Давно, али незаборавно

Било је то пре тачно 31 годину, генерација која је велики пехар заслужила годину дана раније, али јој срећа није допустила да га подигне, учинила је то у Мадриду, против сјајног Атлетика. Љути, пре свега. на себе, одлучни да никоме не допусте да се понада титули, почели су Шапчани Куп шампиона 1984/85. Бес су „искалили“ на Шкоди (ЧЕХ), Стеауи (РУМ), Хафнафјордуру (ИСЛ), а прича је добила најлепши крај у престоници Шпаније. Атмосфера је била ватрена, летели су новчићи према терену, свега је било, али само док меч није почео, а онда најбољи „бенседин за публику“ били су играчи у плавим дресовима. Доминација као никада и невероватних 30 голова у годинама када није био дозвољен „брзи центар“. Ко је гледао, никада неће заборавити, ко није, нека погледа, нема адекватних речи да се опише.
Десет утакмица у КЕШ ““ у, исто толико победа, гол разлика плус 68, а све то остварили су: Башић, Исаковић, Вујовић, Вуковић, Мркоња, Портнер, Цветковић, Милошевић, Игњатовић, Танасић, Лукић, Спасојевић и Ђукановић. Тренер је био Павловић, а помагали су Живковић и Фајфрић. Председник клуба, Душан Маричић.
Упркос поразу и Мадриђани се радо сећају те године, те сезоне. Остварили су историјски резултат, а како каже новинар Луис Мигуел Лопез, „Атлетико није могао више, играо је против Харлем Глобтротерса рукомета“.