ЗОРАН ЖИВКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК НОВЕ СТРАНКЕ
ЗА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ НИЈЕ РЕШЕН НИЈЕДАН ПРОБЛЕМ
Нисам срећан ни због нашег резултата, али је очигледно да је Александар Вучић изгубио изборе. Вучић са мобилног телефона, или уз помоћ даљинског управљача посланицима СНС подиже руке. Против сам уједињења Демократске странке. Поштени људи спавају у пет ујутру, а неспавање није доказ нечије вредности него нечисте савести
Србија је добила нови скупштински сазив, али влада, без обзира на апсолутну већину победника избора, никако да добије. Управо са том темом и почињемо разговор са Зораном Живковићем, председником Нова странке и народним послаником.
Зашто Србија још нема Влада после резултата парламентарних избора који не остављају никакву дилему о већини?
- Питање је зашто су и били избори. Вучић је рекао да су му избори потребни да би утемељио стабилност државе због реформи које следе. У том тренутку је имао 204 посланика који су гласали на његов миг и онда се поставља питање шта ће ти већа стабилност од те коју имаш. Имаш власт и у највећим градовима у Србији, немаш власт у Војводини, а та власт је практично у траговима. Нема никаквог реалног разлога да буду расписани избори. Ако је незадовољан неким министрима, може да их промени. На изборима је изгубио. Нисам срећан ни због нашег резултата, наравно, али је очигледно да је изгубио, јер је његова подршка пала на 150 и нешто, колико је гласало за председницу Скупштине. То чекање је Вучићева мука, како шта даље. Морам да кажем нешто што је на ивици политичке некоректности, али имам велики проблем да проценим зато што када процењујем нечије потезе водим се неком здравом логиком. Бојим се да господин Вучић нема само политичку дијагнозу него да је то отишло мало даље. Ти потези осим одличног пиара који се састоји у масовној превари доброг дела грађана, ништа друго не доносе.
Каква је ту улога актуелне опозиције?
- Посао опозиције у борби за власт је да не сме да заборави да власт није задовољство или трофеј, него обавеза. И када дођеш на власт није да се сеириш, да се разводиш, па тражиш млађу жену, да ти се не допада пола фамилије, па би да нађеш друго порекло, да не мењаш кућу или стан, већ да урадиш оно што је посао транзиционе власти ““ да утемељиш државу, оне институција да би држава постала нормална и правна. То вероватно подразумева да губиш на следећим изборима, јер ниједна реформска власт није популарна, али је то нужност. Децембра 2002. године смо седели са Зораном Ђинђићем и разговарали о томе шта ћемо да радимо 2003. јер је 2004. година била изборна. Демократска власт која жели да иза себе остави барем добро започету зграду модерне, демократске државе мора да буде свесна да мора да изгуби следеће изборе. Ми смо се тада договорили да прогутамо све оне жабе, змије и санџабе, да не бисмо то оставили да нас сачека када се 2008. године вратимо, пошто год да буде, неће да ураде ништа. То су биле три важне ствари ““ да се коначно дефинише држава Србије и Црне Горе, друга ствар је Косово, и трећа коначна борба са криминалом. Тако би заокружили власт после те три године да би били способни да најболније ствари завршимо. После нас је све то ушло у фазу неодговорног политичког манекенства, политика Доријана Греја, које је произвело разочарење грађана у демократске и европске вредности. То је било лоше, али ово што ради Вучић од 2012. до данас је трагично.
Зашто је то трагично?
- Зашто што за четири године није решен ниједан проблем. Да ли је решено било шта у економији, да ли постоји и једно предузеће које је било на ивици стечаја да је данас боље, где су те велике Вучићеве инвестиције, па и тај несрећни Београд на води шта је са тиме осим што је сахрањена она капсула са лепим жељама. Када је било највише страних инвестиција у Србији нисмо ниједан једини цент дали субвенција. Деградација институција је превазишла сваку меру. Институција са најмањим рејтингом је Скупштина Србије, где седи та већина која се претворила у људе који реагују на електронске импулсе. Вучић са мобилног телефона, или уз помоћ даљинског управљача им подиже руке. Пре гласања о нечему председница парламента звони и то је знак за посланике СНС ““ гласајте за, а ако не звони, онда се гласа против. Онда се чудимо што нам је срозана скупштина. Да ли имамо решење за било коју криминалну активност која се десила у последњих десет година? Шта је са суђењем Шарићу, а Космајцу не могу да наплате ни казну за паркирање. Волео бих да ми било ко каже једну ствар. Једини успех Вучића је тај што је на Косову изабран нови председник, пошто он каже да је Косово део Србије, а избори су прошли мирно.
