ПРЕДРАГ ПОПОВИЋ, НОВИНАР И НЕКАДАШЊИ БЛИСКИ САРАДНИК АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА
СНС ФУНКЦИОНИШЕ КАО КАРТЕЛ
Дуг је списак грешака које сам направио, али ми највише смета што сам прихватио Вучићев позив да уређујем „Правду“. Вучићева највећа жеља увек је била да постане главни уредник свих медија. Сан му се, нажалост, испунио. Вучић нема проблема ни са опозицијом, ни са својим мангупима, сви су припитомљени
За новинара Предрага Поповића може да се каже да му је каријеру обележио велики број контраверзи. Функција заменика главног уредника магазина „Свет“ увела га је у нови хаос, који је кулминирао преласком на место помоћника главног уредника „Дневног телеграфа“. Пет месеци после убиства Славка Ћурувије, емигрирао је у Бањалуку, у „Независне новине“, где је објавио прво издање књиге о Ћурувији.
Почетком 2001. вратио се у Београд и направио магазин „Ексклузив“, а у децембру те године, у истој издавачкој кући, покренуо је дневни лист „Национал“. Шест дана после убиства Зорана Ђинђића, „Национал“ је забрањен. После кратких уредничких авантура у дневницима „Центар“ и „Опозиција“, направио је, како каже, највећу животну грешку ““ прихватио је позив Александра Вучића да уређује „Правду“. Уз искрено кајање, сатисфакцију је нашао у објављивању две књиге о Вучићу: „Вучићев речник“ и „Вучић, политичка фукара“.
Зашто кажете да је Ваша највећа грешка то што сте прихватили позив Александра Вучића да уређујете дневни лист „Правда“?
- Дуг је списак грешака које сам направио, али та ми највише смета. Знао сам да сарадња са Вучићем неће имати хепиенд, а свеједно сам прихватио понуду да уређујем „Правду“. Учинио сам то да бих ухлебио двадесетак колега, који су о тада о Вучићу мислили горе него ја сада. Међутим, ено их данас у режимским медијима, посланичким клупама и у министарским кабинетима. То је тужна прича која нема везе с новинарском професијом и политиком, него с кукавичким менталитетом моје и млађе генерације, које су одустале од борбе за истину и пристале да саучествују у креирању властите пропасти.
Да ли на исти начин на који је уређивао „Правду“ Вучић „уређује“ све медије у Србији?
- Вучићева највећа жеља увек је била да постане главни уредник свих медија. Сан му се, нажалост, испунио. Као комплексан човек, дакле не само лош, Вучић се није много мешао у уређивање „Правде“. Радио је нешто погубније, водио је пословање тих новина. Резултат је познат, „Правда“ је банкротирала. На исти начин данас управља Србијом. Очекујем исти резултат.
Како се одупрети притисцима које власт спроводи над медијима у Србији?
- У Милошевићево време постојала је јасна подела на режимске и независне медије. Независни су на разне начине, спонзорствима са стране или зарадом на тржишту, успевали да опстану и одрже уређивачку политику која се заснивала на критици власти. Данас сви медији зависе од милости владара који управља финансијским токовима, пре свега прихода од маркетинга, а присутан је и притисак на дистрибутерске куће. У таквим условима, отпор притисцима могуће је пружати само на нивоу појединца или малих енклава без реалне моћи и утицаја на јавност.
За изборну листу СНС-а рекли сте да је „инвентар прошлости“. Зашто?
- Вучић је у врх СНС-а, а и власти, увео много омладинаца, форматираних баш по његовим критеријумима. Док они, млади и сенилни, уживају у привилегијама, главну реч воде ликови из прошлости која траје. Опскурни ликови из деведесетих, и то из свих миљеа - политичких, естрадних и криминогених ““ воде главну реч. У темеље власти Вучић је уденуо Жељка Митровића, клан Карића, Вулина, Бека, Цанета Суботића, Бебу Поповића, Мају Гојковић, Петра Панића Пану и многе друге истакнуте симболе пропасти ове државе. Вучић паметно истиче потребу да „Србија, ако хоће будућност, мора да изађе из зачараног круга прошлости“. У праву је, с тим што се управо он налази у епицентру тог круга који све грађане држи као таоце.
Ви више нисте са Вучићем, Саша Радуловић није више са њима, Вучића је напустио и Владимир Цвијан. Како то да ниједно, назовимо то, одлажење од Вучића, није довело до већих турбуленција у странци?
