Инфо

16. септембар 2010.16. сеп 2010.
СЛОБОДАН ПАЈИЋ ““ БОЦЕ, СЛИКАР ИЗ ШАПЦА

ОСТАЛИ СМО СВОЈИ

Рекли су ми, његови и моји пријатељи, да живи у Добрићу и да је сам тамо. Добро, мислио сам: прођем Богосавац, а у Добрићу ћу питати и наћи ћу га. Рекли су: Боце - пије. А ко не пије данас? Пијем и ја. Одговорио сам тврдоглаво и пошао
Пут подношљив, предео прелеп. Стрепећи од онога Јеремијиног: „Ја ћу да причам, а ти пиши што ти треба“ замолио сам моју супругу Лолу да пође са мном... Ево нас, пролазимо кроз прелеп воћњак, а тамо узбрдо, на крају, види се кућа и Боце пред њом. Када се после пуно, пуно година, сретну стари пријатељи, сусрет је увек срдачан. Ухватио сам очима његово лице и препознао пуно од онога што је у младости било особено, наглашено. Није се пуно променио.
Разговор је текао као да смо се јуче растали. Рекли су ми да не воли дружења, али нас је срдачно примио. Мој утисак је да се само од неких људи удаљио, оградио. Повод је, свакако, његова лична ствар. Овом мом убеђењу у прилог иду и срдачни разговори са данас угледном сликарком Слободанком Ракић ““ Шефер и Иваном Глишићем, песником. Боце их је звао, потом они њега и мене, а предмет разговора је изложба слика и вече поезије свих који су припадали Клубу младих стваралаца и групи Боје и речи. Наравно, сви се томе радујемо. Ја сам им пренео поруке Мирјане Божић Поповић и Бранке Криловић и свих других са којим сам до сада разговарао.
Кроз прозор собе у којој смо седели, загледан у крошње стабала дуња, изговорио сам строфу једне моје старе песме... Више за себе, спонтано. Зачудо, Боце је наставио да рецитује. То је чудо. Наравно да ми је било драго, а гледао сам га « док се он смешио без коментара«. У Мачви за ово кажу: остали смо своји.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa