МАТУРА

Пробудио сам се са истовременим осећањем задовољства и непознатог немира. Гимназија је остала иза мене. Ипак су то били лепи дани, без обзира на свакодневна питања: „Је л“™ предаје? Шта пита?“ На крају сам налазио оправдања за све поступке професора и никог нисам мрзео. Ни професорку музичког, која ми је дала двојку на матурском испиту, иако сам тако добро обрадио Вердија, да сам могао и део који је певао хор Јевреја да одзвиждим, нити професора српског који ми је давао тројке на писменим задацима. Једном приликом сам прочитао целом разреду састав о патњама наших вршњака за време земљотреса у Скопљу и тада су се дечаци уозбиљили, а девојчице засузиле. Нисам мрзео ни професора математике који ме је мучио задацима из геометрије. Па шта, све је прошло, од сада ћу сам о свему да одлучујем!
„Данас ти је матура, а ниси нешто расположен!“ - рекла ми је мајка за доручком. Одговорио сам да није истина, а залогај ми је застао у грлу. Нису ми пријале поховане шницле са ротквицама.
Хранићу се у мензи, као и остали, шта ми фали? Брзо доће викенд, па кад навалим - пролазило ми је кроз главу. Само да није овог пријемног, упропастиће ми лето.
„Поправи лептир машну, искривила се! Вода се не баца када се иде на матуру!“ - чуо сам глас иза себе.
На улици ме чекала девојка и одмах се припила уз мене, скидајући ми са лица остатке сасушене крви, изазване неспретним бријањем. Закашљао сам се после дубоко увученог дима од цигарете. Нисам јој дозволио да ме испрати до краја.
У холу сам затекао другове са широким осмесима, чак и оне који нису имали лепе зубе и сви до једног су имали запаљене цигарете. Девојке, у дугим хаљинама, већ су се њихале, уз звуке тихе музике која је допирала из сале.
Стао сам за шанк, до разредног старешине, а цигарету нисам више крио. Наручио сам две чаше црног вина. Знао сам да воли да попије, али он је то вешто крио од нас, а и од осталих, налазећи убоге кафане на периферији и многи су мислили да воли шетњу и чист ваздух. Изванредно је предавао, успевајући да нам одржи пажњу читав час и није нас кажњавао, иако је веома често било разлога за то.
„Само ти пуши, сада си академски грађанин!“ - као да ми је читао мисли.
„Шта ћеш да студираш?“ Гомилале су се чаше вина. Нисам се одазивао на позиве другова и другарица, али су ми изгледали све лепши и лепши. Шта да упишем? Не иде ми се на факултет! Како Шабац да напустим? Моју кућу... Осећао сам снажне прободе у слепоочницама. Назирао сам ликове око себе.
Разредни старешина ме ухватио под руку и извео у ноћ.