РАЗГОВОР СА ВЕСЕЛИНОМ ВУКОВИЋЕМ
Одлична сезона у омиљеном клубу
Претходног лета, после једне деценије, Веселин Вуковић сео је на клупу најдражег клуба. Амбиције су биле стандардне за Шапчане, а како истиче искусни стратег, вицешампионско звање и пехар у Купу превазишли су планове из прошлог јуна.
Може ли се рећи да је најбољи опис сезоне изјава после освајања Купа: „Да нам је неко на почетку сезоне рекао да ће се овако завршити, само би се насмејали“?
- Објективно говорећи имали смо невероватно тешку и стресну сезону. Уз притисак који сам по себи у нашем рукомету носи име Металопластика, имали смо много околности које су додатно отежавале нашу мисију. Промена тренера, затим велике промене у играчком кадру, промена начина игре, процес упознавања и навикавања између тренера и играча су саме по себи ситуације које су врло захтевне и компликоване. Процес који захтева мир, стрпљење и разумевање је додатно искомпликован са пар озбиљних удараца као што су смрт бивших играча и тренера Танасића и Новаковића. Али и значајни позитивни догађаји попут обележавања годишњице успеха претходних генерација или премијере филма Шабачки ванземаљци могу да поремете процес хармонизације и одузму потребно време или енергију. У таквим условима после врло напорног рада и почетка сезоне који није превише обећавао смо ипак успели у првом постављеном циљу а то је био пласман у плеј оф. Кроз лигашко такмичење, уз пар нових играчких аквизиција, евидентан напредак екипе, све уз огромно пожртвовање и велики уложени рад смо завршницу такмичења дочекали као екипа за респект, и на моју и општу велику радост остварили резултат изнад свих очекивања, можда и нереалан за услове и околности у којима је остварен.
Металопластика је, суштински, имала два лоша меча (Пожаревац и Војводина у НС), као и 45 минута против Слоге. С“™ друге стране од 4 утакмице са Војводином, три смо победили. Може ли се рећи да смо заслужили и титулу првака?
- То би вероватно био угао посматрања који би нам дао право на такву изјаву. Ако сезону посматрамо из више аспеката, било је још утакмица где много тога није најбоље штимовало, међутим све недостатке је екипа надокнадила изузетном борбеношћу и залагањем до последњег звиждука судија. То је оно на шта сви треба да будемо поносни, то је одлика само добрих екипа. И још једна веома битна ствар, без обзира на неколико слабијих партија, екипа се релативно брзо дизала и опорављала, што је такође одлика квалитета, без обзира на младост. Како је лига пре свега такмичење у регуларности током дуге и напорне сезоне, можемо с поносом рећи да смо до последњег кола били у игри за титулу и да је можда само веће искуство као и фактор среће био на страни Војводине, вишегодишњег узастопног првака Србије. На нама остаје задатак да што пре будемо у сличној ситуацији, са евентуалним другачијим коначним исходом.
Друго место и освајање Купа Србије, дало је право Металопластици за наступе у Купу ЕХФ и СЕХА лиги (за сада). Једно условљавају финансије, а друго такмичење много фактора ван утицаја нашег клуба. Од чега зависи и када ћемо дефинитивно знати шта играмо наредне сезоне?
- Ово је пре свега питање за руководство клуба и РСС. Невероватно ми је да су се уопште појавиле спекулације у том правцу да ће српски рукомет изгубити једно место у СЕХА лиги, пре свега што би то значило и евентуалну промену система такмичења у Србији. А то, по актуелним прописима РСС је могуће само у року од најмање годину дана. Надамо се да ће руководство СЕХА лиге имати у виду све ове чињенице, посебно у светлу околности да је РК Металопластика била један од оснивача лиге. Још један фактор који је у корист Металопластике је традиција и пристојан одзив публике, самим тим и слика атмосфере из хале „Зорка“. Уз побољшан изглед дворане, као за време Купа Србије, уз озбиљну организацију мечева и поправку ситних недостатака, Шабац, и хала Зорка могу опет бити регионални центар рукометних дешавања. Кад је у питању такмичење у европским куповима, надамо се да уз повољан жреб и озбиљан финансијски напор можемо стицати и потребно међународно искуство и допринети промоцији нашег спорта и града у Европи.
Како Ви оцењујете нашу лигу. Има ли квалитативног помака претходних година, шта је, по Вама неопходно променити, како би то достигло неки виши ниво?
