Инфо

31. март 2016.31. мар 2016.
ПЕНЗИОНЕР СЛОБОДАН ЛОЛИЋ ИЗ ПРИЧИНОВИЋА СЕЛО И БУДАН САЊА

ДУЊА НЕПРОЛАЗНЕ ВРЕДНОСТИ

“Златна воћка“ у очевом дворишту, песми и на флаши ракије дуњеваче
Дипломирани инжењер електротехнике Слободан Лолић из Мачванског Причиновића је у 14 година напустио родно огњиште и као више његових вршњака “трбухом за крухом“, срећу потражио у Београду. Прошле су успешне године школовања и рада. Радну каријеру је започео у Војнотехничком институту, наставио у тадашњем ПТТ Србија, а после десетак година проведених у ЕПС, пензионисан 2004. године, докле је био шеф телекомуникација и управљања у диспечерском центру.
Никада није прекидао везу са родним селом и родитељима Маријом и Михаилом. После њихове смрти и свог одласка у пензију још је више привржен родном огњишту.
- Верујте ми да ову очеву кућу и будан сањам. Посебно памтим како је отац у авлији до шора уз тарабу, пред сам Други светски рат, засадио 10 стабала дуња и у дворишту око 30. Оне до шора биле су посебан изазов за ђаке, који су их кришом брали, чим би почели први плодови да жуте, каже Слободан и показује писмо, које је упутио Љубомиру Ћорилићу, аутору песме о дуњи, која га је посебно инспирисала и одушевила.
Песма ме подсетила на младост. Отац је дуње засадио 27. марта 1941. На примедбу мајке да је рат на помолу и да се не зна да ли ће их брати одговорио је да ће неко други, његова деца, дочекати да их беру, ако то он не буде могао, додаје.
Након 20 дана, 16. априла 1941. године био је заробљен у Босни код Грачанице и одведен у заробљеништво. После четири године вратио се кући, а дуње су га сачекале већ одрасле с много плодова.
Од тих стабала из 1941, остало је само једно које још увек редовно рађа. У знак захвалности, са ове дуње послао је Љубомиру Ћорилићу три зрела плода, без жеље да тумачи иначе митски број три. Овом приликом подсећа само на Свето тројство, три прста и трофазни систем Николе Тесле.
Дао је и своју сугестију уваженом песнику: Једну дуњу намењујем за ваше здравље и здравље ваше породице, другу за наше мајке које се неће вратити из јесени, а трећу као украс на старом ормару да се злати и шири мирис по соби, као нека врста чуваркуће.
Подсећања ради отац Михаило је за дуње добио прву награду, на пољопривредној изложби у Шапцу 1955. године. Он је прошле године први пут направио ракију од дуња. Пријатељима се допала, као и доктору Нинославу Никићевићу, шефу катедре за јака пића на Пољопривредном факултету у Београду, који ју је оценио високом оценом за квалитет.
Домаћин Слободан је након прочитане Ћорилићеве песме на боцу са овом ракијом залепио стихове песме и диплому о очевој награди.
- То је по мом уверењу својеврстан спој духа и материје, закључује на крају ове приче за омиљени лист Слободан Лолић.
Љ.Ђукић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa