ОД БЛУДНИЦЕ ДО СВЕТИТЕЉКЕ
МАРИЈА ЕГИПЋАНКА
Српска православна црква данас слави Свету Марију Египћанку (1. априла по старом календару), чији необичан живот вековима инспирише вернике и чува им савест
Преподобна Марија Египћанка је рођена 344. године у Мемфису, а у Александрију је побегла када је имала дванаест година. Живела је развратно наредних седамнаест година, гоњена једино “неутаживом жељом и неукротивом страшћу“. У двадесет деветој години, кренула је са групом ходочасника у Јерусалим, не из верских разлога, него у нади да ће међу ходочасницима пронаћи нове љубавнике. Превоз до Светог града, плаћала је телом.
На дан Воздвиженија Часног крста Господњег, када су сви пошли у цркву, кренула је и Марија, али је нека невидљива сила задржавала и није јој дозвољавала да уђе. Мислила је да је из реда истискује гомила, али, кад је поново покушала да уђе, опет је само њу та чудна сила гурала назад. Када је трећи пут безуспешно покушала да уђе у храм, схватила је да само њој није дозвољено и доживела, оно што се ретко дешавало у историји цркве, тренутно и потпуно преображење. Угледавши икону Пресвете Богородице, молила се у великом страху и покајању, лијући сузе, да јој буде дозвољено да уђе у храм. Мајка Божја је чула њену молитву и испунила је. Пошто је целивала Часни крст, Марија се вратила Богородичиној икони и зачула глас: “Ако пређеш реку Јордан, наћи ћеш добар мир“. Без размишљања, купила је два хлеба, прешла реку и отишла у пустињу у којој је остала 47 година, у борби са страстима, у молитви и тиховању.
За њен необични животни пут сазнало се захваљујући старцу Зосими, који је, по обичају братства манастира Светог Јована ком је припадао, проводио Часни пост у Јорданској пустињи. Када је срео Марију, уплашио се, јер није знао да ли је утвара или људско биће. Била је потпуно нага, мршава и непрепознатљива. Затим га је позвала по имену ““ Зосима! Старац је упитао ““ Ко си ти? Марија му је довикнула да је жена, да јој да огртач да покрије наготу и да ће му испричати цео свој живот. Ава Зосима је тако поступио и сатима слушао њену причу. У једном тренутку, кад је застала, погледао је и видео да се моли, а да јој стопала не дотичу земљу. Пре него што су се растали, замолила га је да следеће године на Велики четвртак дође на обалу Јордана и донесе јој Свету причест. Док је са путиром у руци чекао да стигне, питао се како ће прећи реку, а онда је угледао како хода по води. Када се причестила, замолила га је да наредног Васкрса дође у Јорданску пустињу, баш на оно место на ком су се први пут срели. Зосима, који је пре сусрета са Маријом био духовно горд, њу је слушао као дете, схватајући колико је велики у њој Бог. Следеће године на Васкрс дошао на место на које му је рекла и затекао је мртву. Поврх главе је писало: “Погреби, аво Зосима, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху, представила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања, по причешћу божанствених тајни“. Зосима је схватио да је она умрла пре годину дана, у оној ноћи када се причестила, на месту до ког је он путовао двадесет дана.
Старац је сахранио њено тело, а по повратку у манастир испричао братији чудесну повест овог живота, која се преносила усменим предањем, док је није записао патријарх Софроније Јерусалимски.
На дан Воздвиженија Часног крста Господњег, када су сви пошли у цркву, кренула је и Марија, али је нека невидљива сила задржавала и није јој дозвољавала да уђе. Мислила је да је из реда истискује гомила, али, кад је поново покушала да уђе, опет је само њу та чудна сила гурала назад. Када је трећи пут безуспешно покушала да уђе у храм, схватила је да само њој није дозвољено и доживела, оно што се ретко дешавало у историји цркве, тренутно и потпуно преображење. Угледавши икону Пресвете Богородице, молила се у великом страху и покајању, лијући сузе, да јој буде дозвољено да уђе у храм. Мајка Божја је чула њену молитву и испунила је. Пошто је целивала Часни крст, Марија се вратила Богородичиној икони и зачула глас: “Ако пређеш реку Јордан, наћи ћеш добар мир“. Без размишљања, купила је два хлеба, прешла реку и отишла у пустињу у којој је остала 47 година, у борби са страстима, у молитви и тиховању.
За њен необични животни пут сазнало се захваљујући старцу Зосими, који је, по обичају братства манастира Светог Јована ком је припадао, проводио Часни пост у Јорданској пустињи. Када је срео Марију, уплашио се, јер није знао да ли је утвара или људско биће. Била је потпуно нага, мршава и непрепознатљива. Затим га је позвала по имену ““ Зосима! Старац је упитао ““ Ко си ти? Марија му је довикнула да је жена, да јој да огртач да покрије наготу и да ће му испричати цео свој живот. Ава Зосима је тако поступио и сатима слушао њену причу. У једном тренутку, кад је застала, погледао је и видео да се моли, а да јој стопала не дотичу земљу. Пре него што су се растали, замолила га је да следеће године на Велики четвртак дође на обалу Јордана и донесе јој Свету причест. Док је са путиром у руци чекао да стигне, питао се како ће прећи реку, а онда је угледао како хода по води. Када се причестила, замолила га је да наредног Васкрса дође у Јорданску пустињу, баш на оно место на ком су се први пут срели. Зосима, који је пре сусрета са Маријом био духовно горд, њу је слушао као дете, схватајући колико је велики у њој Бог. Следеће године на Васкрс дошао на место на које му је рекла и затекао је мртву. Поврх главе је писало: “Погреби, аво Зосима, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху, представила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања, по причешћу божанствених тајни“. Зосима је схватио да је она умрла пре годину дана, у оној ноћи када се причестила, на месту до ког је он путовао двадесет дана.
Старац је сахранио њено тело, а по повратку у манастир испричао братији чудесну повест овог живота, која се преносила усменим предањем, док је није записао патријарх Софроније Јерусалимски.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