- Мислим да је тешка ситуација, пре свега у нашој економији довела до генералног пада квалитета свих колективних спортова, зато што су они и финансијски најзахтевнији, али дефинитивно и најпопуларнији. Већина спортских клубова, тако и ми, не би успела да преживи без озбиљне помоћи локалне самоуправе, или чак државе у случају Звезде или Партизана. У таквој ситуацији борбе за голи живот, тешко је говорити о помаку у квалитету игре или дизању на виши ниво организације и квалитета такмичења. Евидентно је да и даље има доста младих и талентованих играча, али клубови, суочени са егзистенцијалним проблемима, нису у стању да их задрже довољно дуго да свој квалитет изграде и искажу у нашој лиги. Тешко је очекивати у кратком року промену оваквог стања, то мора бити процес који ће континуирано трајати у свим сегментима важним за развој спорта, самим тим и рукомета и нивоа лигашког такмичења у Србији.
Клубови и лиге Хрватске, Словеније и Македоније, далеко су испред наших. Шта је узроковало такву ситуацију, где смо ми стали, можда направили корак у назад, а они кренули напред?
- Највећа предност суседних земаља и бивших Југословенских република у односу на Србију и српски рукомет је постојање макар једног у Европским оквирима озбиљног и тренутно значајног клуба. У Словенији је то Цеље, у Хрватској Загреб, у Македонији Вардар, уместо Металурга пре пар година. Тренутно најквалитетнији клупски рукомет у окружењу се игра у Мађарској због постојања два европски значајна клуба, као што су Веспрем и Сегед, учесници завршних рунди лиге шампиона. Србији треба макар један такав клуб, то може бити шанса Металопластике. Али ту говоримо о скоро 10 милиона еура буџета Веспрема, преко 7 милиона Сегеда, или више од 3 милиона Загреба или Вардара. Тешко је то поредити са нашим буџетом, без обзира на велику подршку градске управе. Практично немогуће је приближити се овим екипама и буџетима без значајних спонзорских уговора. Да не буде забуне, мађарски Веспрем и рецимо Загреб су великим делом и државни пројекти. Сегед као и Вардар или Цеље су миљеници државе али са крупним приватним бизнисом и капиталом иза себе који је нашао свој интерес у вишегодишњој сарадњи са рукометним клубовима.
Колико је тешко довести играче из лига Мађарске, Македоније, других делова Европе, с“™ обзиром да су тамо првенства јача, клубови организованији, финансије боље?
- Веома тешко можемо да се такмичимо са финансијски моћнијим клубовима из поменутих земаља. Једино што нам преостаје је да понеком младом играчу који се у суровим условима професионализма није изборио за свој играчки статус дамо нову шансу. Младим играчима је често потребнији квалитетан рад на тренингу, савет или исправљање недостатака, него уговор са неким клубом где неће имати третман који им је потребан, нити прилику за напредак. Финансијска ситуација у нашем клупском рукомету је таква да се млади сувише лако одлучују за одлазак, привучени нешто бољим, пре свега материјалним условима, али врло често су то лоши избори.
Могу ли се очекивати велике промене у играчком кадру током прелазног рока?
- Крај сезоне за прву екипу ће бити почетком друге половине јуна, у суботу последњим тренингом спуштамо завесу на претходну такмичарску сезону. Преостало време користимо за индивидуални рад и усавршавање, али и као прилику да видимо неког младог и перспективног играча, из сопственог погона и других средина. У ситуацији када није савим јасан статус клуба у СЕХА лиги у наредној сезони, то додатно компликује формирање тима за наредну сезону. Неки играчи имају клаузуле о аутоматском продужењу уговора у случају пласмана у СЕХА лигу, други неку другу опцију везану за исту ствар. Надам се да ће рукометни савез и руководство клуба што пре разјаснити ситуацију и омогућити стручном штабу да што пре комплетира такмичарску екипу, у функцији циљева у наредној сезони. Било би веома битно да већи део екипе остане на окупу, самим тим и полазна тачка у раду би била на већем нивоу него кад се мора кретати од нуле, са много нових играча.
Част је играти за Металопластику, највећи рукометни клуб у Србији. Но, осећају ли играчи и постоји ли притисак ранијних успеха и можда нереалних очекивања љубитеља рукомета у Шапцу?
Увек сам младим играчима говорио да у РК. „Металопластика“, морају да науче да живе са притиском резултата претходних генерација, највећим делом оне која је била двоструки шампион Европе, али и у свакодневном животу је слична ситуација, притисак је део свакодневице, у свим сегментима људског деловања. Очекивања, пре свега публике у Шапцу, пречесто су плод лепих успомена на 80 ““ е године. Зато сам изузетно срећан и поносан на екипу и стручни штаб, али и наше верне навијаче, што смо заједно тај притисак стоички поднели. Освајањем трофеја националног Купа после тачно 30 година створили смо додатну временску одредницу у славној историји клуба. Шабац, град рукомета је тај епитет апсолутно заслужио и по ко зна који пут доказао да зна и воли рукомет и своју Металопластику.
