СТОЧАРСТВО У МАЧВИ НА УДАРУ КРИЗЕ
ПРЕДЊАЧИ СИМЕНТАЛСКА РАСА
На изложбама стоке у Богатићу, специјални жири има проблема да прогласи најбоље, без обзира што производња квалитетног јунећег меса у Србији из године у годину стагнира
И поред бројних поремећаја на тржишту и сталног дефицита у обезбеђењу квалитетног јунећег меса, сточари у 14 села општине Богатић, имају квалитетан сточни запат говеда сименталске расе. То је готово увек видљиво и итетако изражено на годишњој изложби ове врсте стоке у Богатићу. Нема сумње да сточарство у Србији, губи корак пред свеопштом кризом и производња квалитетног говеђег меса има тенденцију пада и у овом традиционално сточарском крају али тај негативан тренд је овде мало успорен.
- У овом случају за нас али верујем и ширу заједницу је веома важно што смо на неки начин афирмисали сименталску расу. Она је, као што је и на сајму уочљиво распрострањена шире на нашем подручју. То је важно због могућег извоза квалитетног јунећег меса али ова раса не заостаје много, ако се правилно негује ни у давању квалитетног млека. У сваком случају потомци имају леп изглед и дају врхунски квалитет, како меса, тако и млека, каже угледни ветеринар, доктор Остоја Даничић из Богатића.
И ако стручњаци Дирекције за пољопривреду и село општине Богатић, заједно са другим члановима жирија из ове области, редовно обиђу штале овдашњих домаћина, избор за сајамску презентацију увек буде тежак. Проблем је уствари још увек велика понуда, без обзира што криза у сточарству не мимоилази ни ово подручје.
- Нашли смо се у врло неугодној ситуацији. Годинама трпимо терет велике кризе и модерни обори у које је својевремено уложено много новца су све празнији. Министарство стално пласира неке нове стратегије без чврстих уговора, а то је за ову производњу изузетно значајно. Изложени смо најсуровијим захтевима тржишта у које су наши сточари ушли неприпремљени. И то је разлог што многи између осталог излаз траже у сваштарењу. С друге стране губи се корак у производњи и извозу квалитетног јунећег меса, по чему смо били итекако препознатљиви у свету, каже пољопривредник Небојша Радовановић из Богатића, који обрадом 30 хектара плодних ораница, што својих, што у закупу, наставља породичну традицију у пољопривредној производњи коју је успешно проводио и његов деда.
Овдашњи произвођачи, попут Небојше се жале на тренутно несношљиве услове производње у сточарству због чега су принуђени да смањују број стоке, како би смањили губитке. Већина их је изгубила сваку наду у помоћ са стране и принуђени су да се сналазе како знају и умеју, не би ли сачували основно стадо, будући да се до тога тешко долази, а лако га је уништити. Свакако грешке могу имати далекосежне последице и тешко их је исправити.
У потреби стручног приступа и адекватној помоћи сточарима, сви се слажу али су акције често кратког даха и привремене.
- Матичење оваквих грла је веома важно, као и њихова правилна исхрана. Осим тога, важно је чути и у каквим просторијама их држати, све ради бољег здравља, квалитетнијег меса и млека. У сваком случају важно је превентивно деловање, а читав програм мера које редовно спроводимо везан је и за промет животиња, каже докторка ветерине Весна Јерковић, напомињући да је основни циљ спречавање појава заразе и њеног ширења, побољшање исхране и држања стоке.
За сада без обзира на све теже услове привређивања у овој области рада није било појаве тежих болести код животиња, које би се могле негативно одразити и на људе.
- У овом случају за нас али верујем и ширу заједницу је веома важно што смо на неки начин афирмисали сименталску расу. Она је, као што је и на сајму уочљиво распрострањена шире на нашем подручју. То је важно због могућег извоза квалитетног јунећег меса али ова раса не заостаје много, ако се правилно негује ни у давању квалитетног млека. У сваком случају потомци имају леп изглед и дају врхунски квалитет, како меса, тако и млека, каже угледни ветеринар, доктор Остоја Даничић из Богатића.
И ако стручњаци Дирекције за пољопривреду и село општине Богатић, заједно са другим члановима жирија из ове области, редовно обиђу штале овдашњих домаћина, избор за сајамску презентацију увек буде тежак. Проблем је уствари још увек велика понуда, без обзира што криза у сточарству не мимоилази ни ово подручје.
- Нашли смо се у врло неугодној ситуацији. Годинама трпимо терет велике кризе и модерни обори у које је својевремено уложено много новца су све празнији. Министарство стално пласира неке нове стратегије без чврстих уговора, а то је за ову производњу изузетно значајно. Изложени смо најсуровијим захтевима тржишта у које су наши сточари ушли неприпремљени. И то је разлог што многи између осталог излаз траже у сваштарењу. С друге стране губи се корак у производњи и извозу квалитетног јунећег меса, по чему смо били итекако препознатљиви у свету, каже пољопривредник Небојша Радовановић из Богатића, који обрадом 30 хектара плодних ораница, што својих, што у закупу, наставља породичну традицију у пољопривредној производњи коју је успешно проводио и његов деда.
Овдашњи произвођачи, попут Небојше се жале на тренутно несношљиве услове производње у сточарству због чега су принуђени да смањују број стоке, како би смањили губитке. Већина их је изгубила сваку наду у помоћ са стране и принуђени су да се сналазе како знају и умеју, не би ли сачували основно стадо, будући да се до тога тешко долази, а лако га је уништити. Свакако грешке могу имати далекосежне последице и тешко их је исправити.
У потреби стручног приступа и адекватној помоћи сточарима, сви се слажу али су акције често кратког даха и привремене.
- Матичење оваквих грла је веома важно, као и њихова правилна исхрана. Осим тога, важно је чути и у каквим просторијама их држати, све ради бољег здравља, квалитетнијег меса и млека. У сваком случају важно је превентивно деловање, а читав програм мера које редовно спроводимо везан је и за промет животиња, каже докторка ветерине Весна Јерковић, напомињући да је основни циљ спречавање појава заразе и њеног ширења, побољшање исхране и држања стоке.
За сада без обзира на све теже услове привређивања у овој области рада није било појаве тежих болести код животиња, које би се могле негативно одразити и на људе.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
