СРПСКА ПОЉОПРИВРЕДА У ОЧИМА ВОЋАРА СИМИЋА
МИНУТ ДО ДВАНАЕСТ ЗА ПРОМЕНЕ
У воћу је велика шанса, али је неопходна смишљена а не стихијско кампањска подршка државе. Уколико ускоро не добијемо готов производ светског квалитета, који можемо да продамо по нормалној цени постаћемо надничари за кору хлеба
У воћарству скоро четврт века. Под крушкама, трешњама и кајсијом десет хектара земље. Уз предан и одговоран рад, још увек могућа зарада, али, по процени Богољуба Симића, председника Удружења воћара Шапца уколико се однос државе према произвођачима ускоро не промени, битка за опстанак је унапред изгубљена. Са друге стране, како наводи овај воћар из Предворице, шабачка локална самоуправа се последњих година “освестила“ те на различите начине доста улаже у воћарство.
Воће за извоз
Почетком деведесетих година Богољуб Симић из Предворице заснива озбиљнију воћарску производњу. Данас се газдинство простире на преко 10 хектара воћњака са тенденцијом даљег проширења. Највише, шест хектара, је под засадом крушке. Приноси, зависе од године, али је неки просек око 4 вагона по хектару. Остале парцеле су под трешњом, док се кајсија показала неотпорном. Преко 90 процената њиховог воћа је екстра квалитета, и готово све се пласира на инострано тржиште. Када је реч о цени, Симић каже да је још увек задовољан истом, али да постоје показатељи који га забрињавају, но и они који охрабрују.
-Пре пет година цена није била дискутибална. Килограм крушака је био један евро. Међутим, прошлу бербу смо “на мишиће“ продали за 75 евро центи по килограму. Ако то поделимо, видимо да је цена сваке године падала за 5 евро центи. Смањење цене је условљено повећањем понуде на тржишту са једне стране, а са друге све нижом куповном моћи грађана. Оно што охрабрује је шанса која се отвара за малину, купину и шљиву- објашњава Симић.
Јефтиније ракете од мрежа
Евидентне климатске промене условиле су честу појаву града на овим подручјима. Симићи су 1,3 хектара заштитили мрежама, али тврде да је за српске произвођаче много повољнија опција функционисање противградне заштите од куповине и постављања противградне опреме.
-Пре две године сам 1,3 хектара ставио под мрежу, то ме укупно коштало 25.000 евра. Сада је то нешто мање, али опет представља значајан издатак. Много боље је улагати у противградну заштиту, и то је на сву срећу препознала шабачка локална самоуправа која је прошле године на време набавила ракете- каже Симић, и објашњава своја лоша искуства са осигуравајућим кућама.
-Пољопривреда је јако згодна за прање новца, а најлакше је то радити преко осигуравајућих кућа. Ако осигуравате код неког, пријавите штету, они вам кажу да ће доћи седам дана пред брање. На моје питање зашто не одмах да бацим пробијене плодове не би ли биљка могла да усмери своју снагу на нове, добијем одговор а шта ако поново у међувремену падне град како то да проценимо? Да би вам на крају отворено рекли да осигурање није ту да зарадите,него само да “премостите“ до нове бербе. При томе, комисија је сачињена искључиво од њихових људи и реално колике су шансе просечном српском пољопривреднику на суду против великих осигуравајућих кућа.
Смишљена а не кампањска
подршка државе
Симић тврди да, упркос тренутно лошим условима у држави, воћарство представља озбиљну шансу за напредак. Све што треба је одговоран и педантан рад, али и смишљена, систематска подршка надлежних органа.
-За напредак је потребна смишљена а не кампањска подршка државе. Линеарна и јасно дефинисана стратегија. У Србији је поента да добијемо готов производ европског квалитета који ћемо моћи да продамо по нормалној цени, постаћемо надничари за кору хлеба. У томе нећемо успети уколико под хитно не превагне струка над политиком- мишљења је Симић.
