РАСТЕ БРОЈ ОБОЛЕЛИХ И УМРЛИХ ОД РАКА
СМРТНОСТ У ПОРАСТУ ЗБОГ НЕМАРА
Кардиоваскуларне болести најчешћи узрок смрти и у Србији и у Шапцу. Смрт од малигних обољења на другом месту, али забрињава податак да је ова болест у благом порасту. Нема релевантних доказа да последице бомбардовања утичу на повећање малигних обољења у Шапцу. Превенцијом се може у великој мери смањити смртност од више врста рака. Завод за јавно здравље у Шапцу предузима мере за подизање здравствене културе код становништва
Пораст броја оболелих и пораст смртних случајева од малигних обољења у Србији и у Шапцу, често се у јавности повезују са НАТО агресијом и последицама од пројектила са осиромашеним уранијумом којима је наша земља засипана 1999. године. Створен је, безмало, стереотип да се код нас број оболелих од рака алармантно повећава из године у годину и да ова болест поприма обележје епидемије. Томе, разуме се, доприносе и медији у вечитом трагању за сензацијом. Ипак, чињеницу да се повећава број малигних обољења не треба игнорисати, па је квалитетна анализа узрока који рак изазивају више него неопходна.
Да би увела ред у праћење и сузбијање ове опаке болести, која из године у годину односи све више живота, Србија је још 1996. године почела са прикупљањем података о броју малигних обољења и о броју смртних случајева од свих врста рака код грађана. Ови подаци стандардизовани су 1999. године, а од 2005. године примењује се регистар података који је усклађен са сличним регистрима у најразвијенијим земљама у савременом свету. То практично значи да се евиденција о малигним болестима води на исти начин у Србији као и у Британији, Француској или било којој другој европској земљи, које, као што је познато, имају веома развијену медицину.
Да би увела ред у праћење и сузбијање ове опаке болести, која из године у годину односи све више живота, Србија је још 1996. године почела са прикупљањем података о броју малигних обољења и о броју смртних случајева од свих врста рака код грађана. Ови подаци стандардизовани су 1999. године, а од 2005. године примењује се регистар података који је усклађен са сличним регистрима у најразвијенијим земљама у савременом свету. То практично значи да се евиденција о малигним болестима води на исти начин у Србији као и у Британији, Француској или било којој другој европској земљи, које, као што је познато, имају веома развијену медицину.
Најновији број
18. април 2024.