КОКИЋИ СЛОЖНО И РАДНО

Иако тек зашли у пету деценију живота Владан и Зорица Кокић имају четири сина и занат који се преноси са колена на колено.
Најстарији син Драгутин има 20 година и студент је Полицијске академије. Душан има 16 година и ученик је средње Техничке школе и наследник је заната који отац годинама успешно ради. Реч је о вулканизерском умећу по којој се и у Поцерском Причиновићу где живе и даље препознају. Петар има 13 година и ученик је основне школе док најмлађи Иван има шест година и љубимац је породице. Сложна породица плени радом и посвећеношћу свом дому.
- Традиционално везани смо за занат још од деде Драгутина који је био ауто механичар код мајстора Гаје Мировића на месту садашње главне поште, каже глава породице Владан Кокић.
- Деда је љубав пренео на мог деду Перу који је радио у “7. јулу“ а ја сам овај занат и заволео и почео радити случајно уз помоћ колеге у послу Живана Митровића. Жеља ми је увек била да знање пренесем на млађе и у томе сам Богу хвала успео. Да на кућном прагу има егзистенцију, поносан је Владан а син Душан додаје.
- Волим овај рад уз оца и намеравам га наставити пошто не страхујем где ћу радити и колико и да ли ће бити по вољи. Тешко је али све се надокнади уз помоћ породице и велику помоћ, задовољан је овај шеснаестогодишњак.
Стиже Владан да упути и савет млађима да се баве било којим занатом али и додаје да приватна радња тражи слугу а не газду. Тајна је у томе и то када се апсолвира све је лакше. Да рад побеђује, закључује и са сином се прихвата посла, који каже траје од јутра до сутра.
Кокићи сложно и радно крче пут до живота по мери скромне породице. Довољно да се многи који се око дилеме шта радити замисле.
У први план приче Владан ставља мајстора Живана Митровића уз којег је проникао у тајне заната. Он га је каже подучио да шта год се радило напредак породице мора бити циљ. И онда је зваки занат истински златан.