РАЗГОВОР СА ФИЛИПОМ ЈОВИЋЕМ, ГОЛМАНОМ ФК „РАДНИЧКИ“
Спорт и образовање морају заједно
Сањао је да постиже голове, али га је фудбалски пут довео међу чуваре мреже. Једанаестерци су се испоставили као његова специјалност, али сваком сегменту свог позива придаје једнаку важност. Тренингу је посвећен, незапостављајући образовање. Размишља о будућности, али пре свега „брине“ о садашњости. Све поменуто описује чувара мреже шабачког Радничког, Филипа Јовића.
Одлазак на гол била је твоја жеља или препорука тренера?
- Вероватно као и већина деце, маштао сам да постижем голове и желео да будем центарфор. Ипак, тренер у ОФК „Академац“, 2004. године, препоручио ми је да се окушам на голу. Сада могу да кажем да ми је драго због тога
Не сумњам да си имао идола, али када је дивљење у преносима, прерасло у жељу за голманским тренингом?
- Убрзо по заузимању позиције међу стативама, увидео сам колико је посао голмана важан, колико може да допринесш екипи, да подигне тим када не иде. Уживао сам на тренингу, имао подршку породице, тренера Саше Коларића, а када се све то укомбинује са гледањем великог Ђиђија Буфона на ТВ, голмански позив се наметне као најбоља позиција на свету.
Сан ти је Партизан, који си, на неки начин, остварио?
- Први сан ми је да постанем професионалац, да стално напредујем, да успем као чувар мреже, а ако ме пут буде водио у Партизан, то ће бити, да кажемо, сан снова. У млађим селекцијама био сам позван у Београд и један период провео сам у дресу омиљених боја.
Поникао си у Мачви, сада си у још једном великом клубу дуге традиције, Радничком?
- У Мачву сам прешао на наговор ондашњег тренера кадета Братислава Ђорђевића. Две године сам бранио у омладинцима, две године био резерва у сениорском тиму. Част ми је што сам у Радничком, клубу велике прошлости, сјајне садашњости, а уверен сам и лепе будућности. Брзо смо се договорили, допао ми се концепт форсирања играча из Шапца и околине. Сви имамо сјајне услове за напредак и развој. У новом клубу уживам и даћу све од себе да помогнем тиму да оствари своје амбиције. Указали су ми поверење, желим да им узвратим на најлепши начин.
Пре Радничког, наступао си на позајмицама и оставио траг?
- Да, прошле сезоне сам прихватио позив Саше Петровића да браним у „Сремској лиги“, за „Партизан“ из Витојеваца. Било је то одлично искуство. Освојили смо куп, нашли се у врху табеле.
Пенали су твоја посебна специјалност?
- Тако се испоставило, иако немам неку посебну припрему за њих. Прошле сезоне сам одбранио девет једанаестераца, а у „Радничком“ сам надмудрио шутера у финалу Купа ОФС Шапца. Много сегмената одлучује, има среће, наравно, али и анализе положаја тела извођача, кретања ка лопти. Одлучује делић секунде, рефлекс, процена. Надам се да ћу још много пута разочарати ривале.
Осим голманске каријере, не запостављаш образовање. Био си добар ђак у Гимназији, сада студираш. Који су твоји даљи планови што се тиче образовања?
- На образовање гледам као нешто једнако важно колико и спорт. Успех у спорту је сан, али нема разлога да успешан спортиста не буде и образован човек. Одабрао сам Гимназију, школовање наставио у Високој педагошкој школи, управо у жељи да напредујем и у стручном смислу. Волео бих да објединим спорт и образовање кроз тренерски позив и спортску педагогију, толико важну за успех.
Шта је кључно како би било времена за учење, резултате у школи/факултету и на терену ?
- Успева ми, али да будем искрен, не знам ни ја како. Заиста је тешко, но верујем да је увек жеља јача од свих препрека. Посвећен сам и за сада, то даје резултате. Наравно, велику захвалност дугујем професорима и у Гимназији и сада на студијама који имају максимално разумевање за моје спортске обавезе.
Тешко је предвидети будућност, али где видиш себе, односно где би желео да видиш себе у некој ближој будућности?
