ВИНАВЕРОВИ ДАНИ ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ У ШАПЦУ
МИ СЕ ЧУДНО РАЗУМЕМО
“Винаверови дани европске културе“ организовани су у Шапцу 6. и 7. априла са идејом да постану традиционални. У Библиотеци шабачкој одржан је Научни скуп, у Народном музеју у Шапцу постављена је изложба “Ладе“ из завичајне збирке. Манифестација завршена концертом Лене Ковачевић у Шабачком позоришту
Свечаним пријемом у Градској кући, протекле среде су отворени „Винаверови дани европске културе“ у Шапцу. О уметнику за кога кажу да је најевропскији у српској култури и најсрпскији у европској традицији, говорили су градоначелник Шапца Небојша Зеленовић, Фабрис Пето, аташе за француски језик у Амбасади Републике Француске у Београду, професор др Гојко Тешић, приређивач Сабраних дела Станислава Винавера и Милица Винавер, унука великог писца.
- Пре више од 105 година, Винавер је из родног Шапца кренуо пут Француске, у Сорбону, да би студирао математику и физику. На том путу, док је учио математику код најзначајнијег математичара Поенкарјеа, „испречили“ су му се филозоф Анри Бергсон и пијанисткиња Ванда Ландовска, који су значајно утицали на његов живот. Данас се Винавер враћа у родни град са Француском, која је њему први и најблискији европски извор уметности, културе и науке. Његов повратак у Мали Париз, родни Шабац, заједно са Европом, јесте једна од најзначајних чињеница српске културе, данас и овде, у нашем Шапцу, у Србији 2016. године, рекао је градоначелник Шапца Небојша Зеленовић.
Према речима Фабриса Петоа, поред многих чињеница из прошлости, Француску и Србију повезује и дело Станислава Винавера - Важно је да се фигуре националне културе које су имале међународну димензију, реактуализују, васпоставе у данашњици. Пре неколико година, Србија је започела процес прикључивања Европској унији и у том контексту, Винаверови дани европске културе добијају свој пуни смисао.
Милица Винавер је изразила дубоку захвалност своје породице челницима шабачког политичког и културног живота, који су организовали неколико скупова посвећених Винаверу, који је „остао страсно привржен Шапцу“ ““ У дугом низу прегалаца, Винавер је дао свој допринос. Европу је познавао изнутра, није је осуђивао, али је није ни идеализовао.
Проф. др Гојко Тешић, који је приредио Сабрана дела Станислава Винавера у 18 томова, изјавио је да је свој животни сан остварио захваљујући Милици Зјачић Алимпић, уредници издања и др Александру Гордићу, лектору, који су посвећенички радили обиман и захтеван подухват.
- Француска је Винаверов други завичај. Усвојио је француску модерност, у њој се сналазио као код своје куће и одатле је црпео грађу, све оно што се на једном извору бистре уметности може црпсти. Вративши се у свој завичај, отишао је другим путевима, али је остао очаран Француском, која је његова кључна стваралачка чињеница и животна тема. У књизи „Видело света“, француска култура је добила најлепши могући споменик, изјавио је Тешић и додао да ће Винаверови дани бити најсветлије место српске културе у наредним годинама.
Научни скуп “Станислав Винавер и француска култура“
Библиотека шабачка се Станиславу Винаверу одужила пре свега чињеницом да је дворани у Анексу, у којој се одржавају књижевне вечери, трибине, предавања и мултимедијални програми, дала његово име. Поводом обележавања 120 година од рођења Винаверовог, организован је програм „Библишина рингераја“, који је наставио да траје. Познато је да овај српски уметник није писао за децу, али је превео нека од најзначајнијих књига, као што је „Алиса у земљи чуда“, „Том Сојер“, Андерсенове бајке... Крајем претпрошле године, организован је Научни скуп у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда, а прошле је објављен и Зборник радова са овог скупа. Представљена су Сабрана дела Станислава Винавера програмом „Видело света“, а „Ми се чудно разумемо“, организован је поводом годишњице рођења пишчевог, када је његове стихове говорио Гојко Шантић, уз оркестар Стефана Саблића, који изводи сефардску музику.
На научном скупу „Станислав Винавер и француска култура“, који је трајао два дана у Библиотеци шабачкој, учествовали су знаменити гости, професори, магистри и доктори наука из Београда и Новог Сада.