- Хвала на ласкавом поређењу, иако је суштински погрешно. Никада нисам био члан ниједне, па ни Вучићеве странке. Никада нисам ни гласао, што не значи да немам политичке ставове. Од прекида наше сарадње у „Правди“, Вучићу су много већи проблем направили појединци који су напуштали СНС. Цвијан је први повукао ногу и нетрагом нестао из Србије. Много битнији од њега је пример Саше Мирковића, који се одрекао чланства у Главном одбору СНС-а и посланичког мандата и у медијима оптужио Вучића да има „приватну полицију, војску, судство, батинаше“. Отишли су Вилибалд Ерић и Игор Јакшић, отићи ће и други појединци с вишком достојанства и здравог разума. Но, то неће изазвати озбиљне турбуленције, пошто СНС није ни организована као нормална политичка странка већ као картел у коме функционери не маре за политичке принципе већ искључиво за профит који могу да извуку. Мира Марковић је ЈУЛ направила на таквим основама. Као што је ЈУЛ, тако ће проћи и СНС.
Ко ће, по Вама, први у наредном периоду напустити Александра Вучића и зашто?
- То зна само Вучић. Он ће, после избора, одлучити коме ће дати колики комад плена. Вучић има врло вицкаст начин балансирања са сарадницима, свима све обећава. Сигурно је и сада исту функцију обећао бар тројици-четворици кандидата. Знам да на таквој клацкалици већ дуго нервозно трепери Игор Мировић, потпредседник СНС-а. Ако га Вучић опет заобиђе, очекујем реванш, а он неће бити нежан.
Да ли ће режим СНС-а да победи нека опозициона снага или ће му „главе доћи мангупи у сопстевним редовима“?
- Вучић нема проблема ни с опозицијом, ни са својим мангупима. Сви су припитомљени. Само су две муке против којих Вучић нема адекватан лек: време и здрав разум. Узалуд звучне пароле и потемпкиновски пројекти, ојађени грађани сваког дана се суочавају са све више егзистенцијалних проблема. Пре или касније, здрав разум ће их навести на чињеницу да је промена власти предуслов за голи опстанак. Незадовољство већ буја, али нема опозиције која би то могла да каналише. Данас нема, сутра ће се појавити неко некомпромитован и одлучан, који ће освојити поверење угрожених грађана и ето почетка краја Вучићевог траги-комичног експеримента.
ПОСЛЕ 24. ПОЧИЊЕ КАМПАЊА
ЗА ВАНРЕДНЕ ИЗБОРЕ
Шта нас очекује после избора 24. априла?
- Очекује нас почетак кампање за ванредне изборе који ће бити одржани следеће године. Овај режим, ма како да буде кадровски прекомпонован, не може ништа ново и другачије да понуди, сви његови успеси своде се искључиво на колективну хипнозу преко подобних медија. За Србију ће бити много значајније оно што ће 25. априла урадити опозиција. Страначки лидери су, верујем, с лукративним мотивима пристали да учествују у овој изборној представи, која ће се лоше завршити по њих и њихове гласаче. Нема везе, кад пропадну направиће места за нову гарнитуру, која ће можда заслужити поверење и наћи снаге да Србију поведе у правом смеру.
Почетком 2001. вратио се у Београд и направио магазин „Ексклузив“, а у децембру те године, у истој издавачкој кући, покренуо је дневни лист „Национал“. Шест дана после убиства Зорана Ђинђића, „Национал“ је забрањен. После кратких уредничких авантура у дневницима „Центар“ и „Опозиција“, направио је, како каже, највећу животну грешку ““ прихватио је позив Александра Вучића да уређује „Правду“. Уз искрено кајање, сатисфакцију је нашао у објављивању две књиге о Вучићу: „Вучићев речник“ и „Вучић, политичка фукара“.
Зашто кажете да је Ваша највећа грешка то што сте прихватили позив Александра Вучића да уређујете дневни лист „Правда“?
- Дуг је списак грешака које сам направио, али та ми највише смета. Знао сам да сарадња са Вучићем неће имати хепиенд, а свеједно сам прихватио понуду да уређујем „Правду“. Учинио сам то да бих ухлебио двадесетак колега, који су о тада о Вучићу мислили горе него ја сада. Међутим, ено их данас у режимским медијима, посланичким клупама и у министарским кабинетима. То је тужна прича која нема везе с новинарском професијом и политиком, него с кукавичким менталитетом моје и млађе генерације, које су одустале од борбе за истину и пристале да саучествују у креирању властите пропасти.
Да ли на исти начин на који је уређивао „Правду“ Вучић „уређује“ све медије у Србији?
- Вучићева највећа жеља увек је била да постане главни уредник свих медија. Сан му се, нажалост, испунио. Као комплексан човек, дакле не само лош, Вучић се није много мешао у уређивање „Правде“. Радио је нешто погубније, водио је пословање тих новина. Резултат је познат, „Правда“ је банкротирала. На исти начин данас управља Србијом. Очекујем исти резултат.
Како се одупрети притисцима које власт спроводи над медијима у Србији?
