ДАБРОВИ ИЗ БАРЕ ЗАСАВИЦА СТИГЛИ У БИТВЕНИ КАНАЛ КОД УЗВЕЋА, А ВЕРОВАТНО И ДАЉЕ
БАВАРСКИ ПОКЛОН СЕ ШИРИ
У Мачви те животиње практично немају природног непријатеља, брзо се размножавају и наносе нам огромну штету коју држава не надокнађује, а с друге стране је заштитила ову иначе ретку врсту, каже Зоран Ашковић из Узвећа
Зоран Ашковић, пољопривредни произвођач из Узвећа има велику њиву у Узвејачком атару Луг поред Битвеног канала, која је стална мета једне породице даброва, ретке врсте животиња досељених вероватно из баре Засавица у непосредној близини. Зоран каже да се те животиње брзо размножавају, овде практично немају природног непријатеља, а овдашње станиште им је готово “Богом дано“. Ту имају довољно хране ( проналазе је често и на суседним њивама ) а природа се потрудила да буду добро “маскирани“.
- Иза себе остављају велику штету посебно у кукурузиштима и шумама. Ја ту имам укупно девет хектара, од чега неколико година у назад остају оштећени усеви на око два и по. Прави су мајстори за брзо прављење брана на води које спречавају проток и често су узрок поплава. Жалили смо се на разне адресе али све је остало без правог решења и надокнаде штете, нашта је држава дужна, ако већ штити законом ову врсту животиња. Брзо се умножавају и шире те у наредном периоду могу бити још већи проблем, упозорава Ашковић.
Велику штету и проблеме даброви праве и његовом земљаку Драгораду Илинчићу.
- Прављењем брана даброви спречавају нормалан проток воде кроз канал и тако се она излива на њиву. Ове животиње тешко је уочити, а према неким сазнањима могу достићи тежину и већу од 30 килограма. Штета је велика, а надлежни у водопривреди на наше жалбе су само једном интервенисали, прочишћавањем канала и то са великим закашњењем, додаје Илинчић.
Са доста сигурности се може рећи да су даброви ту доспели из баре Засавица, која се простире у дужини од 32 километра и пролази кроз више атара мачванских села. Научно је познато да су у Србији истребљени пре више од сто година, а на ове просторе, поново су враћени захваљујући Баварској Влади, која је Специјалном резервату природе Засавица 2007. године, поклонила 35 примерака. Они су обележени. Еколози тврде да су се ове колоније даброва врло брзо адаптирали, јер им је терен апсолутно пријао и по околним речним и мочварним подручјима изградили нова станишта и популацију знатно увећали.
Председник покрета зелених за општину Богатић, Александар Фирауновић каже да даброви спадају у ред глодара. Својим оштрим зубима обарају, готово за трен ока стабла разног дрвећа, а на води праве бране, спречавајући тако проток. Због тих “несташлука“челници баре често долазе у конфликте са оближњим домаћинима, власницима шума и њива у близини.
- Даброве је строго забрањено држати или убијати, као и угрожавати подручја њиховог размножавања. Није дозвољено ни уништавање природног станишта ових животиња. Србија представља један од шест европских центара биодиверзитета и треба да учини велики напор да га очува. Посебан акценат дат је на мере очувања ретких и угрожених врста у које се убрајају и даброви. Они представљају природне пречишћиваче вода и градитеље природних брана и ретензија , додаје Фирауновић. Он наглашава да је дабровима за њихов животни простор неопходно обезбедити довољно широк обалски појас са растињем, које користе за храну ( често и туђи кукуруз са оближњих њива) а власницима шума и пољопривредних култура, који су претрпели штету, држава треба да надокнади, сматра председник мачванских зелених
По његовом мишљењу велики проблем са дабровима у Мачви постоји и због тога што се они налазе на врху ланца исхране, односно не постоји предатор који се храни са њима.
Раније је њихово крзно било на високој цени, а у крајевима где постоје њихови непосредни непријатељи су вукови, којоти и велики орлови.
Еколози и све већи број оних који се боре за очување здраве животне околине истичу да је коегзистенцију дабра и човека тешко остварити.
- Очување ових заштићених врста уз компензацију локалном становништву због пропуштене привредне активности на одређеним заштићеним подручјима је од примарног значаја за заједницу, а у будућности се морају пронаћи дугорочна решења овог проблема, закључује Фирауновић.
СЕКУ СТАБЉИКЕ КУКУРУЗА
Више пољопривредника из Узвећа чија имања су ближе Битвеном каналу жале се да им даброви праве велику штету на усевима.
- Секу стабљике кукуруза као српом и често их забадају у канал, лагерујући ваљда тако храну за зиму. Тешко их је уочити голим оком јер се брзо крећу кроз само њима знане канале које су предходно припремили, каже Драгорад Илинчић из Узвећа, напомињући да им штете на усевима и од поплава на њивама које праве између осталог и импровизоване бране, које су даброви направили на водотоку, нико не плаћа.