- Посебно је тешко предвидети спортску каријеру. Фудбал је непредвидив, много ствари утичу на успех, зато и не размишљам много у напред. Трудим се да учим, напредујем, посвећен испуњавању клупских обавеза и то је најбитније. Видећемо шта носи будућност.
Одлазак на гол била је твоја жеља или препорука тренера?
- Вероватно као и већина деце, маштао сам да постижем голове и желео да будем центарфор. Ипак, тренер у ОФК „Академац“, 2004. године, препоручио ми је да се окушам на голу. Сада могу да кажем да ми је драго због тога
Не сумњам да си имао идола, али када је дивљење у преносима, прерасло у жељу за голманским тренингом?
- Убрзо по заузимању позиције међу стативама, увидео сам колико је посао голмана важан, колико може да допринесш екипи, да подигне тим када не иде. Уживао сам на тренингу, имао подршку породице, тренера Саше Коларића, а када се све то укомбинује са гледањем великог Ђиђија Буфона на ТВ, голмански позив се наметне као најбоља позиција на свету.
Сан ти је Партизан, који си, на неки начин, остварио?
- Први сан ми је да постанем професионалац, да стално напредујем, да успем као чувар мреже, а ако ме пут буде водио у Партизан, то ће бити, да кажемо, сан снова. У млађим селекцијама био сам позван у Београд и један период провео сам у дресу омиљених боја.
Поникао си у Мачви, сада си у још једном великом клубу дуге традиције, Радничком?
- У Мачву сам прешао на наговор ондашњег тренера кадета Братислава Ђорђевића. Две године сам бранио у омладинцима, две године био резерва у сениорском тиму. Част ми је што сам у Радничком, клубу велике прошлости, сјајне садашњости, а уверен сам и лепе будућности. Брзо смо се договорили, допао ми се концепт форсирања играча из Шапца и околине. Сви имамо сјајне услове за напредак и развој. У новом клубу уживам и даћу све од себе да помогнем тиму да оствари своје амбиције. Указали су ми поверење, желим да им узвратим на најлепши начин.
Пре Радничког, наступао си на позајмицама и оставио траг?
- Да, прошле сезоне сам прихватио позив Саше Петровића да браним у „Сремској лиги“, за „Партизан“ из Витојеваца. Било је то одлично искуство. Освојили смо куп, нашли се у врху табеле.
Пенали су твоја посебна специјалност?
- Тако се испоставило, иако немам неку посебну припрему за њих. Прошле сезоне сам одбранио девет једанаестераца, а у „Радничком“ сам надмудрио шутера у финалу Купа ОФС Шапца. Много сегмената одлучује, има среће, наравно, али и анализе положаја тела извођача, кретања ка лопти. Одлучује делић секунде, рефлекс, процена. Надам се да ћу још много пута разочарати ривале.
Осим голманске каријере, не запостављаш образовање. Био си добар ђак у Гимназији, сада студираш. Који су твоји даљи планови што се тиче образовања?
- На образовање гледам као нешто једнако важно колико и спорт. Успех у спорту је сан, али нема разлога да успешан спортиста не буде и образован човек. Одабрао сам Гимназију, школовање наставио у Високој педагошкој школи, управо у жељи да напредујем и у стручном смислу. Волео бих да објединим спорт и образовање кроз тренерски позив и спортску педагогију, толико важну за успех.
Шта је кључно како би било времена за учење, резултате у школи/факултету и на терену ?
- Успева ми, али да будем искрен, не знам ни ја како. Заиста је тешко, но верујем да је увек жеља јача од свих препрека. Посвећен сам и за сада, то даје резултате. Наравно, велику захвалност дугујем професорима и у Гимназији и сада на студијама који имају максимално разумевање за моје спортске обавезе.
Тешко је предвидети будућност, али где видиш себе, односно где би желео да видиш себе у некој ближој будућности?
- Посебно је тешко предвидети спортску каријеру. Фудбал је непредвидив, много ствари утичу на успех, зато и не размишљам много у напред. Трудим се да учим, напредујем, посвећен испуњавању клупских обавеза и то је најбитније. Видећемо шта носи будућност.
Д. Благојевић
Најновији број
18. април 2024.
