ПОВОДОМ 120 ГОДИНА ОД ПРВИХ МОДЕРНИХ ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА
Спиридон ““ од пастира до милионера
На првом конгресу Међународног олимпијског комитета (МОК), одржаном у Паризу 1894. године, уз први правилник обновљених ОИ, одређени су и домаћини прве две смотре. У част оснивача древних Олимпијских игара, прво домаћинство додељено је Атини, а друго, 1900. године, Паризу, у част оснивача модерног олимпизма, Пјера де Кубертена.
Грчка јавност била је одушевљена, али за организацију је био неопходан велики новац који они нису имали. Скупљани су и добровољни прилози, али и даље то није било, ни близу, довољно. Већ је МОК тражио алтернативно решење, чак су Игре понуђене Будимпешти. Ипак, када је деловало да опције нема, појавио се богати Георг Авероф. Није штедео, а новац више није био проблем. Изграђен је стадион и све је било спремно за почетак. Првобитном програму додат је маратон, на предлог Брелоа, академика из Француске, као почаст хероју Грчке који је јавио весто о победи над Персијанцима на Маратонском пољу. Све је почело 5. априла 1896. године, а част да отвори Прве Олимпијске игре имао је Краљ Ђорђе. Од 34 позване земље, представнике је послало свега 12 држава са укупно 241 такмичеаром. Прво такмичење била је трка на 100 метара, а укупну победу однео је Берк (САД), у времену од 12 секунди.
Иако је наступао под заставом Мађарске (такмичари Аустрије и Мађарске наступали су одвојено), можемо се похвалити и једним представником са простора данашње Србије. Био је то Момчило Тапавица, олимпијац у дизању терета.
Атлетика је привукла највише гледалаца, а маратон је била дисциплина која је обележила Прве модерне олимпијске игре. Грци су сматрали да је питање националне част тријумф домаћег тркача. Поменути Авероф обећао је победнику, уколико буде Грк, ћерку за жену и мираз од милион драхми. Трку је повео Аустралијанац, Флек, Француз Лермизјо био је други, а Блеик (САД) трећи. Ипак, током трке, један по један, маратонци одустају и на челу се нашао домаћин, Спиридон Луис (сеоски писмоноша и пастир). Ношен хуком 70 хиљада гледалаца, улази на стадион као први и пролази кроз циљ. Његов земљак, Василакос је други, а и бронзу осваја домаћин Белокас. Ипак, после жалбе Угара, признаје да је део трке прешао у кочији. Одузета му је медаља, а како је осрамотио нацију, суочио се са презиром, док су му колеге стргле плаво ““ белу мајцу. Трећа позиција додељена је Келнеру из Мађарске.
Авероф је испунио обећање, но како је Луис већ био у браку, жену богаташа оженио је неко други, али новчану награду је добио. Наравно, трчање је напустио и више никада се није окушао у спорту. Најуспешнија нација била је САД, а потом су следиле Грчка, па Немачка.
Било је пропуста у организацији, пливало се на отвореном мору на температури од само 13 степени, али је било најважније да је идеја заживела и траје и данас.
Грчка јавност била је одушевљена, али за организацију је био неопходан велики новац који они нису имали. Скупљани су и добровољни прилози, али и даље то није било, ни близу, довољно. Већ је МОК тражио алтернативно решење, чак су Игре понуђене Будимпешти. Ипак, када је деловало да опције нема, појавио се богати Георг Авероф. Није штедео, а новац више није био проблем. Изграђен је стадион и све је било спремно за почетак. Првобитном програму додат је маратон, на предлог Брелоа, академика из Француске, као почаст хероју Грчке који је јавио весто о победи над Персијанцима на Маратонском пољу. Све је почело 5. априла 1896. године, а част да отвори Прве Олимпијске игре имао је Краљ Ђорђе. Од 34 позване земље, представнике је послало свега 12 држава са укупно 241 такмичеаром. Прво такмичење била је трка на 100 метара, а укупну победу однео је Берк (САД), у времену од 12 секунди.
Иако је наступао под заставом Мађарске (такмичари Аустрије и Мађарске наступали су одвојено), можемо се похвалити и једним представником са простора данашње Србије. Био је то Момчило Тапавица, олимпијац у дизању терета.
Атлетика је привукла највише гледалаца, а маратон је била дисциплина која је обележила Прве модерне олимпијске игре. Грци су сматрали да је питање националне част тријумф домаћег тркача. Поменути Авероф обећао је победнику, уколико буде Грк, ћерку за жену и мираз од милион драхми. Трку је повео Аустралијанац, Флек, Француз Лермизјо био је други, а Блеик (САД) трећи. Ипак, током трке, један по један, маратонци одустају и на челу се нашао домаћин, Спиридон Луис (сеоски писмоноша и пастир). Ношен хуком 70 хиљада гледалаца, улази на стадион као први и пролази кроз циљ. Његов земљак, Василакос је други, а и бронзу осваја домаћин Белокас. Ипак, после жалбе Угара, признаје да је део трке прешао у кочији. Одузета му је медаља, а како је осрамотио нацију, суочио се са презиром, док су му колеге стргле плаво ““ белу мајцу. Трећа позиција додељена је Келнеру из Мађарске.
Авероф је испунио обећање, но како је Луис већ био у браку, жену богаташа оженио је неко други, али новчану награду је добио. Наравно, трчање је напустио и више никада се није окушао у спорту. Најуспешнија нација била је САД, а потом су следиле Грчка, па Немачка.
Било је пропуста у организацији, пливало се на отвореном мору на температури од само 13 степени, али је било најважније да је идеја заживела и траје и данас.
Д. Благојевић
Најновији број
18. април 2024.
