У СУСРЕТ ПРОМОЦИЈИ РОМАНА „МАЛИ ПАРИЗ“ АНЂЕЛКЕ РАДОВАНОВИЋ
ИЗВУЋИ ОД ЗАБОРАВА
Посвећено родном граду историјско прозно дело оцртава период Јевремовог златног доба осликаног списатељским пером
Ових дана у издању Књижевне омладине Србије изашло је ново прозно дело Шапчанке Анђелке Радовановић које представља историјски омаж родном граду. Роман „Мали Париз“, на известан начин је наставак „Бејудерлема“ у коме централни део заузима прича о Тврђави на Сави у петнаестом веку. Читалац ће овог пута имати прилику да завири у 1816. годину када је у Шабац пристигао Јеврем Обреновић који ће од града направити праву малу метрополу.
- Јако сам везана за Шабац. После „Бејудерлема“ напокон је изашао и „Мали Париз“. На објављивање чекају „Нежни акорди љубави у олујним ветровима рата“ где обрађујем Шабац од 1936. до 1942. године и „Шанин шор“ који описује послератно време и начин живљења Шапчана. То сам врло детаљно описала кроз моју улицу која се некада звала Шанин шор, а данас носи име Милоша Поцерца. То је један циклус са којим сам заокружила причу посвећену мом родном граду Шапцу и кога, нормално, јако пуно волим. Нека то буде неки дуг јер сам заиста желела да људи, и они који су живели ту, ту се родили и који су дошли, сазнају о историји Шапца. Сва моја настојања иду ка томе ““ каже Анђелка.
Време проведено у истраживачком раду у Библиотеци и по интернету за њу није протраћено јер, обузета некадашњим ентузијазмом Јеврема Обреновића, сазнала је много тога што јој је помогло да дочара некадашња времена у којима је Шабац стасавао у модеран град.
- У Јеврему се пробудио, хајде да кажемо, онај наш чувени инат, можда и ентузијазам. Био је јако напредан човек за то време, визионар. Имао је страховиту енергију. Мало се заинатио и одлучио да од Шапца направи други град у Србију после Београда а по угледу на „европејске“, како је сам говорио. Фасцинантно је како је од Шапца, претвореног малтене у згариште, успео да створи град који је у свему предњачио. Да не говоримо о првим прозорима на његовом конаку, клавиру, прибору за јело и слично. У току истраживања много сам се везала за његову ћерку Анку која је била изузетна личност. Јевремово најнапредније дете када је у питању образовање, прва српска књижевница, чувена на свим дворовима Европе. Оно што ми је засметало је сам положај жена у то време. Њихова немогућност школовања, потчињеност неписаним правилима преузетим од Турака и слично.
У години када се прославља двеста година од доласка Јеврема Обреновића објављивање романа дошао је као извесна захвалница за све оно што је урадио.
- Случајно или судбински? Шта рећи. Књига је послата Књижевној омладини Србије још прошле године али због финансијских разлога тек ове године је штампана. Мислим да је провиђење све то удесило и драго ми је због тога.
О овоме и много чему што је дотакло ауторку заинтересовани Шапчани могу чути и видети на промоцији књиге у уторак 31. маја са почетком у 20 часова у Шабачком позоришту.
- Свима који имају времена, воље, упућујем позив од срца да се тај дан појаве у позоришту како би се мало боље упознали са историјом нашег града. Том приликом чуће мишљење представника Издавачке куће Књижевна омладина Србије. Делове романа читаће чланови Драмске секције Шабачке гимназије. Моћи ће да се чују и песме Цицварића, као и „Што се боре мисли моје“ коју је написао Кнез Михаило ““ поручила је Анђелка.
- Јако сам везана за Шабац. После „Бејудерлема“ напокон је изашао и „Мали Париз“. На објављивање чекају „Нежни акорди љубави у олујним ветровима рата“ где обрађујем Шабац од 1936. до 1942. године и „Шанин шор“ који описује послератно време и начин живљења Шапчана. То сам врло детаљно описала кроз моју улицу која се некада звала Шанин шор, а данас носи име Милоша Поцерца. То је један циклус са којим сам заокружила причу посвећену мом родном граду Шапцу и кога, нормално, јако пуно волим. Нека то буде неки дуг јер сам заиста желела да људи, и они који су живели ту, ту се родили и који су дошли, сазнају о историји Шапца. Сва моја настојања иду ка томе ““ каже Анђелка.
Време проведено у истраживачком раду у Библиотеци и по интернету за њу није протраћено јер, обузета некадашњим ентузијазмом Јеврема Обреновића, сазнала је много тога што јој је помогло да дочара некадашња времена у којима је Шабац стасавао у модеран град.
- У Јеврему се пробудио, хајде да кажемо, онај наш чувени инат, можда и ентузијазам. Био је јако напредан човек за то време, визионар. Имао је страховиту енергију. Мало се заинатио и одлучио да од Шапца направи други град у Србију после Београда а по угледу на „европејске“, како је сам говорио. Фасцинантно је како је од Шапца, претвореног малтене у згариште, успео да створи град који је у свему предњачио. Да не говоримо о првим прозорима на његовом конаку, клавиру, прибору за јело и слично. У току истраживања много сам се везала за његову ћерку Анку која је била изузетна личност. Јевремово најнапредније дете када је у питању образовање, прва српска књижевница, чувена на свим дворовима Европе. Оно што ми је засметало је сам положај жена у то време. Њихова немогућност школовања, потчињеност неписаним правилима преузетим од Турака и слично.
У години када се прославља двеста година од доласка Јеврема Обреновића објављивање романа дошао је као извесна захвалница за све оно што је урадио.
- Случајно или судбински? Шта рећи. Књига је послата Књижевној омладини Србије још прошле године али због финансијских разлога тек ове године је штампана. Мислим да је провиђење све то удесило и драго ми је због тога.
О овоме и много чему што је дотакло ауторку заинтересовани Шапчани могу чути и видети на промоцији књиге у уторак 31. маја са почетком у 20 часова у Шабачком позоришту.
- Свима који имају времена, воље, упућујем позив од срца да се тај дан појаве у позоришту како би се мало боље упознали са историјом нашег града. Том приликом чуће мишљење представника Издавачке куће Књижевна омладина Србије. Делове романа читаће чланови Драмске секције Шабачке гимназије. Моћи ће да се чују и песме Цицварића, као и „Што се боре мисли моје“ коју је написао Кнез Михаило ““ поручила је Анђелка.
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
