ПИСМА ЧИТАЛАЦА
Где престаје надлежност, а почиње малтретирање
Приморана сам да свој проблем, и проблем групе станара зграде у улици Краља Петра Првог 12 (Бенска бара) изнесем на овај начин јер институционално, и поред бројних покушаја, није било могуће решити га. У згради у којој станујем постоји хидрофор који производи несносну буку. Станари нижих спратова „осуђени“ су на неподношљив звук и ноћу и дању. За нас је мирна свакодневица недостижан сан. Поред чињенице да рад хидрофора ремети не само мир, већ нормалан живот, вибрације које производи опасне су по конструкцију зграде и то би надлежни требало да знају. Врло лако је проверљиво: додирнете ли комад намештаја или радијатор у стану, осетићете вибрације које не слуте добро.
Имајући у виду да је зграда стара више од 40 година и да хидрофор, за разлику од осталих зграда, до сада није мењан, однос надлежних према проблему станара је најблаже речено нецивилизацијски. Препуштени смо на милост и немилост (ипак немилост) служби које постоје да би решавале проблеме грађана и које грађани за то плаћају. Обраћала сам се свима који су могли да помогну: Заводу за јавно здравље, Одељењу за инспекцијске и стамбено-комуналне послове и ЈСП „Стан“, одговорном за одржавање зграде. Нико од њих није заинтересован да учествује у решавању проблема. Могло би се рећи и овако: нико од њих није заинтересован да ради свој посао. И то посао за који су плаћени из буџета.
Зато питам: где престаје надлежност, а почиње малтретирање?
Неодговорност предузећа „Стан“ у овом случају је слика беспомоћности грађана. Овде је очигледно реч о нестручности која се огледа у незаинтересованости, немању добре воље па и бахатости. Сви неопходни документи за реаговање на проблем станара у улици Краља Петра Првог 12 су достављени али нажалост, препуштени смо неодговорном и дрском понашању оних којима је поверено да брину о заједничком интересу станара. Управо ће то бити тема разговора са градоначелником Шапца, који би требало да зна како се градске службе односе према грађанима.
Својим нечињењем, за проблем је одговоран и председник Скупштине станара Миле Рашић. Пошто буку хидрофора не чује јер живи на вишем спрату, тиме му и не смета и зато не сматра потребним да се заузме за решавање проблема, односно замену дотрајалног хидрофора. Он још није разумео да је ту ради свих нас.
Овим писмом желимо да скренемо пажњу на наш проблем и немање воље надлежних да га реше. Тражимо своја грађанска, станарска и људска права, која ова држава гарантује. Очекујемо да наш проблем, који многима од нас нарушава здравље, буде решен онако како то правила колективног становања налажу. Да наш миран живот и здравље не зависе од воље или нестручности служби које постоје ради грађана. Надамо се да у граду који се хвали грађанском традицијом и позива на европске вредности, можемо остварити елементарно право ““ право на одмор и мир у сопственим становима.
Имајући у виду да је зграда стара више од 40 година и да хидрофор, за разлику од осталих зграда, до сада није мењан, однос надлежних према проблему станара је најблаже речено нецивилизацијски. Препуштени смо на милост и немилост (ипак немилост) служби које постоје да би решавале проблеме грађана и које грађани за то плаћају. Обраћала сам се свима који су могли да помогну: Заводу за јавно здравље, Одељењу за инспекцијске и стамбено-комуналне послове и ЈСП „Стан“, одговорном за одржавање зграде. Нико од њих није заинтересован да учествује у решавању проблема. Могло би се рећи и овако: нико од њих није заинтересован да ради свој посао. И то посао за који су плаћени из буџета.
Зато питам: где престаје надлежност, а почиње малтретирање?
Неодговорност предузећа „Стан“ у овом случају је слика беспомоћности грађана. Овде је очигледно реч о нестручности која се огледа у незаинтересованости, немању добре воље па и бахатости. Сви неопходни документи за реаговање на проблем станара у улици Краља Петра Првог 12 су достављени али нажалост, препуштени смо неодговорном и дрском понашању оних којима је поверено да брину о заједничком интересу станара. Управо ће то бити тема разговора са градоначелником Шапца, који би требало да зна како се градске службе односе према грађанима.
Својим нечињењем, за проблем је одговоран и председник Скупштине станара Миле Рашић. Пошто буку хидрофора не чује јер живи на вишем спрату, тиме му и не смета и зато не сматра потребним да се заузме за решавање проблема, односно замену дотрајалног хидрофора. Он још није разумео да је ту ради свих нас.
Овим писмом желимо да скренемо пажњу на наш проблем и немање воље надлежних да га реше. Тражимо своја грађанска, станарска и људска права, која ова држава гарантује. Очекујемо да наш проблем, који многима од нас нарушава здравље, буде решен онако како то правила колективног становања налажу. Да наш миран живот и здравље не зависе од воље или нестручности служби које постоје ради грађана. Надамо се да у граду који се хвали грађанском традицијом и позива на европске вредности, можемо остварити елементарно право ““ право на одмор и мир у сопственим становима.
Верица Трнинић
Најновији број
18. април 2024.