Иницирање изградње Центра
за прераду воћа
Предузимљивог и практичног духа, у потрази за најбољим решењима доста користи искуства скупљена приликом честих путовања у европске земље. Одатле се родила и идеја о сабирном центру за складиштње воћа.
-Као Удружење иницирали смо покретање пројекта Центра за складиштење воћа. Наиме, најједноставнијом рачуницом смо дошли до закључка да је боље урадити једну велику хладњачу у којој ћемо бити или деоничари или закупљивати простор, него да свако код куће прави по једну хладњачу мањег капацитета. Ту идеју је препознала и шабачка Градска управа, те се надамо скорој реализацији.
Загарантована будућност
Газдинство Симића има загарантовану будућност. Наиме, бригу о имању ће наставити син Владимир, мастер заштите биља који, који је својом стручношћу и искуством спреман да се ухвати у коштац са наведеним проблемима и настави са унапређењем производње.
До решења за два сата
- За два сата може да се среди стање у пољопривреди. Нема давања пара, али зато пољопривредни произвођачи имају нафту по 60 евро центи, потом укинути ПДВ на ђубриво, системе за наводњавање, и неку скупу механизацију. Не треба ништа више- каже Богољуб Симић.
Узму пет динара врате два
-Сваке сезоне је актуелна прича о државним субвенцијама. Често се користи реченица “држава даје субвенције“, а нико то до краја не разјасни да је то наш новац, и да они прво од нас узму 5 динара да би нам после можда вратили два или три динара. У овом тренутку у Србији најскупљу цену нафте плаћају пољопривредници. Насупрот томе, у свим озбиљнијим европским земљама нафта за пољопривреду је обележена посебном бојом и кошта од 50 до 60 евроценти. Само код нас, без ПДВ добијају нафту аутопревозници а не пољопривредници.
Шабац као добар пример
-Шабац се први међу градовима освестио по питању значаја пољопривреде и развоја села. Захваљујући субвенцијама за дубинске бунаре оживљен је Цер са скоро 1.000 хектара засада јагода. Набавком противградних ракета су добили нашу наклоност и подршку. Уложено је доста у путну инфраструктуру, очишћена је каналска мрежа. Немамо проблем да им на томе захвалимо, коме то није право нек уради више и ми ћемо такође јавно рећи да је добро урадио.
Воће за извоз
Почетком деведесетих година Богољуб Симић из Предворице заснива озбиљнију воћарску производњу. Данас се газдинство простире на преко 10 хектара воћњака са тенденцијом даљег проширења. Највише, шест хектара, је под засадом крушке. Приноси, зависе од године, али је неки просек око 4 вагона по хектару. Остале парцеле су под трешњом, док се кајсија показала неотпорном. Преко 90 процената њиховог воћа је екстра квалитета, и готово све се пласира на инострано тржиште. Када је реч о цени, Симић каже да је још увек задовољан истом, али да постоје показатељи који га забрињавају, но и они који охрабрују.
-Пре пет година цена није била дискутибална. Килограм крушака је био један евро. Међутим, прошлу бербу смо “на мишиће“ продали за 75 евро центи по килограму. Ако то поделимо, видимо да је цена сваке године падала за 5 евро центи. Смањење цене је условљено повећањем понуде на тржишту са једне стране, а са друге све нижом куповном моћи грађана. Оно што охрабрује је шанса која се отвара за малину, купину и шљиву- објашњава Симић.
Јефтиније ракете од мрежа
Евидентне климатске промене условиле су честу појаву града на овим подручјима. Симићи су 1,3 хектара заштитили мрежама, али тврде да је за српске произвођаче много повољнија опција функционисање противградне заштите од куповине и постављања противградне опреме.
