НОРМАЛНО ИМ ЈЕ СВЕ ШТО НИЈЕ НОРМАЛНО

Бранислав Трифуновић је један од наших најактивнијих глумаца. Човек који има петљу да ради оно што воли, да каже оно што мисли, човек који неће да прави труле компромисе. Свестан чињенице да припада огромној мањини у својој земљи, бори се да допре до свакога коме би његова реч нешто значила.
Зашто све представе у којима глумите имају сажну друштвену поруку и ретко кога могу да оставе равнодушним?
- Вероватно одговор лежи у томе да желим да говорим о времену у ком живим. Мислим да је окружење у ком смо принуђени да стварамо исцеђено и исцрпљено разноразним политикама које заслужују снажан одговор и реакцију која се мора чути иначе ћемо доспети у ситуацију да нећемо више смети ни да говоримо, мада ми се чини да смо одавно у томе.
Да ли постоји шаблон по којем бирате те улоге?
- Не постоји шаблон, постоје теме које ме занимају, постоје редитељи које волим или које бих могао да заволим, и постоје глумци са којима бих желео увек да радим.
Имали смо прилике да у Шапцу гледамо представу „Доктор Нушић“. Видели смо и због чега је изазвала толику пажњу. Али, та представа не може да се игра у једном позоришту у којем је настала - Крушевачком. А, и Ви не можете да играте у граду у којем сте рођени - Крушевцу?
- На премијери смо већ имали реакције разноразних саветника председника државе који су имали указање истог на сцени позоришта, иако се нигде јасно не показује. Ваљда кад говориш о куповини диплома, чак и загрижени љубитељи шефа државе мало слежу раменима. Затим је одређени керамичар у оделу министра захтевао да се Кокан Младеновић и ја одстранимо из позоришта док је он ту, иначе ће позориште имати проблем..иако никад није ни ушао у њега, нажалост. Али, то само говори од кога тј. од чега је ова власт састављена.
За много у Србији Ви и Кокан Младеновић сте светло на крају тунела. Може ли се културом победити безумље?
- Мислим да је тунел предуг, па ваљда жеља да живимо у неком бољем друштву, паметнијем и праведније쓦 Не видим ништа друго сем тога. Морало би да са културом победимо, али је безумље толико моћно да му ни култура не може ништа.
Ускоро гостујете са „Јулијем Цезаром“ у Шапцу. Како гледате на то да Шабац из свог буџета издваја седам посто за културу, а да су се, на пример, локални политичари из СНС бунили против тога?
- И то је нешто што говори о тим политичарима. Када су током Другог светског рата Черчилу понудили смањење буџета за културу зарад повећања војног, он им је одговорио: “а, за шта се онда боримо“. Ти којима смета толики буџет за културу вероватно би више уживали у кројењу војног буџета. Ја бих радије да не мислим о њему, о том војном буџету.
Као неко ко је веома друштвено активан, како комантеришете изборне резултате и целу гужву у вези са објављивањем коначног изборног скора?
- Чини ми се да са толиким бројем неправилности пре и за време избора једино могуће решење било је да се понове и да се обезбеди услов за нормално одржавање истих. Овако је цео процес доведен у питање, али то овима на власти не смета као што им не смета ни то што је 30 људи под фантомкама срушило улицу у центру града. Ваљда им је нормално све што није нормално.
Ви нисте имали проблема да се јавно изјасните и да подржите ДС на изборима. Да ли је то била лака или тешка одлука?
- У том тренутку врло лака, јер ми се учинило да су избори и расписани да би и таква опција била елиминисана. Пуно пута сам био разочаран од те исте странке, али ми то не даје за право да дозволим да нестане нешто што је иоле грађанско на овој политичкој сцени. Мислим да смо сви који смо то потписали у ствари дали кредит ДС да се преформулише и очисти. И, надам се да ће се то и десити.
УЖИВАМО ЗБОГ ПУБЛИКЕ
Све чешће имате заједничке пројекте са братом Сергејем. Видећемо вас заједно у „Цезару“, а у биоскопима је и Ваш први заједнички филм ““ Бурек. Ко се лепше осећа у тим пројектима?
- Надам се да се публика најлепше осећа. То што радимо, радимо због гледалаца. Мада, искрено, и и ми баш уживамо.