ДРЕНОВАЦ: НОВИ ДОПРИНОС СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ
ДУХОВНО КАНДИЛО ОТАЏБИНЕ
Зоран Радовановић, учитељ у мачванском селу Дреновцу, у оквиру Годишњака Народног музеја у Шапцу, објавио је историјску студију “ОНИ СУ СЕ БОРИЛИ ЗА ОТАЏБИНУ“. Од коликог је значаја ово Радовановићево документарно остварење, најбоље говоре речи духовника, професора и историчара, штампане у последњем броју “Добровољачког гласника ““ часописа Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца“, у Београду
Епископ шабачки Лаврентије:
“Нема Србина кога овакви документи не би дирнули. Сећања на своју славну прошлост, на њихову жртву, на ону епопеју у историји српског народа, којом су некада наши нараштаји живели, пробудила нас је да присуствујемо једном духовном кандилу, које смо палили и запалили за сећање на 613 живота који су у Првом светском рату уложени за нашу слободу, за нашу срећнију будућност. Дреновац је био једна од највећих у тој најстрашнијој нашој несрећи, а Шабац је опет био најстрашније стратиште не само у Првом, него и у Другом светском рату. Овуда су протутњале казнене експедиције у оба светска рата, тако да је овај крај сав затопљен крвљу. Један наш великан рекао је да је пшеница, израсла са ових њива, натопљених крвљу мученика за слободу своје земље, довољно света да може да се, и без освећења, употребљава за панаију у цркви.
Хвала свима који се саћају тих наших великих предака, јер ми морамо да се напајамо витешким делима из прошлости да бисмо и сами могли да радимо нешто друго. Још су стари Латини говорили да је историја “учитељица живота“...
“Нема Србина кога овакви документи не би дирнули. Сећања на своју славну прошлост, на њихову жртву, на ону епопеју у историји српског народа, којом су некада наши нараштаји живели, пробудила нас је да присуствујемо једном духовном кандилу, које смо палили и запалили за сећање на 613 живота који су у Првом светском рату уложени за нашу слободу, за нашу срећнију будућност. Дреновац је био једна од највећих у тој најстрашнијој нашој несрећи, а Шабац је опет био најстрашније стратиште не само у Првом, него и у Другом светском рату. Овуда су протутњале казнене експедиције у оба светска рата, тако да је овај крај сав затопљен крвљу. Један наш великан рекао је да је пшеница, израсла са ових њива, натопљених крвљу мученика за слободу своје земље, довољно света да може да се, и без освећења, употребљава за панаију у цркви.
Хвала свима који се саћају тих наших великих предака, јер ми морамо да се напајамо витешким делима из прошлости да бисмо и сами могли да радимо нешто друго. Још су стари Латини говорили да је историја “учитељица живота“...
Најновији број
25. април 2024.