- Те, назови бране су од грања и муља. Нису оне тако чврсте и непробојне. Истина мало отежавају проток воде али ми их чистимо. То смо радили и прошлог пролећа и увек кад се укаже потреба, одговара директор Водопривредног предузећа “Сава“ у Шапцу Драган Топаловић.
- Иза себе остављају велику штету посебно у кукурузиштима и шумама. Ја ту имам укупно девет хектара, од чега неколико година у назад остају оштећени усеви на око два и по. Прави су мајстори за брзо прављење брана на води које спречавају проток и често су узрок поплава. Жалили смо се на разне адресе али све је остало без правог решења и надокнаде штете, нашта је држава дужна, ако већ штити законом ову врсту животиња. Брзо се умножавају и шире те у наредном периоду могу бити још већи проблем, упозорава Ашковић.
Велику штету и проблеме даброви праве и његовом земљаку Драгораду Илинчићу.
- Прављењем брана даброви спречавају нормалан проток воде кроз канал и тако се она излива на њиву. Ове животиње тешко је уочити, а према неким сазнањима могу достићи тежину и већу од 30 килограма. Штета је велика, а надлежни у водопривреди на наше жалбе су само једном интервенисали, прочишћавањем канала и то са великим закашњењем, додаје Илинчић.
Са доста сигурности се може рећи да су даброви ту доспели из баре Засавица, која се простире у дужини од 32 километра и пролази кроз више атара мачванских села. Научно је познато да су у Србији истребљени пре више од сто година, а на ове просторе, поново су враћени захваљујући Баварској Влади, која је Специјалном резервату природе Засавица 2007. године, поклонила 35 примерака. Они су обележени. Еколози тврде да су се ове колоније даброва врло брзо адаптирали, јер им је терен апсолутно пријао и по околним речним и мочварним подручјима изградили нова станишта и популацију знатно увећали.
Председник покрета зелених за општину Богатић, Александар Фирауновић каже да даброви спадају у ред глодара. Својим оштрим зубима обарају, готово за трен ока стабла разног дрвећа, а на води праве бране, спречавајући тако проток. Због тих “несташлука“челници баре често долазе у конфликте са оближњим домаћинима, власницима шума и њива у близини.
- Даброве је строго забрањено држати или убијати, као и угрожавати подручја њиховог размножавања. Није дозвољено ни уништавање природног станишта ових животиња. Србија представља један од шест европских центара биодиверзитета и треба да учини велики напор да га очува. Посебан акценат дат је на мере очувања ретких и угрожених врста у које се убрајају и даброви. Они представљају природне пречишћиваче вода и градитеље природних брана и ретензија , додаје Фирауновић. Он наглашава да је дабровима за њихов животни простор неопходно обезбедити довољно широк обалски појас са растињем, које користе за храну ( често и туђи кукуруз са оближњих њива) а власницима шума и пољопривредних култура, који су претрпели штету, држава треба да надокнади, сматра председник мачванских зелених
По његовом мишљењу велики проблем са дабровима у Мачви постоји и због тога што се они налазе на врху ланца исхране, односно не постоји предатор који се храни са њима.
Раније је њихово крзно било на високој цени, а у крајевима где постоје њихови непосредни непријатељи су вукови, којоти и велики орлови.
Еколози и све већи број оних који се боре за очување здраве животне околине истичу да је коегзистенцију дабра и човека тешко остварити.
- Очување ових заштићених врста уз компензацију локалном становништву због пропуштене привредне активности на одређеним заштићеним подручјима је од примарног значаја за заједницу, а у будућности се морају пронаћи дугорочна решења овог проблема, закључује Фирауновић.
СЕКУ СТАБЉИКЕ КУКУРУЗА
Више пољопривредника из Узвећа чија имања су ближе Битвеном каналу жале се да им даброви праве велику штету на усевима.
- Секу стабљике кукуруза као српом и често их забадају у канал, лагерујући ваљда тако храну за зиму. Тешко их је уочити голим оком јер се брзо крећу кроз само њима знане канале које су предходно припремили, каже Драгорад Илинчић из Узвећа, напомињући да им штете на усевима и од поплава на њивама које праве између осталог и импровизоване бране, које су даброви направили на водотоку, нико не плаћа.
- Те, назови бране су од грања и муља. Нису оне тако чврсте и непробојне. Истина мало отежавају проток воде али ми их чистимо. То смо радили и прошлог пролећа и увек кад се укаже потреба, одговара директор Водопривредног предузећа “Сава“ у Шапцу Драган Топаловић.
Љ. Ђукић
Најновији број
18. април 2024.
