А ОД ВОЗАЧА БОМБОНА

У време отуђености и народски кратког фитиља гест ведрине и поштовања вредан је осврта. На путном правцу Шабац-Доње Црниљево, из разумљивих разлога нећемо навести превозника, возач старог кова завредео је поштовање путника на необичан начин.
Наиме, путнике, углавном децу дочекује бомбоном уз шармантан осмех. Ако су и старији расположени за тај гест бомбона не мањка. За свакога успут лепа реч и поздрав на уласку и изласку из аутобуса. За многе навикле и на супротна понашања скоро за неверовати. Млади, они најмлађи и старији тискају се уз необичног возача.
Кеса бомбона је ту да се нађе. И не би Срби били Срби да им ни добро не одговара. Питање је зашто то чини сумњичаво вртећи главом, истина појединци. Објашњење крајње учтиво да његово поимање посла датира из старих времена и, да се треба према ономе од кога се добија новац односити са пажњом.
Када сам последњи пут чуо ту реч, питам се као човек и наравно потписник ових редова. Где се деде та пажња то ми је још теже објаснити.
Али настрану моје размишљање иако се уклапа у став већине коју сам упознао у том аутобусу, клинци су пресретни и родитеље увек радознало питају при уласку на перон, да ли вози онај дека.
Многима дека а, за путнике мека, како неко примети на част превознику али у доказ да се реч човек и даље мора писати великим словом. Једног смо ето и упознали а има их. И то у свим узрастима у земљи Новака Ђоковића.