Може ли се рећи да је најбољи опис сезоне изјава после освајања Купа: „Да нам је неко на почетку сезоне рекао да ће се овако завршити, само би се насмејали“?
- Објективно говорећи имали смо невероватно тешку и стресну сезону. Уз притисак који сам по себи у нашем рукомету носи име Металопластика, имали смо много околности које су додатно отежавале нашу мисију. Промена тренера, затим велике промене у играчком кадру, промена начина игре, процес упознавања и навикавања између тренера и играча су саме по себи ситуације које су врло захтевне и компликоване. Процес који захтева мир, стрпљење и разумевање је додатно искомпликован са пар озбиљних удараца као што су смрт бивших играча и тренера Танасића и Новаковића. Али и значајни позитивни догађаји попут обележавања годишњице успеха претходних генерација или премијере филма Шабачки ванземаљци могу да поремете процес хармонизације и одузму потребно време или енергију. У таквим условима после врло напорног рада и почетка сезоне који није превише обећавао смо ипак успели у првом постављеном циљу а то је био пласман у плеј оф. Кроз лигашко такмичење, уз пар нових играчких аквизиција, евидентан напредак екипе, све уз огромно пожртвовање и велики уложени рад смо завршницу такмичења дочекали као екипа за респект, и на моју и општу велику радост остварили резултат изнад свих очекивања, можда и нереалан за услове и околности у којима је остварен.
Металопластика је, суштински, имала два лоша меча (Пожаревац и Војводина у НС), као и 45 минута против Слоге. С“™ друге стране од 4 утакмице са Војводином, три смо победили. Може ли се рећи да смо заслужили и титулу првака?
- То би вероватно био угао посматрања који би нам дао право на такву изјаву. Ако сезону посматрамо из више аспеката, било је још утакмица где много тога није најбоље штимовало, међутим све недостатке је екипа надокнадила изузетном борбеношћу и залагањем до последњег звиждука судија. То је оно на шта сви треба да будемо поносни, то је одлика само добрих екипа. И још једна веома битна ствар, без обзира на неколико слабијих партија, екипа се релативно брзо дизала и опорављала, што је такође одлика квалитета, без обзира на младост. Како је лига пре свега такмичење у регуларности током дуге и напорне сезоне, можемо с поносом рећи да смо до последњег кола били у игри за титулу и да је можда само веће искуство као и фактор среће био на страни Војводине, вишегодишњег узастопног првака Србије. На нама остаје задатак да што пре будемо у сличној ситуацији, са евентуалним другачијим коначним исходом.
Друго место и освајање Купа Србије, дало је право Металопластици за наступе у Купу ЕХФ и СЕХА лиги (за сада). Једно условљавају финансије, а друго такмичење много фактора ван утицаја нашег клуба. Од чега зависи и када ћемо дефинитивно знати шта играмо наредне сезоне?
- Ово је пре свега питање за руководство клуба и РСС. Невероватно ми је да су се уопште појавиле спекулације у том правцу да ће српски рукомет изгубити једно место у СЕХА лиги, пре свега што би то значило и евентуалну промену система такмичења у Србији. А то, по актуелним прописима РСС је могуће само у року од најмање годину дана. Надамо се да ће руководство СЕХА лиге имати у виду све ове чињенице, посебно у светлу околности да је РК Металопластика била један од оснивача лиге. Још један фактор који је у корист Металопластике је традиција и пристојан одзив публике, самим тим и слика атмосфере из хале „Зорка“. Уз побољшан изглед дворане, као за време Купа Србије, уз озбиљну организацију мечева и поправку ситних недостатака, Шабац, и хала Зорка могу опет бити регионални центар рукометних дешавања. Кад је у питању такмичење у европским куповима, надамо се да уз повољан жреб и озбиљан финансијски напор можемо стицати и потребно међународно искуство и допринети промоцији нашег спорта и града у Европи.
Како Ви оцењујете нашу лигу. Има ли квалитативног помака претходних година, шта је, по Вама неопходно променити, како би то достигло неки виши ниво?
- Мислим да је тешка ситуација, пре свега у нашој економији довела до генералног пада квалитета свих колективних спортова, зато што су они и финансијски најзахтевнији, али дефинитивно и најпопуларнији. Већина спортских клубова, тако и ми, не би успела да преживи без озбиљне помоћи локалне самоуправе, или чак државе у случају Звезде или Партизана. У таквој ситуацији борбе за голи живот, тешко је говорити о помаку у квалитету игре или дизању на виши ниво организације и квалитета такмичења. Евидентно је да и даље има доста младих и талентованих играча, али клубови, суочени са егзистенцијалним проблемима, нису у стању да их задрже довољно дуго да свој квалитет изграде и искажу у нашој лиги. Тешко је очекивати у кратком року промену оваквог стања, то мора бити процес који ће континуирано трајати у свим сегментима важним за развој спорта, самим тим и рукомета и нивоа лигашког такмичења у Србији.