Одакле онда толика подршка Александру Вучићу и СНС?
- Више је разлога. Главни је разлог што је опозиција слаба, што је неорганизована, што су махом лидери више оптерећени својим унатарстраначким проблемима и проблемима своје прошлости. Половина опозиционих странака кокетира са Вучићем и са Вучићевима, на различитим нивоима. Други разлог је харанга против другог дела опозиције, који личи на праву опозицију, где се људи хапсе, осуђују и вешају преко новина , а ничега о томе нема у реалности. И један део грађана, или зато што нема алтернативу или зато што воли да му неко прича бајке, а одан је тој политичкој опцији ““ верује у те приче. Може Вучић сада да каже да неће да идемо ка ЕУ већ ка Јужној Африци, милион људи ће да каже: „Важи, рекао Вучић“.
Како гледате на могућност уједињења ДС са свим странкама које су настале из ње?
- Не видим да је то решење. Бојим се да се иде у даљу дисторзију ДС кроз ово што ће се десити сада кроз избор председника или председнице странке. Већи део политичког живота сам провео у ДС, највише дао и у неком политичком смислу и добио, али сакупљање по сваку цену и гурање у исти простор људи који имају велике идеолошке разлике и драмитично велике разлике о томе шта треба радити данас, мислим да није решење. Мене не интересује та неозбиљна прича о великом уједињењу. Многи људи су радили неопростиве ствари према ДС, не толико према сарадницима, него бирачима. Не можете да очекујете да седнем са неким ко се испод слике Зоран Ђинђића мирио са социјалистима, уз речи да смо и једни и други имали своје жртве. Социјалисти су хтели да нас побију, па су успели да убију Ђинђића. Нисмо се ми посвађали око међе, или око девојке, него су они хтели да нас побију. Један клан из те екипе је и убио Ђинђића. Недопустиво је да се мириш са таквим људима.
Колико вас нервира то што Александар Вучић намерава да подигне споменик Зорану Ђинђићу?
- Нервирање није особина коју треба политичари да гаје, а ја осећам гађење према тој иницијативи. То је покушај прања своје биографије и покушај злоупотребе Зорана Ђинђића. Веселили су се организовано и Вучић и Николић и маса људи који су били врх СРС, а сада врх СНС, када је Ђинђић убијен. Када је једна булевар добио име Зорана Ђинђића, Николић је говорио да ће да се исели и иселио се, а Вучић је прелепљивао табле са Зорановим именом, налепницама на којима је писало „Булевар Ратка Младића“. Примера има колико хоћета. Могуће је да некоме дође из нечега у главу, али не значи да можеш да банализујеш и прљаш сећање на неке велике људе.
Каква нам је медијска слика данас у Србији?
- Не може да буде иста као у време Слободана Милошевића, јер се у међувремену појавио интернет и друштвене мереже тако да ви данас не можете да сакријете ништа, али истовремено можете и да објавите свакакву глупост. Онда остаје код разумних грађана да само процене шта је тачно. Оно што ради Вучић, што му треба одати признање, има пиар за лагање народа најбољи на свету. Ако постоји други свет, Гебелс луди тамо. Стање у медијима је такво да практично не постоји медији у Србији, можда неке мале телевизије, можда неке нискотиражне новине, али да имате медији који има националну покривеност, а да није овако или онако потчињен Александру Вучићу. Постоје новине које се, пре него што оду у прелом, шаљу Вучићу на читање, вероватно се део тога и пише тамо. Очигледно је да један део у Србији, вољан је да верује у то.
Колико Вам недостаје Владимир Павићевић у парламенту?
- О наступу НС на изборима је одлучивано на органима странке. У разгворима са ДС смо учествовали Павићевић и ја. Тражили смо десето, 20, 30.... место уверени да ће коалиција донести барем десет одсто што би гарантовало нам два посланика, а друго место је била Весна Ракић Водинелић која је рекла да неће да буде посланик. Да је било 27 посланика, онда би имали два посланика. Мислим да је Павићевић рекао доста о тој теми и да ја немам шта ту да додам. Највише мени недостаје његово учешће у парламенту. Исто тако не мислим да је донео добру одлуку, тиме што се повукао. Он је члан странке, али га нисам видео 15 дана. Не мислим да је то етика одговорности. Када користиш такав израз онда мораш да имаш повишем ниво одговорност. Није етика одговорности ““ нестати и отићи. Нисмо задовољни резултатима избора, а да ли постоји појединачна кривица за било кага од нас из НС ““ не, јер је та кампања вођена лоше и потпуно ван нашег утицаја. Одговорност је ако се деси неки неуспех да не оставиш екипу, него да наставиш даље.