- У Милошевићево време постојала је јасна подела на режимске и независне медије. Независни су на разне начине, спонзорствима са стране или зарадом на тржишту, успевали да опстану и одрже уређивачку политику која се заснивала на критици власти. Данас сви медији зависе од милости владара који управља финансијским токовима, пре свега прихода од маркетинга, а присутан је и притисак на дистрибутерске куће. У таквим условима, отпор притисцима могуће је пружати само на нивоу појединца или малих енклава без реалне моћи и утицаја на јавност.
За изборну листу СНС-а рекли сте да је „инвентар прошлости“. Зашто?
- Вучић је у врх СНС-а, а и власти, увео много омладинаца, форматираних баш по његовим критеријумима. Док они, млади и сенилни, уживају у привилегијама, главну реч воде ликови из прошлости која траје. Опскурни ликови из деведесетих, и то из свих миљеа - политичких, естрадних и криминогених ““ воде главну реч. У темеље власти Вучић је уденуо Жељка Митровића, клан Карића, Вулина, Бека, Цанета Суботића, Бебу Поповића, Мају Гојковић, Петра Панића Пану и многе друге истакнуте симболе пропасти ове државе. Вучић паметно истиче потребу да „Србија, ако хоће будућност, мора да изађе из зачараног круга прошлости“. У праву је, с тим што се управо он налази у епицентру тог круга који све грађане држи као таоце.
Ви више нисте са Вучићем, Саша Радуловић није више са њима, Вучића је напустио и Владимир Цвијан. Како то да ниједно, назовимо то, одлажење од Вучића, није довело до већих турбуленција у странци?
- Хвала на ласкавом поређењу, иако је суштински погрешно. Никада нисам био члан ниједне, па ни Вучићеве странке. Никада нисам ни гласао, што не значи да немам политичке ставове. Од прекида наше сарадње у „Правди“, Вучићу су много већи проблем направили појединци који су напуштали СНС. Цвијан је први повукао ногу и нетрагом нестао из Србије. Много битнији од њега је пример Саше Мирковића, који се одрекао чланства у Главном одбору СНС-а и посланичког мандата и у медијима оптужио Вучића да има „приватну полицију, војску, судство, батинаше“. Отишли су Вилибалд Ерић и Игор Јакшић, отићи ће и други појединци с вишком достојанства и здравог разума. Но, то неће изазвати озбиљне турбуленције, пошто СНС није ни организована као нормална политичка странка већ као картел у коме функционери не маре за политичке принципе већ искључиво за профит који могу да извуку. Мира Марковић је ЈУЛ направила на таквим основама. Као што је ЈУЛ, тако ће проћи и СНС.
Ко ће, по Вама, први у наредном периоду напустити Александра Вучића и зашто?
- То зна само Вучић. Он ће, после избора, одлучити коме ће дати колики комад плена. Вучић има врло вицкаст начин балансирања са сарадницима, свима све обећава. Сигурно је и сада исту функцију обећао бар тројици-четворици кандидата. Знам да на таквој клацкалици већ дуго нервозно трепери Игор Мировић, потпредседник СНС-а. Ако га Вучић опет заобиђе, очекујем реванш, а он неће бити нежан.
Да ли ће режим СНС-а да победи нека опозициона снага или ће му „главе доћи мангупи у сопстевним редовима“?
- Вучић нема проблема ни с опозицијом, ни са својим мангупима. Сви су припитомљени. Само су две муке против којих Вучић нема адекватан лек: време и здрав разум. Узалуд звучне пароле и потемпкиновски пројекти, ојађени грађани сваког дана се суочавају са све више егзистенцијалних проблема. Пре или касније, здрав разум ће их навести на чињеницу да је промена власти предуслов за голи опстанак. Незадовољство већ буја, али нема опозиције која би то могла да каналише. Данас нема, сутра ће се појавити неко некомпромитован и одлучан, који ће освојити поверење угрожених грађана и ето почетка краја Вучићевог траги-комичног експеримента.
ПОСЛЕ 24. ПОЧИЊЕ КАМПАЊА
ЗА ВАНРЕДНЕ ИЗБОРЕ
Шта нас очекује после избора 24. априла?
- Очекује нас почетак кампање за ванредне изборе који ће бити одржани следеће године. Овај режим, ма како да буде кадровски прекомпонован, не може ништа ново и другачије да понуди, сви његови успеси своде се искључиво на колективну хипнозу преко подобних медија. За Србију ће бити много значајније оно што ће 25. априла урадити опозиција. Страначки лидери су, верујем, с лукративним мотивима пристали да учествују у овој изборној представи, која ће се лоше завршити по њих и њихове гласаче. Нема везе, кад пропадну направиће места за нову гарнитуру, која ће можда заслужити поверење и наћи снаге да Србију поведе у правом смеру.
Н. К.
Најновији број
25. април 2024.
