ПРОСЛАВЉЕНО ПОЛА ВЕКА МАТУРЕ
ВИДИМО СЕ ДОГОДИНЕ
Генерација која је заршила Школу ученика у привреди давне 1966. године, прославила је недавно педесет година матуре.
- То је било још у време када је ШУП био на месту где је данас Пољопривредна школа, касније смо прешли у Економску. Наш разредни старешина, професор Мома Лукић, предавао нам је аранжирање и робу. После три године, када смо завршили, он је зашао по продавницама да нас нађе и натерао нас да наставимо школовање. Као отац нам је био, каже Мишко Павић.
Професор Лукић није изневерио своје ученике ни на прослави поводом пола века матуре. Иако у дубокој старости, у деведесет и четвртој години, а последњих тридесет и шест болује од дијабетеса, дошао је на штакама, „пун воље и живота“.
- Кад сам га позвао да га питам како му је било на прослави, рекао ми је: „Презадовољан сам, али имам једну молбу. Ако будем жив идуће године, окупите се у мојој кући, а ја ћу платити сав трошак“, каже Павић кроз сузе, са поштовањем и љубављу према свом професору какву одавно нисмо ни чули, ни видели.
- То је било још у време када је ШУП био на месту где је данас Пољопривредна школа, касније смо прешли у Економску. Наш разредни старешина, професор Мома Лукић, предавао нам је аранжирање и робу. После три године, када смо завршили, он је зашао по продавницама да нас нађе и натерао нас да наставимо школовање. Као отац нам је био, каже Мишко Павић.
Професор Лукић није изневерио своје ученике ни на прослави поводом пола века матуре. Иако у дубокој старости, у деведесет и четвртој години, а последњих тридесет и шест болује од дијабетеса, дошао је на штакама, „пун воље и живота“.
- Кад сам га позвао да га питам како му је било на прослави, рекао ми је: „Презадовољан сам, али имам једну молбу. Ако будем жив идуће године, окупите се у мојој кући, а ја ћу платити сав трошак“, каже Павић кроз сузе, са поштовањем и љубављу према свом професору какву одавно нисмо ни чули, ни видели.
М.Ф.
Најновији број
11. април 2024.
