СЛИКА НАШИХ ДАНА

Власт у Србији је добра. Треба јој се приклонити и сваки комад свога срца дати. Издајник је свако ко се усуди да критикује власт. Власт је овде одувек била брижна према нама и све нам је дала. Зашто би неко пљувао по њој? Лако је пљувати, а тешко је заврнути рукаве и радити. Власт води рачуна о својим радницима и све даје од себе не би ли за те исте раднике обезбедила радна места и сачувала их од приватизације. Власти треба веровати јер се она одувек држала својих принципа и своје идеологије. Никакав страни утицај и капитал нису утицали на нашу власт. Наши владари су људи чисте савести, руке им никад нису биле крваве и немају шта да крију пред Европом, остатком света, а поготово пред нама јер врло добро знамо ко су, каже млади редитељ Марко Торлаковић поводом прве изведбе драме „Ревизор за југоисток“ Светислава Басаре.
Управо о тој власти, искарикираној, доведеној до апсурда, огољеној до саме сржи, у свој својој жабокречини која на видело избацује неморал, незаситост влашћу, бесправно богаћење, потчињеност, притворност, понизност, лицемерство, незајажљивост... проговорило се на Великој сцени „Љубиша Јовановић“. И овога пута глумачки ансамбл у саставу Слободан Петрановић Шарац (Земљак), Деана Костић (Ордагићка), Синиша Максимовић (Субашић), Милош Војновић (Радаковић), Боривој Божанић (Драги), Анета Томашевић (Милијана), Драгана Радојевић (Маријана), Страхиња Баровић (Боби), Никола Брековић (Џо), Марко Иванковић (Тоза), Кристина Пајкић (Драгица), Павле Николић (Дечак), предвођен Владимиром Милојевићем у улози Карагаће, донео је горко-слато-киселу пародично-хумористичну критику друштвених прилика у Србији. Слика наших дана у свим својим нијансама сиве и црне са понеким бљеском илити покушајем постављања правих ствари на право место.
Сведена сценографија Сташе Јамушакова, упечатљиви костими Драгице Лаушевић, шминка Гордане Баровић са пренаглашеним карактерним цртама, уз дизајн звука Илије Ђорђевића допринели су свеопштој атмосфери која је више него забавила публику уз онај неизоставни осећај већ доживљеног животног искуства. Искуства које нам је по ко зна који пут показало колико је танка линија између позиције и опозиције.