Хоће ли Нишлије на разговор са премијером у пет ујутру?
- Како га нико не упита: „Јеси ли нормалан човече“. Дајте ми и једно оправдање политичко, економско, социолошко, филозофско, медицинско за тако нешто. И он ће да решава проблеме грађана баш ујутру. Ја сам препоручио Нишлијама да они који се затекну по кафићима и клубовима нека иду на те разговоре. Поштени људи спавају у то време, а неспавање није доказ нечије вредности него нечисте савести.
СВАКА ЧАСТ ШАПЧАНИМА
Шабац је један од ретких локалних средина на којима СНС није у власти?
- Свака част Шапчанима и политичарима из Шапца који су успели да створе тај амбијент, али и ту неку предизборну и постизборну аритметику који је успела да одбрани Шабац од поплаве напредњака и за то вам овога пута није била потребна помоћ начелника Генералштаба, јер су Шапчани сада то сами урадили. То ме подсећа на оне слободне градове и добро је да постоје такви примери. Део власти у локалу је и Нова странка. Да раде лоше не би били део нове власти. Ми смо млада нова странка. Ми још имамо проблеме и задовољства одрастања. Добро је што 90 одсто људи никада није било у странкама, лоше је што им треба мало више времена да науче занат. То је добро и растемо добро, а у Шапцу растемо још боље него у неким другим местима.
ИНВЕСТИЦИЈА У КУЛТУРУ ИСПЛАТИВА
За разлику од жеља напредњака, Шабац за културу издваја седам одсто?
- Европски добар просек за културу је око четири одсто. Наш циљ је да то мора да буде близу европских просека. То је добра инвестиција, јер је то дух народа. Ми на жалост у Србији немамо много тога. Моја влада је обезбедила пројекат и средства за реконструкцију Народног музеја у Београду. Наредна влада је рекла да је то бесмислица, али где су те паре. Инвестиција у културу се враћа сигурно. Ретко срећем министре у позориштима, чак нисам видео ни актуелног министра културе. Свака част Шапцу на том опредељењу.
Зашто Србија још нема Влада после резултата парламентарних избора који не остављају никакву дилему о већини?
- Питање је зашто су и били избори. Вучић је рекао да су му избори потребни да би утемељио стабилност државе због реформи које следе. У том тренутку је имао 204 посланика који су гласали на његов миг и онда се поставља питање шта ће ти већа стабилност од те коју имаш. Имаш власт и у највећим градовима у Србији, немаш власт у Војводини, а та власт је практично у траговима. Нема никаквог реалног разлога да буду расписани избори. Ако је незадовољан неким министрима, може да их промени. На изборима је изгубио. Нисам срећан ни због нашег резултата, наравно, али је очигледно да је изгубио, јер је његова подршка пала на 150 и нешто, колико је гласало за председницу Скупштине. То чекање је Вучићева мука, како шта даље. Морам да кажем нешто што је на ивици политичке некоректности, али имам велики проблем да проценим зато што када процењујем нечије потезе водим се неком здравом логиком. Бојим се да господин Вучић нема само политичку дијагнозу него да је то отишло мало даље. Ти потези осим одличног пиара који се састоји у масовној превари доброг дела грађана, ништа друго не доносе.
Каква је ту улога актуелне опозиције?