- Сви смо почаствовани што се налазимо на епицентру српске културе. Дошли смо да разменимо мисли у родном месту великог српског културног творца, који је довео Европу овде. Винавер је био невероватан полиглота, он је заслужан за преводе неких кључних европских текстова. Заиста је био мост не само између француске и српске, него између многих култура. Ужасно је важно што смо дошли овде, јер центри културе морају да зраче из многих места, не само из Београда и Новог Сада. Верујем да ће Србија бити много уреднија, лепша и боља земља када свако у свом малом центру направи озрачје културе. А Винавер је идеалан изговор и Шабац би требало да га користи, уз све друге Шапчане који су уписани у српску културу, рекла је проф. др Ивана Живанчевић Текереш са Филозофског факултета у Новом Саду.
Изложба “Ладе“ у Народном музеју
На искрају 1936. године, двадесета иложба Друштва српских уметника ЛАДА, приређена је у Шапцу, што је било прво представљање овог Друштва изван престонице. Поставку је, пред бројном публиком, отворио Станислав Винавер, рекавши да је „шабачка публика спремна да ужива како у традиционалним, тако и у савременим ликовним остварењима“.
У Народном музеју у Шапцу је, у оквиру „Винаверових дана европске културе“, отворена изложба Друштва српских уметника „Лада“ из збирке Музеја, која, према речима Татјане Марковић, вишег кустоса, представља реминисценцију на изложбу из давне 1936. године.
- Удружење „Лада“, основано је 1904. године, са идејом да се космополитски дух шири на просторима јужнословенских народа. То се догодило непосредно пред прву велику југословенску изложбу, коју је отворио краљ Петар Први Карађорђевић. На овој поставци смо изложили радове једанаест аутора које чувамо у нашој збирци, а који су били или јесу чланови овог Удружења. Девет сликара и два вајара, заступљени су са по једним радом, рекла је Марковићева.
Изложба ће бити отворена за посетиоце наредних месец дана.
Моје песме, моји снови
„Винаверови дани европске културе“ у Шапцу, заршени су концертом џез-поп певачице Лене Ковачевић по називом „Моје песме, моји снови“. На репертоару су биле нумере са три објављена албума ове уметнице. Уз пратећи бенд, Лена је извела и неке од нумера класичног џеза, за које је рекла да су обележиле поједине фазе њеног живота.
МИ СЕ ЧУДНО РАЗУМЕМО
Ми се чудно разумемо
к“™о два бола, к“™о два вала
к“™о два моста у открића:
ја те волим чудно, немо,
ти си она чудна мала,
машта древна мога бића.
О теби су питалице,
од векова моје биле,
одговор о ком се сања.
Одговор је твоје лице
ти си слика оне виле;
из дечачких нагађања.
И стари снови, ево
полагано надолазе
к“™о да иде време тавно.
Сваки гест твој ја сам снев“™о,
знам напамет твоје фразе
сваку реч сам чуо давно.
- Пре више од 105 година, Винавер је из родног Шапца кренуо пут Француске, у Сорбону, да би студирао математику и физику. На том путу, док је учио математику код најзначајнијег математичара Поенкарјеа, „испречили“ су му се филозоф Анри Бергсон и пијанисткиња Ванда Ландовска, који су значајно утицали на његов живот. Данас се Винавер враћа у родни град са Француском, која је њему први и најблискији европски извор уметности, културе и науке. Његов повратак у Мали Париз, родни Шабац, заједно са Европом, јесте једна од најзначајних чињеница српске културе, данас и овде, у нашем Шапцу, у Србији 2016. године, рекао је градоначелник Шапца Небојша Зеленовић.
Према речима Фабриса Петоа, поред многих чињеница из прошлости, Француску и Србију повезује и дело Станислава Винавера - Важно је да се фигуре националне културе које су имале међународну димензију, реактуализују, васпоставе у данашњици. Пре неколико година, Србија је започела процес прикључивања Европској унији и у том контексту, Винаверови дани европске културе добијају свој пуни смисао.
Милица Винавер је изразила дубоку захвалност своје породице челницима шабачког политичког и културног живота, који су организовали неколико скупова посвећених Винаверу, који је „остао страсно привржен Шапцу“ ““ У дугом низу прегалаца, Винавер је дао свој допринос. Европу је познавао изнутра, није је осуђивао, али је није ни идеализовао.
Проф. др Гојко Тешић, који је приредио Сабрана дела Станислава Винавера у 18 томова, изјавио је да је свој животни сан остварио захваљујући Милици Зјачић Алимпић, уредници издања и др Александру Гордићу, лектору, који су посвећенички радили обиман и захтеван подухват.
