Инфо

21. април 2016.21. апр 2016.
СеЋање на ЧЕДОМИРА - ЧЕДУ ЈОВАНОВИЋА

СТАРОГ ГРАФИЧАРА, ДОАЈЕНА ШАБАЧКОГ ШТАМПАРСТВА

Чедомир Јовановић - графички радник из Шапца је доајен шабачког штампарства и једно од познатих имена у графичкој индустрији Србије
Рођен је 10. фебруара 1915. године у Нишу где му се мајка затекла, одступајући са српском војском, после разарања Шапца-српског Вердена, под налетом Аустроугарске војске. По повратку у Шабац, завршио је основну школу, а графичку струку изучио је код Јеврејина Мориса Херере у Београду.
Као елитни словослагач и метер, радио је Чеда Јовановић и у београдској „Минерви“ а Други светски рат га је затекао у штампарији Југословенске команде ратног ваздухопловства. Пошто је избегао заробљавање, вратио се у свој Шабац, опкољен жицама ропства, где се запослио у штампарији Милана Илића. Из тог времена сећају га се као тихог, отменог велемајстора свог заната.
У тим тешким данима жени се графичком радницом Даном која је радила у истој штампарији.
И ако је имао понуде да ради у познатим београдским штампаријама,Чеда није могао без свог Шапца. Остао је у граду који је толико волео и у Штампарији „ Драган Срнић“ где је, заједно са својим колегама , штампао и прве послератне бројеве „Гласа Подриња“.
Волео је свој посао, вечито је сањао о штампарији. Говорио је : „ Ко једном у животу омирише штампарско олово, тај га до краја живота, не оставља“. Поставили су га за директора штампарије „Драган Срнић“ у Шапцу. Ал “™ ни то за њега није било оно право. И као директор, кад год би му време допуштало, одлазио би у погон, облачио црни мантил, узимао врстач у руке и тада се осећао најсрећнијим.
У штампарији је био све: од висококвалификованог радника до генералног и техничког директора. Са дужности техничког директора отишао је у пензију.
Генерације елитних графичара памте га као свог учитеља. Предавао је графичку струку и у шабачкој Школи ученика у привреди. Многи новинари, са њим, као метером, стицали су прва знања о прелому листа. Посебно је била плодоносна сарадња са новинарима листа „Глас Подриња“ гласником шабачког и Подринско-колубарског региона.
То је једна страна златне медаље о живљењу доајена штампарства Чедомира Чеде Јовановића; а друга исто тако златна и блиставо-сјајна, родитељска.Три сина и вредна и пожртвована супруга Даница.
Синове је од малена учио да буду достојанствени, поштени и да овладају знањем. „Сиромашан је само онај који нема у глави“, тако им је често говорио. Са својом верном и скромном женом, као у пажљиво одабраној педагошкој бајци, успео је да му сва три сина стекну факултетско образовање. Три сина ““ три лекара.
Чедомиру Јовановићу нису потребни хвалоспеви. За њега не треба тражити патетичне речи. Од свега тога, веће је његово живљење-тихо, скромно, часно и достојанствено као и његова стручност и љубав према графичкој струци. Из те љубави није се изнедрила лоза графичких радника у породици Јовановић, али се развила племенита лоза познатих шабачких лекара др Николе, специјалисте анестезиолога, доктора медицинских наука, др Михајила-Бате, специјалисте интернисте и др Драгана, специјалисте пнеумофтизиолога.
Оно што обе струке, графичку и лекарску, чини блиским је стремљење ка интелектуалном, прецизност, стручност и посвећеност професији.
Кроз професију Чединих синова и потомака живи и његово дело и његова професија.
Јовановић Чедомир је умро у 72. години живота, 26. априла 1986. године и почива на камичком гробљу у Шапцу, поред своје супруге Данице, под небом свог детињства.
Прошле су године. Нема више штампарије „Драган Срнић“. Штампарско олово је устукнуло пред дигиталном штампом. Остало је сећање на графичке раднике који су штампали прве бројеве „Глас Подриња“ и наша захвалност.
Др Михајило Бата Јовановић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa