Представљен нови роман Владе АрсиЋа

У среду 11. маја, у Библиотеци „Диша Атић“ у Владимирцима представљен је нови роман Владе Арсића „Кад звона занеме“, објављеном у заједничком издању РТС и Дерете. Трагедију једног народа и једног града претвореног у болницу, у тој, за Србију, преломној 1915. години, Арсић користи као потресни амбијент у којем ће силе рата и епидемије тифуса, ефорије победника и резигнације поражених, испреплетати судбине главних јунака до те мере да их само нови рат може довести до врхунца а нови мир разрешити од тајни и нагомиланих грехова. РТС као један од издавача овог романа, својом медијском снагом ће сигурно допринети популарности дела, али ће и довести својом продукцијском тактиком, барем на махове, читаоце у забуну у погледу његове оргиналности. Слоган којим уводе роман на тржиште „о љубавној причи у временима смрти“ само је двосмислени слоган који потпомаже продају романа али и доводи у питање (намерно или случајно), оргиналност дела. Али оставимо актуелне сукобе интереса савременог књижевног стваралаштва, разапетог између потребе да се роман прода одмах и у што већем броју, и тежње да књижевно дело очува своју оргиналност и трајањем докаже своју вредност.
Влада Арсић као аутор припада у овом тренутку подједнако нашим изгубљеним историјским победама и извојеваним поразима нашег савременог друштва. Његов досадашњи књижевни опус тематски је располућен међу националним висинама које смо достигли у историјским метежима, и пандемија социјалних девијација преко којих се неретко укључујемо у нови светски поредак. Равнотежу између ових теме он за сада одржава романима који се баве темама наркоманије, трговине људима или опасностима које доноси интернет, међу које спадају романи Лопатање ђавола, Армагедон и Изгубљене у магли и темама које су посвећене историјским ломовима наше нације као што су Бродолом, Кад звона занеме или његов тек завршени роман Ноћ архангела. Несумњиво је да Влада Арсић као дугогодишњи новинар и као „извођач књижевних радова“ на задату тему, како би рекао Душко Радовић, зна да препозна занимљивост у историјским чињеницама али и да сувопарне историјске чињенице представи кроз занимљив књижевни поступак. Књига „Кад звона занеме“ је на неки начин наручена. Доктор Владимир Кривошејев, директор ваљевског музеја, је прикупљајући грађу за обележавање стогодишњице Колубарске битке и ратног страдања Ваљева у 1915. години дошао на идеју да се у склопу обимних припрема испише и једно литерарно виђење, посебно због тога што је ова тема, за дивно чудо, остала недовољно обрађена у нашој књижевности. Ваљево се на много начина достојно одужило својој славној прошлости. И два Владимира у томе имају велике заслуге.
Вешто преплићући две теме и два времена у роману Арсић постиже филмску занимљивост која је сва у књижевном поступку подређена самој причи. Због тога не може никога изненадити ако роман ускоро буде екранизован или драматизован. Вешто преплићући време блиско данашњем читаоцу и време о којем пажљиви читач има свој изграђени историјски суд он у снажном замаху набијеном емоцијама којим нас веже за главне јунаке, мрви наше представе и приморава нас да преиспитамо њихову вредност.