ЗНАЧАЈАН ДАН ЗА ВИСОКУ ПОЉОПРИВРЕДНУ ШКОЛУ
ЗНАЊЕ МОРА ДА УНАПРЕДИ ИМАЊЕ
Према речима директора Високе пољопривредне школе проф. др Раденка Степића, они планирају да имају много активнију улогу у креирању аграрне политке у овом региону. Академик Драган Шкорић сматра да је Болоњска декалрација уназадила високо школство. Стране компаније су нам узеле једну продуктивну генерацију, каже Шкорић
Висока пољопривредна школа струковних студија у петак је била домаћин научно ““ стручног скупа “Образовање за модерну пољопривреду“. Скуп су организовали Српска академија наука и уметности, Академија инжењерских наука Србије, Висока пољопривредна школа струковних студија Шабац и Заједница средњих пољопривредних школа Србије. На отварању су се окупљенима обратили директор ВПШ проф. др Раденко Степић, генерални секретар Српске академије наука и уметности академик Марко Анђелковић и председник Академског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић.
Директо ВПШ Раденко Степић објаснио је да је ова школа пре десетак година била пред затварањем, а да је пре неколико година прогвлашена за најбољу струковну школу у Србији. Данас су такође високопозиционирани, па сарадња са САНУ не треба да чуди.
-Када сте добри сви вас траже, па не постоји проблем да се организује један овако значајан догађај. Захваљујући личним познанствима, али и пријатељствима неких од ових професора са школом, иницијатива је потекла са њихове стране. Ми смо то са задовољством прихватили и за нас ово има значај у сваком смислу, каже Степић.
Према речима директора ВПШ, они планирају да имају много активнију улогу у креирању аграрне политке у овом региону. Један број њихових професора учествовао је у изради Стратегије за развој пољопривреде града Шапца, донете почетком ове године, за наредне четири.
-Када треба решити неки проблем и донети неку одлуку, углавном се тражи савет од школа и институција које имају специфичну тежину. Као институција у области пољопривреде желимо такву улогу да можемо нешто да изменимо, не само кроз едукацију кадра, него и кроз учешће у креирању аграрне политике, истиче Степић.
Академик Драган Шкорић на скупу је говорио о образовању науци и селу. Дотакао се слабих тачака у образовању у пољопирвреди у нашој држави. Сматра да постоји доста недостатака везаних за образовање младих људи, почев од основне школе, па све до универзитета.
-Код нас се не добија практично знање, које људе оспособљава да постану добри произвођачи. Сви по завршетку школе журе да се запосле у државној служби, уместо да буду носиоци прозводње. То се посебно односи на оне са средњошколским образовање, који су углавном из села и имају породична имања. Знање које они стекну треба да пренесу на то имање и унапреде породичну производњу и то не само у смислу примарне производње хране, него и прераде, истиче Шкорић.
Према његовим речима, суштина би била да у селима имамо већи број прехрамбених јединица као породичних предузећа која ће оно што произведу прерадити и тако створити већи доходак. Шкорић наводи да је циљ створити финални производ, било кроз сточарство или неку другу прехрамбену активност.
Шкорић сматра да је Болоњска декалрација уназадила високо школство. Каже да је оно што је некада био дипломски сада ранг мастера, а некадашњи магистарски сада је докторат.
-Ниво знања је нижи него у нашем некадашњем класичном систему, које је било знатно боље оргазнизовано и давало је квалитетнији кадар. Дошло је до пада и у науци, јер млади одлазе у мултинационалне компаније, а домаћа наука остаје у подређеном положају. Стране компаније су нам узеле једну продуктивну генерацију. Оне који су се школовали и докторирали су “покупили“, остала нам је стара генерације и почетници, каже Шкорић.
Академик сматра да је проблем нашег високог школства и у томе што нема довољно практичне наставе, јер већина факултета нема услове за то. Сматра да би приватизација лабораторија била добар потез.
-Методе био ““ технологије брзо напредују. Ми то користимо знатно спорије и постајемо мање важни. То је велики проблем и Држава треба да сагледа стање и уради реорганизацију науке и да оне који се баве селекцијом и семенарством приватизује, јер приватници могу брже у трку са великим мултинационалним компанијама, истиче Шкорић.
Теме о којима се говорило на скупу нису се тицале само високошколског образовања, него су потенцирале значај свих нивоа образовања за развој пољопривреде Србије. Стручном предавању су поред професора присуствовали и поједини ученици ове школе.
Мирјана Брајовић из Слепчевића, студент ратарства и повртарства, завршила је Средњу пољопривредну школу и истиче да јако воли пољопривреду и да намерава да се бави тиме у животу. Каже да је на овом скупу научила доста тога новог.
-Наше знање би могло да унапреди више практичне наставе и то од прве године, а не да је имамо само у трећој. Саветовала бих младе да остане у селу, јер пољопривреда пружа доста могућности. Када завршим школу, планирам и даље да се усавршавам. Волела бих да радим у школи или неком институту, али поред тога ћу сигурно имати и свој расадник, где ћу практично моћи да применим знања стечена током школовања, каже Мирјана Брајовић.
Закључци са овог скупа упућени су надлежним државним органима.
Успешни на агрономијади
Студенти Високе пољопривредне школе струковних студија на Агрономијади одржаној у Будви протекле седмице остварили су до сада највећи успех и освојили укупно четврто место. Освојена су три трећа места у квизу знања и треће место на научно ““ стручном раду. Поред тога, били су најбољи у женском фудбалу, а трећи у мушком и други у женској одбојци. Студенткиња ове школе, Слађана Глумчевић, проглашена је за најбољу играчицу фудбала.
Директо ВПШ Раденко Степић објаснио је да је ова школа пре десетак година била пред затварањем, а да је пре неколико година прогвлашена за најбољу струковну школу у Србији. Данас су такође високопозиционирани, па сарадња са САНУ не треба да чуди.
-Када сте добри сви вас траже, па не постоји проблем да се организује један овако значајан догађај. Захваљујући личним познанствима, али и пријатељствима неких од ових професора са школом, иницијатива је потекла са њихове стране. Ми смо то са задовољством прихватили и за нас ово има значај у сваком смислу, каже Степић.
Према речима директора ВПШ, они планирају да имају много активнију улогу у креирању аграрне политке у овом региону. Један број њихових професора учествовао је у изради Стратегије за развој пољопривреде града Шапца, донете почетком ове године, за наредне четири.
-Када треба решити неки проблем и донети неку одлуку, углавном се тражи савет од школа и институција које имају специфичну тежину. Као институција у области пољопривреде желимо такву улогу да можемо нешто да изменимо, не само кроз едукацију кадра, него и кроз учешће у креирању аграрне политике, истиче Степић.
Академик Драган Шкорић на скупу је говорио о образовању науци и селу. Дотакао се слабих тачака у образовању у пољопирвреди у нашој држави. Сматра да постоји доста недостатака везаних за образовање младих људи, почев од основне школе, па све до универзитета.
-Код нас се не добија практично знање, које људе оспособљава да постану добри произвођачи. Сви по завршетку школе журе да се запосле у државној служби, уместо да буду носиоци прозводње. То се посебно односи на оне са средњошколским образовање, који су углавном из села и имају породична имања. Знање које они стекну треба да пренесу на то имање и унапреде породичну производњу и то не само у смислу примарне производње хране, него и прераде, истиче Шкорић.
Према његовим речима, суштина би била да у селима имамо већи број прехрамбених јединица као породичних предузећа која ће оно што произведу прерадити и тако створити већи доходак. Шкорић наводи да је циљ створити финални производ, било кроз сточарство или неку другу прехрамбену активност.
Шкорић сматра да је Болоњска декалрација уназадила високо школство. Каже да је оно што је некада био дипломски сада ранг мастера, а некадашњи магистарски сада је докторат.
-Ниво знања је нижи него у нашем некадашњем класичном систему, које је било знатно боље оргазнизовано и давало је квалитетнији кадар. Дошло је до пада и у науци, јер млади одлазе у мултинационалне компаније, а домаћа наука остаје у подређеном положају. Стране компаније су нам узеле једну продуктивну генерацију. Оне који су се школовали и докторирали су “покупили“, остала нам је стара генерације и почетници, каже Шкорић.
Академик сматра да је проблем нашег високог школства и у томе што нема довољно практичне наставе, јер већина факултета нема услове за то. Сматра да би приватизација лабораторија била добар потез.
-Методе био ““ технологије брзо напредују. Ми то користимо знатно спорије и постајемо мање важни. То је велики проблем и Држава треба да сагледа стање и уради реорганизацију науке и да оне који се баве селекцијом и семенарством приватизује, јер приватници могу брже у трку са великим мултинационалним компанијама, истиче Шкорић.
Теме о којима се говорило на скупу нису се тицале само високошколског образовања, него су потенцирале значај свих нивоа образовања за развој пољопривреде Србије. Стручном предавању су поред професора присуствовали и поједини ученици ове школе.
Мирјана Брајовић из Слепчевића, студент ратарства и повртарства, завршила је Средњу пољопривредну школу и истиче да јако воли пољопривреду и да намерава да се бави тиме у животу. Каже да је на овом скупу научила доста тога новог.
-Наше знање би могло да унапреди више практичне наставе и то од прве године, а не да је имамо само у трећој. Саветовала бих младе да остане у селу, јер пољопривреда пружа доста могућности. Када завршим школу, планирам и даље да се усавршавам. Волела бих да радим у школи или неком институту, али поред тога ћу сигурно имати и свој расадник, где ћу практично моћи да применим знања стечена током школовања, каже Мирјана Брајовић.
Закључци са овог скупа упућени су надлежним државним органима.
Успешни на агрономијади
Студенти Високе пољопривредне школе струковних студија на Агрономијади одржаној у Будви протекле седмице остварили су до сада највећи успех и освојили укупно четврто место. Освојена су три трећа места у квизу знања и треће место на научно ““ стручном раду. Поред тога, били су најбољи у женском фудбалу, а трећи у мушком и други у женској одбојци. Студенткиња ове школе, Слађана Глумчевић, проглашена је за најбољу играчицу фудбала.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
