ЧАС ЈАХАЊА УЧЕНИКА ОШ „СВЕТИ САВА“ У ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ШКОЛИ
ЗОРА И ДРУГАРИ
Деца и коњи. Заједно су дефиниција радости. У то смо се уверили када смо, протеклог четвртка, посетили час јахања који похађају ученици ОШ „Свети Сава“ у Средњој пољопривредној школи. Стигли смо у тренутку када је Милица Маринковић узјахала кобилу Зору.
- Не могу да верујем, нисам знала да она то може и да јој тако прија, видно узбуђена мајка Марија је сабирала своје утиске.
Активности уз помоћ коња, базиране на основу контакта између човека и животиње, имају терапеутске учинке на све, без обзира на године, поремећај, проблем или болест. Јахањес развија снагу, поспешује равнотежу и координацију, стимулише мишиће и зглобове, позитивно утиче на развој говорно-језичких способности и вештина.
- Школу јахања имамо последње три године, а у протекле две се укључила школа „Свети Сава“. Морам да нагласим да није у питању класична хипотерапија коју планирамо да уведемо, а која захтева присуство медицинске сестре и обучених водича за хипотерапију, али свакако да има терапеутског учинка, деци прија дружење са коњима. Надам се да ћемо сарађивати и убудуће, посебно што ученици са посебним потребама настављају школовање код нас - после завршеног једногодишњег на смеру манипулант у производњи биља, наредне две године имају могућност да се образују на смеру цвећар вртлар, каже Предраг Савић, директор Средње пољопривредне школе са Домом ученика у Шапцу.
Према речима директорке ОШ „Свети Сава“ Снежане Радовановић, давно започета сарадња са Средњом пољопривредном школом, резултирала је и активношћу са коњима - Ми то не бисмо могли да приуштимо да нисмо наишли на добру вољу директора, инструктора, дефектолога и осталих чланова који су укључени у овај рад. Могу само да имам речи хвале и да будем задовољна што постоје људи који мисле на ову децу и који препознају значај терапије са коњима, не само у смислу психичког и физичког, већ и социјалног задовољења. Деца су после тога весела, пуна импресија и једва чекају да се поново врате.
Главни јунак ове приче је Зора, кобила благе нарави, која је, према речима инструктора, рођена за овако нешто - Коњ је животиња која осећа децу са посебним потребама, која имају прилику да науче много тога и видно напредују. Сваки пут се види помак у односу између њих и животиње. Догађало се, међутим, да су је хватали за ухо, стискали јако, штипали, уједали, она није реаговала, као ни на дечју цику и вриску, а коњима више смета бука него ишта. Зора је специфична, сродила се са њима, каже Милош Макевић, инструктор јахања, који се више од двадесет година професионално бавио коњичким спортом, ради и као поткивач коња, према којима гаји трајну, целоживотну љубав.
Циљ овог дружења је интеграција ученика са посебним потребама у активности којом се баве њихови вршњаци, као и, према речима дефектолога Мире Хани, која је иницијатор читаве приче, „унапређивање квалитета живљења кроз изванредне учинке јахања на опажање и моторику, социјалне вештине, комуникацију, менталне процесе и емоције, јачање самопоуздања и попуштање спазама“.
- Не могу да верујем, нисам знала да она то може и да јој тако прија, видно узбуђена мајка Марија је сабирала своје утиске.
Активности уз помоћ коња, базиране на основу контакта између човека и животиње, имају терапеутске учинке на све, без обзира на године, поремећај, проблем или болест. Јахањес развија снагу, поспешује равнотежу и координацију, стимулише мишиће и зглобове, позитивно утиче на развој говорно-језичких способности и вештина.
- Школу јахања имамо последње три године, а у протекле две се укључила школа „Свети Сава“. Морам да нагласим да није у питању класична хипотерапија коју планирамо да уведемо, а која захтева присуство медицинске сестре и обучених водича за хипотерапију, али свакако да има терапеутског учинка, деци прија дружење са коњима. Надам се да ћемо сарађивати и убудуће, посебно што ученици са посебним потребама настављају школовање код нас - после завршеног једногодишњег на смеру манипулант у производњи биља, наредне две године имају могућност да се образују на смеру цвећар вртлар, каже Предраг Савић, директор Средње пољопривредне школе са Домом ученика у Шапцу.
Према речима директорке ОШ „Свети Сава“ Снежане Радовановић, давно започета сарадња са Средњом пољопривредном школом, резултирала је и активношћу са коњима - Ми то не бисмо могли да приуштимо да нисмо наишли на добру вољу директора, инструктора, дефектолога и осталих чланова који су укључени у овај рад. Могу само да имам речи хвале и да будем задовољна што постоје људи који мисле на ову децу и који препознају значај терапије са коњима, не само у смислу психичког и физичког, већ и социјалног задовољења. Деца су после тога весела, пуна импресија и једва чекају да се поново врате.
Главни јунак ове приче је Зора, кобила благе нарави, која је, према речима инструктора, рођена за овако нешто - Коњ је животиња која осећа децу са посебним потребама, која имају прилику да науче много тога и видно напредују. Сваки пут се види помак у односу између њих и животиње. Догађало се, међутим, да су је хватали за ухо, стискали јако, штипали, уједали, она није реаговала, као ни на дечју цику и вриску, а коњима више смета бука него ишта. Зора је специфична, сродила се са њима, каже Милош Макевић, инструктор јахања, који се више од двадесет година професионално бавио коњичким спортом, ради и као поткивач коња, према којима гаји трајну, целоживотну љубав.
Циљ овог дружења је интеграција ученика са посебним потребама у активности којом се баве њихови вршњаци, као и, према речима дефектолога Мире Хани, која је иницијатор читаве приче, „унапређивање квалитета живљења кроз изванредне учинке јахања на опажање и моторику, социјалне вештине, комуникацију, менталне процесе и емоције, јачање самопоуздања и попуштање спазама“.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
