Инфо

21. април 2016.21. апр 2016.
ЉУБИЧАСТИ ХЛЕБ

Здравији али мало га ко купује

Љубичасти хлеб, како указују на новосадском Институту за прехрамбене технологије, може већ дуго да се нађе и у нашим продавницама - као пурпурни хлеб
За тај хлеб стручњаци кажу да је много здравији, јер садржи више антоцијанина, једињења које помаже да шећер из хлеба спорије улази у крв и тиме продужава осећај ситости.
“Оваква боја може да се добије и додатком прерађеног шумског воћа, боровница или купина, а тиме потрошачи неће бити ни најмање оштећени, већ ће бити и на добитку, јер је нутритивна вредност хлеба повећана“, наводи Мастиловићева.
“У Србији се, међутим, овакав хлеб не тражи много, јер наш народ и даље, пре свега због цене, предност даје белом, добро нараслом, меком хлебу, који, нажалост, има мало нутритивних вредности“, каже она.
Ретки су, како напомиње Мастиловићева, потрошачи који траже другачије векне, од неких других врста брашна, обогаћене разним додацима који им подижу нутритивну вредност.
- Такву ситуацију имамо због необавештених потрошача, али и због тешке економске ситуације - указује Мастиловићева. - Хлеб, онај бели, уобичајени, најјефтинија је и наприступачнија храна, па је Србија, због тога, и у врху потрошње хлеба по становнику.
Сам хлеб, који једу грађани Србије, када га контролишу стручњаци, како наводи Мастиловићева, задовољава прописане стандарде квалитета.
“И за то постоји једноставан разлог. Адитиви, који би, можда могли да га „покваре“, најскупљи су састојак хлеба, па нико од пекара не жели да их додаје више него што је то рецептуром предвиђено“, каже Мастиловићева.
Потрошачи, напомиње Мастиловићева, међутум, могу да буду доведени у заблуду, јер се у Србији тешко може купити брашно за прозводњу црног хлеба.
“Пекари, прибегавају мешању белог брашна са мекињама или са јечменим или пшеничним сладом, како би добили црни хлеб и пецива. Здравље потрошача, на тај начин, није угрожено, али, проблем је у декларисању, јер се хлеб испечен од тих комбинација, не може декларисати као црни хлеб“, објашњава Мастиловићева.
О томе, колико се мало у Србији траже неке специфичне врсте хлеба, најбоље говори и то да десертни хлеб, у свету уобичајен и популаран, код нас једноставно није заживео. Код нас, бели хлеб, који се доста једе чак и уз тесто, постаје десертни са додатком маргарина и мармеладе.
(Извор: Б92)

Најновији број

18. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa