НОВЕ КЊИГЕ:
ПОЕТСКА БЕЛЕШКА О НЕУМИТНОСТИ ЖИВОТА
У издању Агенција “Битва“, из штампе је изашла збирка песама “Јецај Дрине“, Слободана Савића из Вукошића код Шапца
Прву књигу поезије Слободан Савић, некадашњи поморац и морнар са европских и наших река, објавио је уз благослов Његовог преосвештенства, епископа шабачког, господина Лаврентија. “Песме су писане са осећањима и великом носталгијом“, написао је владика Лаврентије о Савићевим стиховима.
Збирку “Јецај Дрине“ чине песме различитих садржаја, жанрова, порука и поука. Заступљене су социјалне, родољубиве, друштвено ангажоване, лирске, епске, моралне, љубавне, каткад и еротске, и друге песме и, маколико свака од њих била посебна, своја прича, све имају заједничку нит: дубину и снагу емоција, изнедрених директно из песниковог срца. И све их, њих више од стотину, краси изворност српског народног језика, искреност поетског казивања, и добронамерност ауторових мисли, жеља и сновиђења. У неколико поетских целина, у којима доминирају, и бројем и садржајем, и топлином и сетом сећања, опуси о хромом дечаку, потоњем вечитом морнару, његовом бекству испред усташког ножа са Јавор планине преко плаховите Дрине, одрастању и стасању у човека части и љубави; и о морнаревим никад заборављеним љубавима уз обале река којима је пловио, поједине песме су, у суштини, поетске приче. Баш као што је српски народ некада, у Косовским циклусима, песмама писао своју историју. Зато, али не само зато, збирка песама “Јецај Дрине“ вреди и као поетски документ о једном времену, и као вечна белешка о неумитности живота.
Збирку “Јецај Дрине“ чине песме различитих садржаја, жанрова, порука и поука. Заступљене су социјалне, родољубиве, друштвено ангажоване, лирске, епске, моралне, љубавне, каткад и еротске, и друге песме и, маколико свака од њих била посебна, своја прича, све имају заједничку нит: дубину и снагу емоција, изнедрених директно из песниковог срца. И све их, њих више од стотину, краси изворност српског народног језика, искреност поетског казивања, и добронамерност ауторових мисли, жеља и сновиђења. У неколико поетских целина, у којима доминирају, и бројем и садржајем, и топлином и сетом сећања, опуси о хромом дечаку, потоњем вечитом морнару, његовом бекству испред усташког ножа са Јавор планине преко плаховите Дрине, одрастању и стасању у човека части и љубави; и о морнаревим никад заборављеним љубавима уз обале река којима је пловио, поједине песме су, у суштини, поетске приче. Баш као што је српски народ некада, у Косовским циклусима, песмама писао своју историју. Зато, али не само зато, збирка песама “Јецај Дрине“ вреди и као поетски документ о једном времену, и као вечна белешка о неумитности живота.
Најновији број
18. април 2024.
