 39 (91%) су били новооболели. Од укупног броја, једанаест је жена а 32 мушкараца. Највећи проценат умрлих (60%) је припадао добној групи од 65 и више година а једна особа је из добне групе 25-34.
Анализа исхода лечења нових директно позитивних случајева туберкулозе у последње две године показује континуиран пад успеха лечења због повећања броја умрлих, броја особа које су прекинуле лечење и броја оболелих са непознатим исходом лечења. Проблем повећања броја оболелих са исходом „прекинуто лечење“ (7%) указују на смањену доступност здравствене службе за оболеле који потичу из удаљених села, присуство све већег броја оболелих из ризичних групација становништва и са придруженим обољењима, немогућност остваривања права на здравствену заштиту, на продужену економску кризу и сиромаштво али и на квалитет пружања услуга од стране здравствене службе. Повећање броја оболелих са непознатим исходом лечења (6%) указује на потребу ажурнијег вођења регистра оболелих.
У току 2014. године, пријављено је 14 оболелих од мултирезистентне туберкулозе, што је двоструко више него 2013. године. Обухват тестирањем резистенције на антитуберкулотске лекове прве линије је износио 96% у 2014. години, што је више у односу на претходне године. Број регистрованих оболелих од туберкулозе у заводима за извршење кривичних санкција у 2014. години је износио је 14, што је значајно мање него протеклих неколико година.
Најновији број
11. април 2024.
