СВИЊАРСТВО
УМЕСТО СВИЊА ТОВЕ МАЛИНЕ И ВИШЊЕ
У региону града Шапца у тову је око 20.000 свиња док су капацитети пет пута већи и могуће је произвести до 200.000 товљеника годишње. Пре три деценије годишње се на тржиште испоручивало и до 150.000 товљеника а протеклих неколико година до 55.000 товљеника. Несигурно тржиште и ниске откупне цене смањиле су број товних свиња али и произвођаче отерали у друге гране пољопривреде -тврди Драган Станковић, произвођач из Змињака.
-Произвођачи масовно излазе из посла това и прелазе у воћарство. Најчешће гаје малину и вишњу. Бег из сточарства у воћарство, из једне у другу област, довешће до проблема и у тим областима и онда ће произвођачи морати у неку трећу област“¦ То ће нам уништити пољопривреду. Из свињарства се бежи јер смо постали , према статистици, овако мали, а трећи највећи увозник свињског меса.
Станковић годишње тржишту испоручи око 500 товљеника а обрађује и 33 хектара земље.
-Све што произведем на поседу оде у тов а отприлике толико и докупим. Сада имам 40 крмача које ми обезбеђују прасад за тов. Економска рачуница не дозвољава повећање обима производње. Цена је 135 динара за килограм живе ваге а неки доњи прихватљив ниво је прошле године био 184 динара. Од тада је све поскупело па и кукуруз. Такво несигурно тржиште довело је до мањег обима производње. Држава би морала да за почетак некако заштити мале произвођаче који имају до 20 свиња у тову а затим да им омогући повећање производње. Морала би да заштити и оне који тове једну-две да би спасли кућне буџете.
Један од проблема је што нема довољно квалитетних приплодних крмача тако да се прасад за тов довозе са других подручја.
Да би подстакли тов у региону и да би помогли бар мало одгајивачима свиња Дирекција за пољопривреду је покренула пројекат бесплатног осемењавања крмача. За мање од годину дана, колико пројекат траје, осемењено је 2.007 крмача. Само у Дреновцу 80 крмача је на овај начин осемењено.
Доктор ветеринарске медицине Љиљана Исаиловић Бељић каже да је пројекат већ донео финансијску корист узгајивачима.
-Осемењавање је бесплатно док се некада плаћало око 1.000 динара. Њиме се обезбеђује бољи расни састав што је основа за успешну призводњу, већи број живо опрашених и виталних прасади који у даљем тову показују боље карактеристике. Сигурно се преко 95 процената прасади успешно одгаји. Бољи је однос меса и масти . Ако се ангажује вепар за то, цена је од 800 до 1.000 динара и нико не гарантује да ће бити успешно због смањене моћи оплодње услед прекомерне експлоатације. На тај начин често се преносе инфекције, заразе и полне болести, каже ветеринарка Љиљана Исаиловић Бељић.
Пројектом је, како наглашава, пробуђена свест пољопривредника и све више њих набавља матичене крмаче што се одражава на бројно стање. Почело је интересовање мањих произвођача, држаоца једне или две приплодне свиње. Код њих сада влада велико интересовање за вештачко осемењавање и повећао се број приплодних и товних свиња.
Повећава се производња, скраћује товни период и повећан је прираст. Отворено је питање неадекватних цена килограма живе ваге што изазива огромно незадовољство код произвођача. Очекује се да надлежне институције озбиљно пораде на овом проблему.
Бег из сточарства у воћарство, из једне у другу област, довешће до проблема и у тим областима, каже Драган Станковић
Да би подстакли тов у региону и да би помогли бар мало одгајивачима свиња Дирекција за пољопривреду је покренула пројекат бесплатног осемењавања крмача
Из Дреноваца је на линију клања у сремскомитровачки Митрос 5. јуна упућена прва количина товних свиња, 119 комада је продато по цени од 135 динара за килограм. Процењује се да је доња рентабилна цена производње око 185 динара.
-Произвођачи масовно излазе из посла това и прелазе у воћарство. Најчешће гаје малину и вишњу. Бег из сточарства у воћарство, из једне у другу област, довешће до проблема и у тим областима и онда ће произвођачи морати у неку трећу област“¦ То ће нам уништити пољопривреду. Из свињарства се бежи јер смо постали , према статистици, овако мали, а трећи највећи увозник свињског меса.
Станковић годишње тржишту испоручи око 500 товљеника а обрађује и 33 хектара земље.
-Све што произведем на поседу оде у тов а отприлике толико и докупим. Сада имам 40 крмача које ми обезбеђују прасад за тов. Економска рачуница не дозвољава повећање обима производње. Цена је 135 динара за килограм живе ваге а неки доњи прихватљив ниво је прошле године био 184 динара. Од тада је све поскупело па и кукуруз. Такво несигурно тржиште довело је до мањег обима производње. Држава би морала да за почетак некако заштити мале произвођаче који имају до 20 свиња у тову а затим да им омогући повећање производње. Морала би да заштити и оне који тове једну-две да би спасли кућне буџете.
Један од проблема је што нема довољно квалитетних приплодних крмача тако да се прасад за тов довозе са других подручја.
Да би подстакли тов у региону и да би помогли бар мало одгајивачима свиња Дирекција за пољопривреду је покренула пројекат бесплатног осемењавања крмача. За мање од годину дана, колико пројекат траје, осемењено је 2.007 крмача. Само у Дреновцу 80 крмача је на овај начин осемењено.
Доктор ветеринарске медицине Љиљана Исаиловић Бељић каже да је пројекат већ донео финансијску корист узгајивачима.
-Осемењавање је бесплатно док се некада плаћало око 1.000 динара. Њиме се обезбеђује бољи расни састав што је основа за успешну призводњу, већи број живо опрашених и виталних прасади који у даљем тову показују боље карактеристике. Сигурно се преко 95 процената прасади успешно одгаји. Бољи је однос меса и масти . Ако се ангажује вепар за то, цена је од 800 до 1.000 динара и нико не гарантује да ће бити успешно због смањене моћи оплодње услед прекомерне експлоатације. На тај начин често се преносе инфекције, заразе и полне болести, каже ветеринарка Љиљана Исаиловић Бељић.
Пројектом је, како наглашава, пробуђена свест пољопривредника и све више њих набавља матичене крмаче што се одражава на бројно стање. Почело је интересовање мањих произвођача, држаоца једне или две приплодне свиње. Код њих сада влада велико интересовање за вештачко осемењавање и повећао се број приплодних и товних свиња.
Повећава се производња, скраћује товни период и повећан је прираст. Отворено је питање неадекватних цена килограма живе ваге што изазива огромно незадовољство код произвођача. Очекује се да надлежне институције озбиљно пораде на овом проблему.
Бег из сточарства у воћарство, из једне у другу област, довешће до проблема и у тим областима, каже Драган Станковић
Да би подстакли тов у региону и да би помогли бар мало одгајивачима свиња Дирекција за пољопривреду је покренула пројекат бесплатног осемењавања крмача
Из Дреноваца је на линију клања у сремскомитровачки Митрос 5. јуна упућена прва количина товних свиња, 119 комада је продато по цени од 135 динара за килограм. Процењује се да је доња рентабилна цена производње око 185 динара.
Најновији број
25. април 2024.