-Пре две године сам 1,3 хектара ставио под мрежу, то ме укупно коштало 25.000 евра. Сада је то нешто мање, али опет представља значајан издатак. Много боље је улагати у противградну заштиту, и то је на сву срећу препознала шабачка локална самоуправа која је прошле године на време набавила ракете- каже Симић, и објашњава своја лоша искуства са осигуравајућим кућама.
-Пољопривреда је јако згодна за прање новца, а најлакше је то радити преко осигуравајућих кућа. Ако осигуравате код неког, пријавите штету, они вам кажу да ће доћи седам дана пред брање. На моје питање зашто не одмах да бацим пробијене плодове не би ли биљка могла да усмери своју снагу на нове, добијем одговор а шта ако поново у међувремену падне град како то да проценимо? Да би вам на крају отворено рекли да осигурање није ту да зарадите,него само да “премостите“ до нове бербе. При томе, комисија је сачињена искључиво од њихових људи и реално колике су шансе просечном српском пољопривреднику на суду против великих осигуравајућих кућа.
Смишљена а не кампањска
подршка државе
Симић тврди да, упркос тренутно лошим условима у држави, воћарство представља озбиљну шансу за напредак. Све што треба је одговоран и педантан рад, али и смишљена, систематска подршка надлежних органа.
-За напредак је потребна смишљена а не кампањска подршка државе. Линеарна и јасно дефинисана стратегија. У Србији је поента да добијемо готов производ европског квалитета који ћемо моћи да продамо по нормалној цени, постаћемо надничари за кору хлеба. У томе нећемо успети уколико под хитно не превагне струка над политиком- мишљења је Симић.
Иницирање изградње Центра
за прераду воћа
Предузимљивог и практичног духа, у потрази за најбољим решењима доста користи искуства скупљена приликом честих путовања у европске земље. Одатле се родила и идеја о сабирном центру за складиштње воћа.
-Као Удружење иницирали смо покретање пројекта Центра за складиштење воћа. Наиме, најједноставнијом рачуницом смо дошли до закључка да је боље урадити једну велику хладњачу у којој ћемо бити или деоничари или закупљивати простор, него да свако код куће прави по једну хладњачу мањег капацитета. Ту идеју је препознала и шабачка Градска управа, те се надамо скорој реализацији.
Загарантована будућност
Газдинство Симића има загарантовану будућност. Наиме, бригу о имању ће наставити син Владимир, мастер заштите биља који, који је својом стручношћу и искуством спреман да се ухвати у коштац са наведеним проблемима и настави са унапређењем производње.
До решења за два сата
- За два сата може да се среди стање у пољопривреди. Нема давања пара, али зато пољопривредни произвођачи имају нафту по 60 евро центи, потом укинути ПДВ на ђубриво, системе за наводњавање, и неку скупу механизацију. Не треба ништа више- каже Богољуб Симић.
Узму пет динара врате два
-Сваке сезоне је актуелна прича о државним субвенцијама. Често се користи реченица “држава даје субвенције“, а нико то до краја не разјасни да је то наш новац, и да они прво од нас узму 5 динара да би нам после можда вратили два или три динара. У овом тренутку у Србији најскупљу цену нафте плаћају пољопривредници. Насупрот томе, у свим озбиљнијим европским земљама нафта за пољопривреду је обележена посебном бојом и кошта од 50 до 60 евроценти. Само код нас, без ПДВ добијају нафту аутопревозници а не пољопривредници.
Шабац као добар пример
-Шабац се први међу градовима освестио по питању значаја пољопривреде и развоја села. Захваљујући субвенцијама за дубинске бунаре оживљен је Цер са скоро 1.000 хектара засада јагода. Набавком противградних ракета су добили нашу наклоност и подршку. Уложено је доста у путну инфраструктуру, очишћена је каналска мрежа. Немамо проблем да им на томе захвалимо, коме то није право нек уради више и ми ћемо такође јавно рећи да је добро урадио.
Н. Кулачин/Т.Трифковић
Најновији број
18. април 2024.