- Посао опозиције у борби за власт је да не сме да заборави да власт није задовољство или трофеј, него обавеза. И када дођеш на власт није да се сеириш, да се разводиш, па тражиш млађу жену, да ти се не допада пола фамилије, па би да нађеш друго порекло, да не мењаш кућу или стан, већ да урадиш оно што је посао транзиционе власти ““ да утемељиш државу, оне институција да би држава постала нормална и правна. То вероватно подразумева да губиш на следећим изборима, јер ниједна реформска власт није популарна, али је то нужност. Децембра 2002. године смо седели са Зораном Ђинђићем и разговарали о томе шта ћемо да радимо 2003. јер је 2004. година била изборна. Демократска власт која жели да иза себе остави барем добро започету зграду модерне, демократске државе мора да буде свесна да мора да изгуби следеће изборе. Ми смо се тада договорили да прогутамо све оне жабе, змије и санџабе, да не бисмо то оставили да нас сачека када се 2008. године вратимо, пошто год да буде, неће да ураде ништа. То су биле три важне ствари ““ да се коначно дефинише држава Србије и Црне Горе, друга ствар је Косово, и трећа коначна борба са криминалом. Тако би заокружили власт после те три године да би били способни да најболније ствари завршимо. После нас је све то ушло у фазу неодговорног политичког манекенства, политика Доријана Греја, које је произвело разочарење грађана у демократске и европске вредности. То је било лоше, али ово што ради Вучић од 2012. до данас је трагично.
Зашто је то трагично?
- Зашто што за четири године није решен ниједан проблем. Да ли је решено било шта у економији, да ли постоји и једно предузеће које је било на ивици стечаја да је данас боље, где су те велике Вучићеве инвестиције, па и тај несрећни Београд на води шта је са тиме осим што је сахрањена она капсула са лепим жељама. Када је било највише страних инвестиција у Србији нисмо ниједан једини цент дали субвенција. Деградација институција је превазишла сваку меру. Институција са најмањим рејтингом је Скупштина Србије, где седи та већина која се претворила у људе који реагују на електронске импулсе. Вучић са мобилног телефона, или уз помоћ даљинског управљача им подиже руке. Пре гласања о нечему председница парламента звони и то је знак за посланике СНС ““ гласајте за, а ако не звони, онда се гласа против. Онда се чудимо што нам је срозана скупштина. Да ли имамо решење за било коју криминалну активност која се десила у последњих десет година? Шта је са суђењем Шарићу, а Космајцу не могу да наплате ни казну за паркирање. Волео бих да ми било ко каже једну ствар. Једини успех Вучића је тај што је на Косову изабран нови председник, пошто он каже да је Косово део Србије, а избори су прошли мирно.
Одакле онда толика подршка Александру Вучићу и СНС?
- Више је разлога. Главни је разлог што је опозиција слаба, што је неорганизована, што су махом лидери више оптерећени својим унатарстраначким проблемима и проблемима своје прошлости. Половина опозиционих странака кокетира са Вучићем и са Вучићевима, на различитим нивоима. Други разлог је харанга против другог дела опозиције, који личи на праву опозицију, где се људи хапсе, осуђују и вешају преко новина , а ничега о томе нема у реалности. И један део грађана, или зато што нема алтернативу или зато што воли да му неко прича бајке, а одан је тој политичкој опцији ““ верује у те приче. Може Вучић сада да каже да неће да идемо ка ЕУ већ ка Јужној Африци, милион људи ће да каже: „Важи, рекао Вучић“.
Како гледате на могућност уједињења ДС са свим странкама које су настале из ње?
- Не видим да је то решење. Бојим се да се иде у даљу дисторзију ДС кроз ово што ће се десити сада кроз избор председника или председнице странке. Већи део политичког живота сам провео у ДС, највише дао и у неком политичком смислу и добио, али сакупљање по сваку цену и гурање у исти простор људи који имају велике идеолошке разлике и драмитично велике разлике о томе шта треба радити данас, мислим да није решење. Мене не интересује та неозбиљна прича о великом уједињењу. Многи људи су радили неопростиве ствари према ДС, не толико према сарадницима, него бирачима. Не можете да очекујете да седнем са неким ко се испод слике Зоран Ђинђића мирио са социјалистима, уз речи да смо и једни и други имали своје жртве. Социјалисти су хтели да нас побију, па су успели да убију Ђинђића. Нисмо се ми посвађали око међе, или око девојке, него су они хтели да нас побију. Један клан из те екипе је и убио Ђинђића. Недопустиво је да се мириш са таквим људима.
Колико вас нервира то што Александар Вучић намерава да подигне споменик Зорану Ђинђићу?
