„КАФАНИЦА, СУДНИЦА, ЛУДНИЦА“ ОДУШЕВИЛА ПУБЛИКУ У ШАБАЧКОМ ПОЗОРИШТУ
УРНЕБЕСНИ ПОВРАТАК НА СЦЕНУ
У режији Мирослава Трифуновића, а по тексту Бране Црнчевића, некадашња култна представа „Атељеа 212“ из седамдесетих година прошлог века узбуркала сатиричне духове посртања нашег народа у периоду социјалистичко-комунистичког превирања. Освежен моментима из новије политичко-друштвене историје кабаретско фарсични триптих остао доследан пишчевом алегоричном приступу у оцртавању српских нарави
Од кафанице, преко суднице до луднице мали је пут што је показала и премијера представе „Кафаница, судница, лудница“ Шабачког позоришта прошлог четвртка на Великој сцени „Љубиша Јовановић“. Сатирично кабаретско фарсични триптих о узроцима посртања кроз време нашег малог народа са константацијом да „Нико нема тако лепо иностранство као ми“ Бране Црнчевића освежен на тренутке новим историјским момнетима потврдио је доследност аутора када је у питању осликавање карактера Срба и проблема неуравнотежено великих умишљености мале државе.
Глумачки ансамбл Шабачког позоришта Иван Томашевић, Владимир Милојевић, Анета Томашевић, Слободан Петрановић Шарац, Љубиша Баровић, Страхиња Баровић, Петар Лазић, Ивана Јокић, Александра Ристић, Синиша Максимовић, Радивој Костадиновић уз подршку оркестра у саставу Коста Павловић, кларинет, Миливоје Робинић, хармоника, Јаков Сувајџић, гитара, и Жељко Пајић, контрабас, а под редитељским вођством Мирослава Трифуновића после четрдесет четири године на више него урнебесан начин васкрснуо је некадашњу култну представу „Атељеа 212“ која је први пут постављена на сцену 1965. године.
„Проблем нашег друштва је у томе што и даље постоје болесне и здраве снаге. Е, сад, болесни неће да се лече, а здрави неће да раде него иду у политичаре. Е, зато је сад у нашем новом друштву батина забрањена“, рећи ће један од актера скупа у лудници у којој влада привидно лудило јер се паметан од лудог крије глумећи болест која је дубоко зашла у више, владајуће, слојеве.
Враћајући сатиру, скинуту са репертоара „Атељеа 212“ на препоруку ГК СК Београда 1972. године, глумачки ансамбл Шабачког позоришта и редитељ Мирослав Трифуновић указали су на њен вишеструки значај. Један од њих је својеврсни подсетник али и упозорење како нам мало треба да скренемо у нежељеном правцу под утицајем разних идеологија које широке народне масе претварају у послушнике без права гласа. Горчину сатиричног позоришног бивствовања разноликих ликова појачали су сонгови у виду коментара доприносећи тим и важности самог подухвата.
Подухвата који са последњим тактовима пред спуштање завесе поручише: „Свима нам је додијало, неком много, неком мало... До правде је свима стало, неком много, неком мало... Исто нам се свима пише, неком мање, неком више...“
Глумачки ансамбл Шабачког позоришта Иван Томашевић, Владимир Милојевић, Анета Томашевић, Слободан Петрановић Шарац, Љубиша Баровић, Страхиња Баровић, Петар Лазић, Ивана Јокић, Александра Ристић, Синиша Максимовић, Радивој Костадиновић уз подршку оркестра у саставу Коста Павловић, кларинет, Миливоје Робинић, хармоника, Јаков Сувајџић, гитара, и Жељко Пајић, контрабас, а под редитељским вођством Мирослава Трифуновића после четрдесет четири године на више него урнебесан начин васкрснуо је некадашњу култну представу „Атељеа 212“ која је први пут постављена на сцену 1965. године.
„Проблем нашег друштва је у томе што и даље постоје болесне и здраве снаге. Е, сад, болесни неће да се лече, а здрави неће да раде него иду у политичаре. Е, зато је сад у нашем новом друштву батина забрањена“, рећи ће један од актера скупа у лудници у којој влада привидно лудило јер се паметан од лудог крије глумећи болест која је дубоко зашла у више, владајуће, слојеве.
Враћајући сатиру, скинуту са репертоара „Атељеа 212“ на препоруку ГК СК Београда 1972. године, глумачки ансамбл Шабачког позоришта и редитељ Мирослав Трифуновић указали су на њен вишеструки значај. Један од њих је својеврсни подсетник али и упозорење како нам мало треба да скренемо у нежељеном правцу под утицајем разних идеологија које широке народне масе претварају у послушнике без права гласа. Горчину сатиричног позоришног бивствовања разноликих ликова појачали су сонгови у виду коментара доприносећи тим и важности самог подухвата.
Подухвата који са последњим тактовима пред спуштање завесе поручише: „Свима нам је додијало, неком много, неком мало... До правде је свима стало, неком много, неком мало... Исто нам се свима пише, неком мање, неком више...“
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
