ХОЋУ АЛЕКСИН ЗАКОН

Алекса Јанковић из Ниша имао је само четрнаест година када се одлучио на оно нашта ни већина старијих не би имала смелост. Скоком са трећег спрата пре пет година убио се не желећи више да трпи вишемесечно вршњачко насиље. Од малена имао је само један сан а то је да постане пилот попут оца Бојана. Нажалост жеља му се није испунила. Сахрањен је са пилотском кацигом док и данас одговорни за његов судбоносни корак шетају без имало трунке кајања.
Вршњаци у школи злостављали су га, вређали, јурили, претили. Имао је потрес мозга, завршавао са лонгетом. Током осам месеци био је претучен исто толико пута како у близини школе, тако у школском дворишту, самој школи и на крају и пред наставницима. Родитељи, мајка Драгана, васпитачица, и отац Бојан тражили су од школе и надлежних помоћ. Наставници су говорили да ће се решити или су окретали главу. Надлежни су остали неми на позиве у помоћ док се један млади живот полако гасио да би сасвим утихнуо тог кобног 10. маја 2011. године.
Желећи да предупреде свакодневне облике вршњачког насиља у које спадају физичко, социјално, сексуално и електронско покренута је акција „Хоћу Алексин закон“ на коју су се прошле недеље, 20. марта, одазвали грађани Новог Сада, Лознице, Бачке Паланке, Ниша, Вршца, Сомбора, Пирота, Бачке Тополе, Зајечара и Шапца.
Алексин закон, који представља измене чланова три закона, а чији је предлог написала Драгана Ћорић, регулисаће све ситуације настале вршњачким насиљем. Акција, која је реализована у недељу, наставиће се све до момента усвајања овог преко потребног закона у друштву које све мање има разумевања за оне који се налазе на мети насилника.