- Нервирање није особина коју треба политичари да гаје, а ја осећам гађење према тој иницијативи. То је покушај прања своје биографије и покушај злоупотребе Зорана Ђинђића. Веселили су се организовано и Вучић и Николић и маса људи који су били врх СРС, а сада врх СНС, када је Ђинђић убијен. Када је једна булевар добио име Зорана Ђинђића, Николић је говорио да ће да се исели и иселио се, а Вучић је прелепљивао табле са Зорановим именом, налепницама на којима је писало „Булевар Ратка Младића“. Примера има колико хоћета. Могуће је да некоме дође из нечега у главу, али не значи да можеш да банализујеш и прљаш сећање на неке велике људе.
Каква нам је медијска слика данас у Србији?
- Не може да буде иста као у време Слободана Милошевића, јер се у међувремену појавио интернет и друштвене мереже тако да ви данас не можете да сакријете ништа, али истовремено можете и да објавите свакакву глупост. Онда остаје код разумних грађана да само процене шта је тачно. Оно што ради Вучић, што му треба одати признање, има пиар за лагање народа најбољи на свету. Ако постоји други свет, Гебелс луди тамо. Стање у медијима је такво да практично не постоји медији у Србији, можда неке мале телевизије, можда неке нискотиражне новине, али да имате медији који има националну покривеност, а да није овако или онако потчињен Александру Вучићу. Постоје новине које се, пре него што оду у прелом, шаљу Вучићу на читање, вероватно се део тога и пише тамо. Очигледно је да један део у Србији, вољан је да верује у то.
Колико Вам недостаје Владимир Павићевић у парламенту?
- О наступу НС на изборима је одлучивано на органима странке. У разгворима са ДС смо учествовали Павићевић и ја. Тражили смо десето, 20, 30.... место уверени да ће коалиција донести барем десет одсто што би гарантовало нам два посланика, а друго место је била Весна Ракић Водинелић која је рекла да неће да буде посланик. Да је било 27 посланика, онда би имали два посланика. Мислим да је Павићевић рекао доста о тој теми и да ја немам шта ту да додам. Највише мени недостаје његово учешће у парламенту. Исто тако не мислим да је донео добру одлуку, тиме што се повукао. Он је члан странке, али га нисам видео 15 дана. Не мислим да је то етика одговорности. Када користиш такав израз онда мораш да имаш повишем ниво одговорност. Није етика одговорности ““ нестати и отићи. Нисмо задовољни резултатима избора, а да ли постоји појединачна кривица за било кага од нас из НС ““ не, јер је та кампања вођена лоше и потпуно ван нашег утицаја. Одговорност је ако се деси неки неуспех да не оставиш екипу, него да наставиш даље.
Хоће ли Нишлије на разговор са премијером у пет ујутру?
- Како га нико не упита: „Јеси ли нормалан човече“. Дајте ми и једно оправдање политичко, економско, социолошко, филозофско, медицинско за тако нешто. И он ће да решава проблеме грађана баш ујутру. Ја сам препоручио Нишлијама да они који се затекну по кафићима и клубовима нека иду на те разговоре. Поштени људи спавају у то време, а неспавање није доказ нечије вредности него нечисте савести.
СВАКА ЧАСТ ШАПЧАНИМА
Шабац је један од ретких локалних средина на којима СНС није у власти?
- Свака част Шапчанима и политичарима из Шапца који су успели да створе тај амбијент, али и ту неку предизборну и постизборну аритметику који је успела да одбрани Шабац од поплаве напредњака и за то вам овога пута није била потребна помоћ начелника Генералштаба, јер су Шапчани сада то сами урадили. То ме подсећа на оне слободне градове и добро је да постоје такви примери. Део власти у локалу је и Нова странка. Да раде лоше не би били део нове власти. Ми смо млада нова странка. Ми још имамо проблеме и задовољства одрастања. Добро је што 90 одсто људи никада није било у странкама, лоше је што им треба мало више времена да науче занат. То је добро и растемо добро, а у Шапцу растемо још боље него у неким другим местима.
ИНВЕСТИЦИЈА У КУЛТУРУ ИСПЛАТИВА
За разлику од жеља напредњака, Шабац за културу издваја седам одсто?
- Европски добар просек за културу је око четири одсто. Наш циљ је да то мора да буде близу европских просека. То је добра инвестиција, јер је то дух народа. Ми на жалост у Србији немамо много тога. Моја влада је обезбедила пројекат и средства за реконструкцију Народног музеја у Београду. Наредна влада је рекла да је то бесмислица, али где су те паре. Инвестиција у културу се враћа сигурно. Ретко срећем министре у позориштима, чак нисам видео ни актуелног министра културе. Свака част Шапцу на том опредељењу.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
