СУСРЕТ ГЕНЕРАЦИЈА МАТУРАНАТА 1965/66. ШАБАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ, ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА
КАД КОСА ОСЕДИ ...
Сусрели су се после равно пола века, матуранти Шабачке гимназије у генерацији 1965/66. година. Прво на старом добром месту, међу школским клупама, чувене градске просветне установе, где их је љубазно дочекала Маријана Исаковић, садашњи директор школе.
Потом је следио наставак на Мишару, где им је домаћин био школски друг Стеван Симић испред Задужбинарског друштва “Први српски устанак“. Код Симића је незаобилазна била погача са медом и домаће трешње. Слављеници су обишли споменик на Мишару и музејску поставку.
На крају забава у угоститељском објекту.
Сусрет је био више него срдачан. Утисци незаборавни. Данас већином проводе своје мирне пензионерске дане широм наше Републике у Бору, Пироту, Новом Саду, Кули, Нишу, Панчеву, Београду, Смедереву, Зворнику али и у Македонији ( Прилеп), Хрватској ( Самобор ), Шпанији... Заједничка им је жеља да се поново сретну наредне и сваке следеће године.
Из Рима је дошла Вера Тешановић, Прилепа Милица Цветковска. СМС поруком се јавио Слободан Врањеш са Новог Београда. Заједничка им је оцена да су се лепо проводили и без обзира на бројне потешкоће захваљују се члановима Организационог одбора у Шапцу на фантастичном дружењу. Слично је учинио и њихов школски друг Младен Шушњић из Самобора ( Хрветска ) одмах по повратку кући. Сабирајући утиске, захваљује се организаторима истичући да је ово дружење за њега било велико, мотивишуће искуство и освежавање сећања и успомена на дивна гимназијска дружења и Шабац у целини.
Тако је група ентузијаста, бивших ђака на далеко чувене Шабачке гимназије, приредила незаборавно и емоцијама преплављено дружење некадашњих вредних и понекад младалачки несташних ученика, а потом успешних професора, лекара, инжењера, књижевника, економиста, новинара, фармацеута, правника, грађевинаца, предузетника... Били су присутни и њихови професори: Ђура Ђурић, Маргарита Васић, Станислава Драгичевић, Јован Кнежевић и Марко Бојанић, а одата је и пошта свим преминулим професорима и ђацима ове генерације.
Потом је следио наставак на Мишару, где им је домаћин био школски друг Стеван Симић испред Задужбинарског друштва “Први српски устанак“. Код Симића је незаобилазна била погача са медом и домаће трешње. Слављеници су обишли споменик на Мишару и музејску поставку.
На крају забава у угоститељском објекту.
Сусрет је био више него срдачан. Утисци незаборавни. Данас већином проводе своје мирне пензионерске дане широм наше Републике у Бору, Пироту, Новом Саду, Кули, Нишу, Панчеву, Београду, Смедереву, Зворнику али и у Македонији ( Прилеп), Хрватској ( Самобор ), Шпанији... Заједничка им је жеља да се поново сретну наредне и сваке следеће године.
Из Рима је дошла Вера Тешановић, Прилепа Милица Цветковска. СМС поруком се јавио Слободан Врањеш са Новог Београда. Заједничка им је оцена да су се лепо проводили и без обзира на бројне потешкоће захваљују се члановима Организационог одбора у Шапцу на фантастичном дружењу. Слично је учинио и њихов школски друг Младен Шушњић из Самобора ( Хрветска ) одмах по повратку кући. Сабирајући утиске, захваљује се организаторима истичући да је ово дружење за њега било велико, мотивишуће искуство и освежавање сећања и успомена на дивна гимназијска дружења и Шабац у целини.
Тако је група ентузијаста, бивших ђака на далеко чувене Шабачке гимназије, приредила незаборавно и емоцијама преплављено дружење некадашњих вредних и понекад младалачки несташних ученика, а потом успешних професора, лекара, инжењера, књижевника, економиста, новинара, фармацеута, правника, грађевинаца, предузетника... Били су присутни и њихови професори: Ђура Ђурић, Маргарита Васић, Станислава Драгичевић, Јован Кнежевић и Марко Бојанић, а одата је и пошта свим преминулим професорима и ђацима ове генерације.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
