Буквар младости
Шта сам од младих науЧила о младима?
У протекла два месеца имала сам привилегију да разговарам са много паметних, младих људи. Да вас подсетим, за Страничицу су говорили Софија Милутиновић, Тијана Петровић, Милица Дамњановић, Тијана Симеуновић, Петар Јелић, Радмила Малетић, Марија Ристић, Рада Бурмазовић, Ана Рогуља, цело ИВ-7 Шабачке гимназије, Никола Мартиновић, Јована Савић, Иван Качаревић, Јелена Тинтор, Стефан Матић, Никола Матић, Тијана Макевић и Катарина Томић.
Захваљујући њима, као и другим младим људима који су са мном разговарали без камере и диктафона, научила сам много. Пре свега, о њима самима. Млади су великодушни ако се заиста трудите око њих. У моје лично име, у име Страничице, као и у име свих посвећених родитеља ““ хвала!
Воле кад их питамо за мишљење, не кад им нудимо готова решења.
Воле да их слушамо ““ и чујемо - пре него што проговоримо.
Имају сва осећања. Да, некад ће збуњеност и страх изгледати као смореност, заљубљеност и радост као хистерија, туга као бес, брига као надрнданост, стрепња као мрзовоља... Ипак, имају сва осећања, очекују да ми то знамо и поштујемо.
Кад кажу „Остави ме на миру!“, заправо кажу „Требаш ми, само на другачији начин!“.
Време на које посебно рачунају је последњих пет минута.
Омиљена реченица родитељима је „Ево, сад ћу!“, тачније, евосаћу.
ЊИ-ФИ или ваздух? ЊИ-ФИ.
Нас одрасле виде и чују, баш онда када бисмо желели да нас не виде и не чују.
У стању су да препознају лажњаке. И међу брендовима и међу људима.
Не, није им занимљива прича како је било у наше време. Да, занима их да ли смо правили глупости у њиховим годинама. Да, буде им лакше кад сазнају да смо и ми правили грешке. Не, неће нам веровати ако им кажемо да нисмо правили грешке.
Не мисле да су попили сву памет овог света. Само се, понекад, понашају тако.
Огромна већина не гледа ријалитије.
Много њих воли да чита књиге.
Већина њих планира да студира.
Звоцање не сматрају животном лекцијом.
Смета им кад наставници псују, не говоре граматички правилно, не воде рачуна о свом изгледу, фаворизују појединце, кукају, прете, не воле оно што раде.
Лицемерје одраслих осете на километар.
Неправда их разбесни.
Смеју се целим телом, не само из грла.
Опраштају мане својим родитељима. Рачунају на нас.
Захваљујући њима, као и другим младим људима који су са мном разговарали без камере и диктафона, научила сам много. Пре свега, о њима самима. Млади су великодушни ако се заиста трудите око њих. У моје лично име, у име Страничице, као и у име свих посвећених родитеља ““ хвала!
Воле кад их питамо за мишљење, не кад им нудимо готова решења.
Воле да их слушамо ““ и чујемо - пре него што проговоримо.
Имају сва осећања. Да, некад ће збуњеност и страх изгледати као смореност, заљубљеност и радост као хистерија, туга као бес, брига као надрнданост, стрепња као мрзовоља... Ипак, имају сва осећања, очекују да ми то знамо и поштујемо.
Кад кажу „Остави ме на миру!“, заправо кажу „Требаш ми, само на другачији начин!“.
Време на које посебно рачунају је последњих пет минута.
Омиљена реченица родитељима је „Ево, сад ћу!“, тачније, евосаћу.
ЊИ-ФИ или ваздух? ЊИ-ФИ.
Нас одрасле виде и чују, баш онда када бисмо желели да нас не виде и не чују.
У стању су да препознају лажњаке. И међу брендовима и међу људима.
Не, није им занимљива прича како је било у наше време. Да, занима их да ли смо правили глупости у њиховим годинама. Да, буде им лакше кад сазнају да смо и ми правили грешке. Не, неће нам веровати ако им кажемо да нисмо правили грешке.
Не мисле да су попили сву памет овог света. Само се, понекад, понашају тако.
Огромна већина не гледа ријалитије.
Много њих воли да чита књиге.
Већина њих планира да студира.
Звоцање не сматрају животном лекцијом.
Смета им кад наставници псују, не говоре граматички правилно, не воде рачуна о свом изгледу, фаворизују појединце, кукају, прете, не воле оно што раде.
Лицемерје одраслих осете на километар.
Неправда их разбесни.
Смеју се целим телом, не само из грла.
Опраштају мане својим родитељима. Рачунају на нас.
Катарина Јовановић
Најновији број
18. април 2024.
