ТРИ НОВА ПРАГА

Животна искушења Ристе Гаврића из Потпећа близу Сребренице кулминирала су ратним немирима у бившој БиХ. Он је као и хиљаде других прогнаника са родног огњишта спас потражио у суседној Мачви. Будући да је још 2000. године купио нешто више од хектар земље на искрају улице Мике Витомировића у Богатићу, (после краткотрајног боравка у Јањи ) на десној страни Дрине, где је себи и супрузи Ружици, годину дана касније прво изградио кућу са помоћним објектима и наставио да се бави угоститељством.
- Павловића мост је за многе од нас био спас, а његов прелазак тих година као“пут у обећану земљу“. За мене је “ дефинитивна станица“, после родног огњишта била веома близу и то овде у Богатићу. Убрзо су дошле ћерке Сузана, Светлана и најмлађа Снежана. Једино су мајка Петра и брат Стево остали у Јањи, док је отац Стокан, погинуо 1992. године на Мајевици, каже Ристо који се у новој средини брзо снашао.
Ћеркама Сузани и Светлани, које су се у међувремену удале и засновале своје породице је иза своје саградио две нове куће. Сада заједно раде у породичној фирми.
- Старо друштво нас обилази. И ми повремено одлазимо тамо али све ређе. У новој средини смо добро прихваћени. Наш посао је услужни и тако упознајемо много људи. Успели смо да се снађемо и уз доста рада и помоћ средстава Фонда за развој обезбедимо солидне услове за живот. Истина то је трајан задатак и захтева доста труда, наглашава Гаврић.