- Француска је Винаверов други завичај. Усвојио је француску модерност, у њој се сналазио као код своје куће и одатле је црпео грађу, све оно што се на једном извору бистре уметности може црпсти. Вративши се у свој завичај, отишао је другим путевима, али је остао очаран Француском, која је његова кључна стваралачка чињеница и животна тема. У књизи „Видело света“, француска култура је добила најлепши могући споменик, изјавио је Тешић и додао да ће Винаверови дани бити најсветлије место српске културе у наредним годинама.
Научни скуп “Станислав Винавер и француска култура“
Библиотека шабачка се Станиславу Винаверу одужила пре свега чињеницом да је дворани у Анексу, у којој се одржавају књижевне вечери, трибине, предавања и мултимедијални програми, дала његово име. Поводом обележавања 120 година од рођења Винаверовог, организован је програм „Библишина рингераја“, који је наставио да траје. Познато је да овај српски уметник није писао за децу, али је превео нека од најзначајнијих књига, као што је „Алиса у земљи чуда“, „Том Сојер“, Андерсенове бајке... Крајем претпрошле године, организован је Научни скуп у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда, а прошле је објављен и Зборник радова са овог скупа. Представљена су Сабрана дела Станислава Винавера програмом „Видело света“, а „Ми се чудно разумемо“, организован је поводом годишњице рођења пишчевог, када је његове стихове говорио Гојко Шантић, уз оркестар Стефана Саблића, који изводи сефардску музику.
На научном скупу „Станислав Винавер и француска култура“, који је трајао два дана у Библиотеци шабачкој, учествовали су знаменити гости, професори, магистри и доктори наука из Београда и Новог Сада.
- Сви смо почаствовани што се налазимо на епицентру српске културе. Дошли смо да разменимо мисли у родном месту великог српског културног творца, који је довео Европу овде. Винавер је био невероватан полиглота, он је заслужан за преводе неких кључних европских текстова. Заиста је био мост не само између француске и српске, него између многих култура. Ужасно је важно што смо дошли овде, јер центри културе морају да зраче из многих места, не само из Београда и Новог Сада. Верујем да ће Србија бити много уреднија, лепша и боља земља када свако у свом малом центру направи озрачје културе. А Винавер је идеалан изговор и Шабац би требало да га користи, уз све друге Шапчане који су уписани у српску културу, рекла је проф. др Ивана Живанчевић Текереш са Филозофског факултета у Новом Саду.
Изложба “Ладе“ у Народном музеју
На искрају 1936. године, двадесета иложба Друштва српских уметника ЛАДА, приређена је у Шапцу, што је било прво представљање овог Друштва изван престонице. Поставку је, пред бројном публиком, отворио Станислав Винавер, рекавши да је „шабачка публика спремна да ужива како у традиционалним, тако и у савременим ликовним остварењима“.
У Народном музеју у Шапцу је, у оквиру „Винаверових дана европске културе“, отворена изложба Друштва српских уметника „Лада“ из збирке Музеја, која, према речима Татјане Марковић, вишег кустоса, представља реминисценцију на изложбу из давне 1936. године.
- Удружење „Лада“, основано је 1904. године, са идејом да се космополитски дух шири на просторима јужнословенских народа. То се догодило непосредно пред прву велику југословенску изложбу, коју је отворио краљ Петар Први Карађорђевић. На овој поставци смо изложили радове једанаест аутора које чувамо у нашој збирци, а који су били или јесу чланови овог Удружења. Девет сликара и два вајара, заступљени су са по једним радом, рекла је Марковићева.
Изложба ће бити отворена за посетиоце наредних месец дана.
Моје песме, моји снови
„Винаверови дани европске културе“ у Шапцу, заршени су концертом џез-поп певачице Лене Ковачевић по називом „Моје песме, моји снови“. На репертоару су биле нумере са три објављена албума ове уметнице. Уз пратећи бенд, Лена је извела и неке од нумера класичног џеза, за које је рекла да су обележиле поједине фазе њеног живота.
МИ СЕ ЧУДНО РАЗУМЕМО
Ми се чудно разумемо
к“™о два бола, к“™о два вала
к“™о два моста у открића:
ја те волим чудно, немо,
ти си она чудна мала,
машта древна мога бића.
О теби су питалице,
од векова моје биле,
одговор о ком се сања.
Одговор је твоје лице
ти си слика оне виле;
из дечачких нагађања.
И стари снови, ево
полагано надолазе
к“™о да иде време тавно.
Сваки гест твој ја сам снев“™о,
знам напамет твоје фразе
сваку реч сам чуо давно.
М.Филиповић
Најновији број
18. април 2024.
