ПРИМЕР ДОБРЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРАКСЕ У МАЛОЈ ВРАЊСКОЈ
ПРИМЕНИТИ САВЕТЕ СТРУЧЊАКА
Иако, како сам каже, још увек аматер, Милорад Јовановић, на породичном имању успео је да одгаји, и поред не баш повољних временских услова, на три хектара пшеницу, која већ сад обећава више него добар принос
Старе навике тешко се мењају. Ипак, оне могу ићи на штету, поготово пољопривредним произвођачима који се тешко одлучују да усвоје нова знања. Последњих година, услед климатских промена, дошло је и до промене начина рада. Показало се да само добра агротехничка припрема, уз све оно што прати пољопривредног произвођача од почетка сетве до убирања приноса, може допринети квалитетним резултатима. Финансијски моменат је кључан али исто тако ако се не пропрате сви савети стручњака више ће бити на губитку него на добитку. Управо један такав добар пример пољопривредне праксе протеклог понедељка уочили смо на породичном имању Милорада Јовановића из Мале Врањске.
- У овој производњи, мислим на пшеницу, сам аматер. Када сам отишао у пензију решио сам да покренем породично имање. Иако имам шездесет седам година навикао сам да слушам људе у струци. Откако сам кренуо са производњом редовно се консултујем са људима из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац, а посебно са Дарком Симићем по питању ратарске производње и припреме земљишта. Та сарадња је уродила плодом тако да и ове године очекујемо добре приносе. Трудим се да све што урадимо буде квалитетно и по стандардима ““ каже Јовановић.
Прошлогодишњи принос на поменутој њиви био је пет и по тона, а пре три године чак седам тона. И 2014. године, у време поплава, такође је забележен рекордни принос али како није све одрађено као ове године било је доста полога.
- Ове године сам јој давао све што треба. Заштита од болести, регулатор раста да не полеже. Добила је фолијарну прихрану „Славол“. Сад ће ићи заштита од фузаријума. У косултацији са Симићем пре две године на површини од три хектара урађено је подривање земљишта на дубини од седамдесет центиметара. Иначе, стрњиште, кад се пожање пшеница, не пали се него се заорава, а минерална ђубрива земљиште добија по препоруци. Сваке године вршимо анализу земљишта и по препоруци људи из ПССС Шабац дајемо онолико колико је њој потребно ““ открива тајну успеха Јовановић.
Задовољан постигнутим је и Дарко Симић, дипл. инж. ратарства из ПССС Шабац, који је приликом обиласка парцеле истакао да је код стрних жита најбитније време, начин и количина примене хранива, односно минералних ђубрива.
- Одговорно тврдим да све ратарске културе у осамдесет одсто гладују. Само правилна примена и то у време када је најактивнији коренов систем, који ће да усвоји оно што му сервирамо, може довести до добрих резултата када су у питању приноси. Свесни смо да је у питању финансијски моменат тако да се већина пољопривредних произвођача управља према приливу средстава, а не према фенофази биљака и њиховим потребама у датом тренутку. На овој парцели после хемијске анализе земљишта заоравањем је унета одређена количина ђубрива са наглашеним фосфором. Како је после Нове године, да кажемо у другом делу вегетације, добила све што је потребно током зимског бокорења, омогућено јој је да се фино избокори тако да сада имамо сјајан бокор. Пшеница сада има одличан однос биомасе и класа. Зрно ће бити крупно, вероватно наливено. Хектолитар ће тако бити добар. У моменту када креће из бокорења у влатање треба јој дати азота. Није исто добити три и шест тона, четири и осам тона. Неко ће радити на два хектара као што ће Јовановић радити на хектар. То је циљ сваке производње. У овој години када сви имају проблема овде их нема ““ истиче Симић.
Планови за наредни период су велики. На родитељском имању Милорад са синовима, такође факултетски образовним људима, има и три хектара засада крушке виљамовке.
- Овде сам се родио, одрастао и овде имам намеру да завршим. После завршеног факултета радио сам у привреди, у некадашњем комбинату АИК Шабац. Прво запослење ми је било у „Млекари“ где сам и завршио свој радни век. Породична кућа ми је у Шапцу. Тамо живим са супругом. Имам два сина и четворо унучића. Свему овоме сам се вратио из љубави. То је и неки завет мојим родитељима. Не смете дозволити да се имање запусти. Жао ми је што нисам млађи јер бих још више радио.
ПРЕПОРУКА
Како је последњих година примећена веће појава фузариозне штурости класова пшенице, која доводи чак и до 60% смањења приноса услед појаве штурих зрна, палежи клијанаца и слично, препорука дипл. инж. заштите биља из ПССС Шабац Славице Максимовић је употреба фунгицида за сузбијање болести уз правилно дозирање.
