МАЋЕХА

Учестале приче о лету које је пред нама и судећи по пролећу донеће обиље главобоље тема су од породичних скупова до вашара, пијаца и тако редом. На једној од њих старина слушала скупину која прогнозира више по надању него реалности и само прозбори:
- Преступна година је ко маћеха, много обећава а скоро ништа не даје. И дуго ћута док се окупљао свет да чује како то тумачи а он настави.
- У мом селу живео вредан домаћин. Имао неуморну жену и ћер стасалу за удају. Био истрајан у остварењу циљева али ретко у шта веровао. Жена га упозоравала на грех и дете које су имали али авај, како воле стари рећи старо дрво се не савија, рече и замишљено настави.
- Не сећам се лета али знам даје година била сушна. Домаћин из приче хулио на Господа, мислим да беше око Тројица. Скупи се неки облак, црн да се чинило да је ноћ. Па побеле и отпоче град. Све крупнији и крупнији. Олуја пообарала ред јабланова и огроман грм али тада у муци нико не примети да је највећи јаблан остао усправан и неокрњен. Када се време смирило дуго се причало није било ни за проју. Стари се скупили и говорили мудро.
- Какви смо добро нам свемоћни и даје.
Други опет, беседио старина хулили и тако отпочели борбу са летом које није оставило плодова ни за проју. Чељади беше доста али и муке и баш када се чинило да нема излаза неко рече да је година преступна и да је маћеха али да се ничему крај не да предвидети.
После силне суше почеше падати кише и посађено брзо ницало, тек до убирања летине беше ко у причи. Довољно да се чељад и стока прехрани и зима дочека у каквом таквом миру.
Али авај додаде старина домаћин са почетка приче и даље терао по своме и ћер му се уда у јаку кућу, али домаћин имао другу жену пошто му прва напрасно умрла. И млада пристигла у кућу била мета гнева времешне домаћице, која је своје две ћери такође за удају држала у прочељу а, младу и добру младу жену кињила кад год је могла. Тек она брзо заче. Роди дечака нестварне лепоте, али маћеха није дозвољавала да га доји већ је терала у поље. Дете залагала коцком шећера. Из дана у дан детету бивало све горе а, у деветом месецу живота испусти своју анђеоску душу.
Несрећна мати се врати у родни дом и ту јој се траг затре. Причало се да су је виђали у манастиру, тек ту прича о гордости домаћина неста пошто је умро под неразјашњеним условима а, жена му пресвисла од бола.
Маћеха пак дочека позну старост са обе ћери које су је у старости мучиле и силну бол нанеле. Како је у муж рано умро а, син му се пропио после одласка жене и смрти детета није, имао ко да сахрани ни маћеху ни ћери па им се траг и не зна.
И ту стари престаде да се сећа. Само упозори да о години не треба судити и, пазити колико се добра чини на шта неко додаде, а шта то беше добро.
Било како било оста да је преступна година ко маћеха.