Клубови и лиге Хрватске, Словеније и Македоније, далеко су испред наших. Шта је узроковало такву ситуацију, где смо ми стали, можда направили корак у назад, а они кренули напред?
- Највећа предност суседних земаља и бивших Југословенских република у односу на Србију и српски рукомет је постојање макар једног у Европским оквирима озбиљног и тренутно значајног клуба. У Словенији је то Цеље, у Хрватској Загреб, у Македонији Вардар, уместо Металурга пре пар година. Тренутно најквалитетнији клупски рукомет у окружењу се игра у Мађарској због постојања два европски значајна клуба, као што су Веспрем и Сегед, учесници завршних рунди лиге шампиона. Србији треба макар један такав клуб, то може бити шанса Металопластике. Али ту говоримо о скоро 10 милиона еура буџета Веспрема, преко 7 милиона Сегеда, или више од 3 милиона Загреба или Вардара. Тешко је то поредити са нашим буџетом, без обзира на велику подршку градске управе. Практично немогуће је приближити се овим екипама и буџетима без значајних спонзорских уговора. Да не буде забуне, мађарски Веспрем и рецимо Загреб су великим делом и државни пројекти. Сегед као и Вардар или Цеље су миљеници државе али са крупним приватним бизнисом и капиталом иза себе који је нашао свој интерес у вишегодишњој сарадњи са рукометним клубовима.
Колико је тешко довести играче из лига Мађарске, Македоније, других делова Европе, с“™ обзиром да су тамо првенства јача, клубови организованији, финансије боље?
- Веома тешко можемо да се такмичимо са финансијски моћнијим клубовима из поменутих земаља. Једино што нам преостаје је да понеком младом играчу који се у суровим условима професионализма није изборио за свој играчки статус дамо нову шансу. Младим играчима је често потребнији квалитетан рад на тренингу, савет или исправљање недостатака, него уговор са неким клубом где неће имати третман који им је потребан, нити прилику за напредак. Финансијска ситуација у нашем клупском рукомету је таква да се млади сувише лако одлучују за одлазак, привучени нешто бољим, пре свега материјалним условима, али врло често су то лоши избори.
Могу ли се очекивати велике промене у играчком кадру током прелазног рока?
- Крај сезоне за прву екипу ће бити почетком друге половине јуна, у суботу последњим тренингом спуштамо завесу на претходну такмичарску сезону. Преостало време користимо за индивидуални рад и усавршавање, али и као прилику да видимо неког младог и перспективног играча, из сопственог погона и других средина. У ситуацији када није савим јасан статус клуба у СЕХА лиги у наредној сезони, то додатно компликује формирање тима за наредну сезону. Неки играчи имају клаузуле о аутоматском продужењу уговора у случају пласмана у СЕХА лигу, други неку другу опцију везану за исту ствар. Надам се да ће рукометни савез и руководство клуба што пре разјаснити ситуацију и омогућити стручном штабу да што пре комплетира такмичарску екипу, у функцији циљева у наредној сезони. Било би веома битно да већи део екипе остане на окупу, самим тим и полазна тачка у раду би била на већем нивоу него кад се мора кретати од нуле, са много нових играча.
Част је играти за Металопластику, највећи рукометни клуб у Србији. Но, осећају ли играчи и постоји ли притисак ранијних успеха и можда нереалних очекивања љубитеља рукомета у Шапцу?
Увек сам младим играчима говорио да у РК. „Металопластика“, морају да науче да живе са притиском резултата претходних генерација, највећим делом оне која је била двоструки шампион Европе, али и у свакодневном животу је слична ситуација, притисак је део свакодневице, у свим сегментима људског деловања. Очекивања, пре свега публике у Шапцу, пречесто су плод лепих успомена на 80 ““ е године. Зато сам изузетно срећан и поносан на екипу и стручни штаб, али и наше верне навијаче, што смо заједно тај притисак стоички поднели. Освајањем трофеја националног Купа после тачно 30 година створили смо додатну временску одредницу у славној историји клуба. Шабац, град рукомета је тај епитет апсолутно заслужио и по ко зна који пут доказао да зна и воли рукомет и своју Металопластику.
Д. Благојевић
Најновији број
18. април 2024.