- Осим на пшеници обољење је врло често и значајно на кукурузу. Може да се појави и на другим стрним житима (јечам, овас, раж, пиринач), као и на другим биљним врстама, нпр. соји, парадајзу, грашку, луцерки. За сузбијање болести код пшенице, поготово инфекције класа, који се најчешће јавља у време цветања, преко тучка цветова, користити „Антре“ и то у количини 1,5 л/ха, „Амистар Еџтра“ 0,75 л/ха, „Царамба ЕЦ“ 1,2/1,5 л/ха (пепелница, пегавост, рђа, фузариум) и „Дует Ултра“ 0,6 л/ха (фузариум).
- У овој производњи, мислим на пшеницу, сам аматер. Када сам отишао у пензију решио сам да покренем породично имање. Иако имам шездесет седам година навикао сам да слушам људе у струци. Откако сам кренуо са производњом редовно се консултујем са људима из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац, а посебно са Дарком Симићем по питању ратарске производње и припреме земљишта. Та сарадња је уродила плодом тако да и ове године очекујемо добре приносе. Трудим се да све што урадимо буде квалитетно и по стандардима ““ каже Јовановић.
Прошлогодишњи принос на поменутој њиви био је пет и по тона, а пре три године чак седам тона. И 2014. године, у време поплава, такође је забележен рекордни принос али како није све одрађено као ове године било је доста полога.
- Ове године сам јој давао све што треба. Заштита од болести, регулатор раста да не полеже. Добила је фолијарну прихрану „Славол“. Сад ће ићи заштита од фузаријума. У косултацији са Симићем пре две године на површини од три хектара урађено је подривање земљишта на дубини од седамдесет центиметара. Иначе, стрњиште, кад се пожање пшеница, не пали се него се заорава, а минерална ђубрива земљиште добија по препоруци. Сваке године вршимо анализу земљишта и по препоруци људи из ПССС Шабац дајемо онолико колико је њој потребно ““ открива тајну успеха Јовановић.
Задовољан постигнутим је и Дарко Симић, дипл. инж. ратарства из ПССС Шабац, који је приликом обиласка парцеле истакао да је код стрних жита најбитније време, начин и количина примене хранива, односно минералних ђубрива.
- Одговорно тврдим да све ратарске културе у осамдесет одсто гладују. Само правилна примена и то у време када је најактивнији коренов систем, који ће да усвоји оно што му сервирамо, може довести до добрих резултата када су у питању приноси. Свесни смо да је у питању финансијски моменат тако да се већина пољопривредних произвођача управља према приливу средстава, а не према фенофази биљака и њиховим потребама у датом тренутку. На овој парцели после хемијске анализе земљишта заоравањем је унета одређена количина ђубрива са наглашеним фосфором. Како је после Нове године, да кажемо у другом делу вегетације, добила све што је потребно током зимског бокорења, омогућено јој је да се фино избокори тако да сада имамо сјајан бокор. Пшеница сада има одличан однос биомасе и класа. Зрно ће бити крупно, вероватно наливено. Хектолитар ће тако бити добар. У моменту када креће из бокорења у влатање треба јој дати азота. Није исто добити три и шест тона, четири и осам тона. Неко ће радити на два хектара као што ће Јовановић радити на хектар. То је циљ сваке производње. У овој години када сви имају проблема овде их нема ““ истиче Симић.
Планови за наредни период су велики. На родитељском имању Милорад са синовима, такође факултетски образовним људима, има и три хектара засада крушке виљамовке.
- Овде сам се родио, одрастао и овде имам намеру да завршим. После завршеног факултета радио сам у привреди, у некадашњем комбинату АИК Шабац. Прво запослење ми је било у „Млекари“ где сам и завршио свој радни век. Породична кућа ми је у Шапцу. Тамо живим са супругом. Имам два сина и четворо унучића. Свему овоме сам се вратио из љубави. То је и неки завет мојим родитељима. Не смете дозволити да се имање запусти. Жао ми је што нисам млађи јер бих још више радио.
ПРЕПОРУКА
Како је последњих година примећена веће појава фузариозне штурости класова пшенице, која доводи чак и до 60% смањења приноса услед појаве штурих зрна, палежи клијанаца и слично, препорука дипл. инж. заштите биља из ПССС Шабац Славице Максимовић је употреба фунгицида за сузбијање болести уз правилно дозирање.
- Осим на пшеници обољење је врло често и значајно на кукурузу. Може да се појави и на другим стрним житима (јечам, овас, раж, пиринач), као и на другим биљним врстама, нпр. соји, парадајзу, грашку, луцерки. За сузбијање болести код пшенице, поготово инфекције класа, који се најчешће јавља у време цветања, преко тучка цветова, користити „Антре“ и то у количини 1,5 л/ха, „Амистар Еџтра“ 0,75 л/ха, „Царамба ЕЦ“ 1,2/1,5 л/ха (пепелница, пегавост, рђа, фузариум) и „Дует Ултра“ 0,6 л/ха (фузариум).
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
