ТалиЧна Москва

Тамо где су пре две године узели светско злато, Небојша Грујић и Марко Новаковић, сада су освојили европско. На Светском шампионату најавили су високе домете, а сада су у руској престоници потврдили да су у светском врху. Одличје из Москве донео је и Миленко Зорић.
Обично пут до врха има три етапе. Најпре су квалификације, потом полуфинала и на крају одлучујуће надметање, али су наши кајакаши ишли „пречицама“. Доминирали су квалификацијама, а резултати које су постигли, одвели су их директно до А финала. Шабачко ““ Бечејски дуо, на воду је изашао у суботу и био без конкуренције у својој квалификационој групи. На најкраћој кајакашкој деониоци, оставили су готово секунд иза себе посаде Литваније и Италије, а потом су сјајну форму потврдили и у финалу. Њихови стари ривали Либшер и Раухе били су главни противници у борби за трон, али су опасно претили и Мађари, победници Светског купа у Рачицама, кајакаши Шпаније, као и домаћи такмичари. Ипак, у изванредној и брзој трци, најбржој у историји Европских шампионата, Грујић и Новаковић били су фантастични и извеслали још боље него у квалификацијама (0:31:284) што им је донело им ново московско злато испред Хорвата и Шоломањија (Мађарска) и Либшера и Рауха.
- Форму константно подижемо, ово је нама познат терен, осећали смо се сјајно у квалификацијама, знали смо да имамо снагу за ново злато. Када видимо време свих посада, када видимо у каквој форми су други, овај резултат је још већи. Нема стајања, настављамо напорни рад и сањамо одличје у Рио де Жанеиру ““ истакао је, после трке, Небојша Грујић.
Итекако лепе успомене из Русије носи и Миленко Зорић. Заједно са Марком Томићевићем, направио је сјајну увертиру за Олимпијске игре, освојивши бронзу у надметању двоседа на 1.000 метара. Попут колега са краће деонице, Зорић и Томићевић, финале су обезбедили већ у квалификацијама када су извеслали укупно треће време (03:13:824). У финалу, до последњих метара борбу за медаљу водили су са двојцем Белорусије, али су на крају, за осам хиљадитих делова секунде, били успешнији (03:13:832). Злато је отишло у Немачку, тандему Хоф ““ Грос, док су други били Мађари.
Марко Драгосављевић био је једини представник Србије у конкуренцији једноседа на 200 метара, а после шампионата у Москви има статус шестог кајакаша Европе. Сигуран тријумф у квалификационој трци обезбедио му је финале, а тамо, у изједначеној трци, где је само последњепласирани Ветанен (Финска) заостао више од секунде за победником, Драгосављевић је био шести. Од медаље га је делила једна стотинка, а одличја су поделили: Хит (ВБ). Менинг (Шведска) и Руњанчевс (Летонија). Веома важан датум за Драгосављевића биће и 2. јул, када у Бачкој Паланци весла изборну трку са Марком Новаковићем како би се видело ко ће нас представљати на Олимпијским играма у К1 200 метара.
Финала се домогао и наш четверац на 1.000 метара (Пајић, Зорић, Томићевић и Торубаров). Место међу девет најбољих чамаца Европе, наши репрезентативци изборили су трећим местом у квалификацијама. Недостатак заједничких наступа и тренинга био је видљив у финалу, где су освојили девето место (03:02:044), одвеславши нешто слабије него два дана раније. Шампиони су постали Словаци.
Дејан Пајић, још један олимпијац, веслао је и у дисциплини К1 1.000, али је такмичење завршио већ у квалификацијама.
Наравно, набрајајући резултате, не смемо заборавити тренере који су радили са освајачима медаља, Шапчани, Урош Павловић и Мирослав Алексић.
У укупном поретку, Србије ја освојила пету позицију са три златне и једном бронзаном медаљом.