Тетка Кајин С.О.С.
Тетка Кајо,
Имам проблем са родитељима, они ме нигде не пуштају. Имам 13 година и мислим да могу да идем са друштвом на базен, или да преспавам код другарице, или да се прошетам или одем у биоскоп увече... Они, посебно мама, имају неке своје трипове ““ да на базену могу да се оклизнем и паднем, да се нећу снаћи у великом базену, а ја умем да пливам од шесте године... Мисле да немам довољно година да бих излазила и да је незгодно што живимо у насељу које није баш близу центра. Ако одем код другарице, мама зна да ме позове милион пута, толико да ме је већ срамота... Сада, на распусту је још горе. За време школе још могу и да се оправдам код другарица, да им кажем да морам да учим, а сада... Бринем се да ме ускоро нико нигде неће звати! Шта да радим?
Милица
Драга Милице,
Јасно ми је да се налазиш у незгодној ситуацији. Не познајем твоје родитеље, па нећу нагађати који разлози стоје иза понашања које описујеш... Предлажем ти следеће: разговарај са мамом. Кажи јој како се осећаш, због чега бринеш, објасни јој шта ти је потребно. Питај је који би били њени услови да би те пустила са друштвом (нпр. слање поруке да је код тебе све ОК на сваких сат времена, да она или тата дођу по тебе увече ако далеко станујете...). Разговарај што можеш смиреније и пажљиво слушај. Предложи јој да поразговара са неком од твојих другарица или са неком од мама твојих другарица које имају дозволу, нека се распита како су се друге маме снашле када су ћерке порасле... Нама родитељима се често учини да журите да порастете, па се томе опиремо на разне начине.
Тетка Каја
Имам проблем са родитељима, они ме нигде не пуштају. Имам 13 година и мислим да могу да идем са друштвом на базен, или да преспавам код другарице, или да се прошетам или одем у биоскоп увече... Они, посебно мама, имају неке своје трипове ““ да на базену могу да се оклизнем и паднем, да се нећу снаћи у великом базену, а ја умем да пливам од шесте године... Мисле да немам довољно година да бих излазила и да је незгодно што живимо у насељу које није баш близу центра. Ако одем код другарице, мама зна да ме позове милион пута, толико да ме је већ срамота... Сада, на распусту је још горе. За време школе још могу и да се оправдам код другарица, да им кажем да морам да учим, а сада... Бринем се да ме ускоро нико нигде неће звати! Шта да радим?
Милица
Драга Милице,
Јасно ми је да се налазиш у незгодној ситуацији. Не познајем твоје родитеље, па нећу нагађати који разлози стоје иза понашања које описујеш... Предлажем ти следеће: разговарај са мамом. Кажи јој како се осећаш, због чега бринеш, објасни јој шта ти је потребно. Питај је који би били њени услови да би те пустила са друштвом (нпр. слање поруке да је код тебе све ОК на сваких сат времена, да она или тата дођу по тебе увече ако далеко станујете...). Разговарај што можеш смиреније и пажљиво слушај. Предложи јој да поразговара са неком од твојих другарица или са неком од мама твојих другарица које имају дозволу, нека се распита како су се друге маме снашле када су ћерке порасле... Нама родитељима се често учини да журите да порастете, па се томе опиремо на разне начине.
Тетка Каја
Најновији број
18. април 2024.
